Homoljski motivi u Kučevu privukli domaće turiste, Maltežane ali i predstavnike diplomatskog kora

U Opštini Kučevo održani su 56. Homoljski motivi, Smotra narodnog stvaralaštva i najpoznatija kulturno-turistička Manifestacija koja je dobila Republički značaj.

Postoji od 1968. godine i svrstava se u najstarije manifestacije ove vrste u Srbiji. Tradicija, običaji i kultura na ovim prostorima vekovima se čuva i neguje i od velikog je značaja ne samo za Opštinu Kučevo već i za ovaj deo Istočne Srbije, kada je u pitanju razvoj kulturno-manifestacionog turizma.

Dobro osmišljen sadržaj i ove godine okupio je veliki broj učesnika ne samo iz naše zemlje. Ove godine gosti Kučevljana bili su i predstavnici folklorne grupe "Citadela" sa Malte.

Nadmetalo se u izvornim pesmama, igrama, folkoru, izložbama radova domaće narodne radinosti, specijalitetima etno-kuhinje homolsjkog kraja. Mogao se okusiti najukusniji homoljski sir, med, na bazaru starih zanata bilo je svega što se samo u ovom kraju čuva i neguje kako bi se otrglo od zaborava.

Ni ovoga puta nije izostala demonstracija ispiranja zlata na vodama zlatonosnog Peka, na stari tradicionalan način, kako su to nekada činili stari Homoljski rudari, što uvek fascinira svakog posetioca.

- Kao i uvek, pokušali smo da spojimo tradiciju i kulturnu baštinu našeg podneblja, sa novim savremenim načinom života i posetiocima u nekoliko dana predstavimo sve čime raspolaže ovaj deo Srbije - rekao je Aleksandar Ilić, direktor TO Opštine Kučevo.

Na bazaru u centru Kučeva je bilo svega i za svačiji ukus. Od homoljskih specijaliteta, dobrih vina i rakija, starih zanata, odevnih predmeta poput šubara i gunjeva od prirodne ovčije vune. Turisti su se upoznali sa zanatom pustovanja vune, kaligrafijom, opančarstvom ali i najpopularnijim štampujit dekorativnim vezom koji se neguje samo u vlaškom kraju.

- Ovo je dekorativan vez koji je u naše krajeve došao davno sa prostora oko Dunava. Nekada su žene za ovaj vez koristile omčasti bod, rađen nitima od prirodne vune koju su bojile. Danas se radi koncem ali i specijalnom iglom i radi se isključivo na crnoj i teget podlozi, na plišu. Uglavnom se izrađuju ukrasni detalji na keceljama i košuljama ženske vlaške nošnje i naziv je dobio vez štampujit, po načinu prenošenja na platno, nalik na štampanje. Sve češće i ostali, pogotovo mladi žele da štampujit vez imaju na svojim torbicama i odevnim predmetima - napominje Vesna Zarić iz Kolonije Štampujita iz Kučeva.

Tako da je posebnu pažnu privukao "Diplomatski dan kolonije štampujit veza Kučevo" koji je posredstvom Etno mreže uknjižen u registar nematerijalnog kuturnog nasleđa naše zemlje. On se neguje samo u vlaškoj zajednici i sa tehnikom izrade upoznati su predstavnici diplomatskog kora i državni zvaničnici koji su ovim povodom posetili Kučevo. Među njima je bila i Tamara Vučić, supruga predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koja je ukazala na značaj ovakvih kolonija kroz koje se neguje tradicija i kulturno nasleđe koje bi mlade generacije trebalo motivisati da ceneći ono što je bilo u prošlosti, kreiraju svoju budućnost.

- Bez očuvanja i oživljavanja stogodišnjih tradicija koje su oblikovale društvo i omgućavale njegov opstanak, koji su ugrađeni u njegov identitet i njegove vrednosti, život savremenog čoveka bi bio umnogome osiromašen - istakla je u Kučevu između ostalog prva dama Republike Srbije, Tamara Vučić.

Zato se u Homolju još uvek igra vlaško kolo, igra se na štulama, svira u gajde i bušin i ne odustaje od ispiranja zlata na zlatonosnom Peku starim tradicionalnim načinom kojim su to činili nekada rudari u Homoljskom kraju.

(Ona.rs/M. R.)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.