Nakon vulkanske erupcije stanovništvo ovog ostrva se snašlo da preživi: Iz pepela je nastalo vino

Na španskom ostrvu Lanzarote konusne šupljine ugrađene u slojeve vulkanskog pepela daju vina koja su stvorena generacijama genijalnosti i napornog rada. Kada se posmatraju iz daljine, vinogradi španskog ostrva Lanzarote pokazuju malo znakova života. Crni teren prožet je nizom konusnih udubljenja koji izdaleka izgledaju sumnjičavo.

Ali, kada se priđe malo bliže, svaki krater otkriva vinovu lozu u svom srcu.

Na samo 127 kilometara od Afrike, Lanzarote je najistočniji od Kanarskih ostrva, arhipelag oblikovan vatrom. Ističe se, noseći nadimak "Vulkansko ostrvo" zbog svojih više od 300 izbijanja lave. Iako se pejzaž često opisuje kao lunarni, on takođe "sugeriše" kako je Zemlja mogla izgledati pre pojave čovečanstva.

Vulkani Nacionalnog parka Timanfaja poslednji put su buknuli 1824. godine, ali je prethodna serija erupcija – počevši od 1730. i koja je trajala šest godina – promenila život na ovom ostrvu. Lava je prekrila četvrtinu područja, uništavajući sela, izazivajući glad i podstičući mnoge da emigriraju. "Plod" nesreće bio je debeo sloj picona (vulkanskog pepela).

Vino se proizvodi na arhipelagu od 15. veka, kada su španski kolonisti prvi put stigli, ali za razliku od Tenerifa, stanovnici Lanzarotea su pravili vino samo za ličnu potrošnju, sve do erupcija 1730. godine.

Oni najzdržljiviji morali su da se snalaze za egzistenciju. Nakon što su ručno kopali po pikonu, u potrazi za obradivom zemljom koja je nekada proizvodila žitarice, otkrili su da njihova zemlja više nije pogodna za te useve.

Vinova loza je, međutim, mogla da preživi, pa čak i da napreduje, a tajni sastojak bio je sam pepeo.

U ovim okolnostima, farmeri nisu imali izbora osim da budu kreativni. Njihovo rešenje bili su hojosi, ili kupaste udubljenja, tri metra široke i tri do četiri metra dubine. Nakon što su zasadili svoje vinove loze, pokrili su ih debelim slojem pikona i opasali severoistočnu stranu svakog hojoa niskim polukružnim zidom, sagrađenim od kamena lave.

Bio je to pametan inženjering. Konusni oblik sakuplja retku kišu i rosu i vodi vodu do korena biljke, dok pikon izvlači vlagu iz vazduha i zadržava je u zemljištu, regulišući njegovu temperaturu. Zidovi štite vinovu lozu od vetrova i štite nagnute padine hojo od erozije i urušavanja, sprečavajući da pepeo uguši korenje vinove loze.

To se sve savršeno uklopilo u njihove loše klimatske uslove - manjak padavina.

I tako je iz pepela, bukvalno, nikao vinski kraj.

- Ti ljudi su bili vizionari. Imali su kapacitet da se prilagode - kaže Elisa Ludenja, mladi vinar i tehnički direktor El Grifa.

Osnovana 1775. godine, El Grifo je najstarija vinarija na Kanarima i jedna od 10 najstarijih u Španiji. Takođe je jedna od 28 trenutno aktivnih vinarija na ostrvu upola manjem od Oahua.

Grožđe koje preovlađuje je Malvasia Volcanica, bela sorta koja se nalazi samo na arhipelagu i uzgaja se prvenstveno na Lanzaroteu, što čini 60% proizvodnje na ostrvu. Ostatak je uglavnom kombinacija belih sorti Listan Blanco, Vijariego Blanco i Moscatel de Alejandria, i crvenih Listan Negro i Sirah. Neke vinove loze su stare skoro 200 godina, zahvaljujući vinogradima koji nikada nisu bili zaraženi filokserom - insektom koji je desetkovao mnoge evropske vinarije 1800-ih, primoravajući proizvođače da svoje biljke nakalemljuju na podlogu američke loze, koja se pokazala otpornijom.

Tlo Lanzarotea igra suštinsku ulogu.

- Mineralnost utiče na teksturu vašeg nepca, dodajući težinu koja se oseća u zadnjem delu usta, ostavljajući pomalo gorak finiš - kaže somelijer Josep Roka.

Rezultat su vina koja su hrskava, dobro izbalansirana i laka za piće.

Radovi u vinogradu moraju se obavljati ručno. Uzgajivači ulaze i izlaze iz svake hojo istom uskom stazom kako bi izbegli destabilizaciju konusne strukture. Kada berba počne krajem jula, grožđe se sakuplja u male sanduke, na vrućini od 27 stepeni.

- Prelazite te vinograde peške, sa 20 kilograma grožđa na ramenu, da biste stigli do kamiona koji je udaljen možda 500 metara. Nakon što ispraznite sanduk, vratite se i uradite to ponovo, još 30 ili 40 puta. Iako niski rovovi zauzimaju mesto hojo u nekim vinogradima, onima najudaljenijim od La Gerije, epicentra prošlih vulkanskih aktivnosti, klimatski i zemljišni uslovi i dalje onemogućavaju mehanizovanu berbu - objašnjava koordinatorka jedne od vinarija, Nadija Perez.

- Vino se pravi na terenu, a stvaranje prvoklasnog proizvoda dolazi od saznanja kako je grožđe proizvedeno - zaključuje Luisa Ludenja za "BBC".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.