Da li će jedno od najstarijih jezera na evropskom tlu biti sačuvano?

Na tromeđi teritorije Grčke, Albanije i Republike Severne Makedonije nalazi se Prespansko jezero, koje se smatra najstarijim među jezerima na tlu Evrope.

Usled nedostatka padavina, ali i zbog činjenice da se voda iz Prespanskog jezera koristi obilato za navodnjavanje, te usled isparavanja, sa godinama dolazi do smanjenja količine vode u ovom jezeru, što sa pravom izaziva zabrinutost.

Na površini od oko 260 kvadratnih kilometara, na koliko se prostire jezero Prespa, kako se još naziva, sreće se obilje živog sveta. Uz više od dve hiljade vrsta riba, koje obitavaju u jezeru, sreću se i brojne vrste biljaka, ali i sisara i ptica.

Vrsta poznata pod nazivom Dalmatinski pelikan važi za najpoznatiju vrstu životinja, koja se na području Prespe gnezdi.

Koliko se umanjuje nivo vode jasno pokazuje i podatak da je u poređenju sa 70-im godinama prošloga veka, čak za osam metara niži danas.

Tri nevladine organizacije, iz tri zemlje na čijoj teritoriji se deo Prespe nalazi, su se početkom ovog meseca udružile, sa željom da pronađu rečenje za očuvanje jezera. Tokom Foruma za razvoj Prespanskog regiona upućen je poziv Vladama tih zemalja za hitnu intervenciju.

Kako je sve teklo?

Kada su 2000. godine tri zemlje dotadašnje političke razmirice ostavile po strani, te se udružile oko zajedničkih napora da ovaj jedinstveni ekosistem pokušaju da očuvaju, rodila se nada. Tim pre što je tada i zvanično potpisan sporazum, kada je formiran Nacionalni park Prespa.

Međutim, uprkso tome, budućnost nije donela neki značajniji napredak.

- Nevladine organizacije iz tri države žele da apeluju na institucije i lokalne vlasti da ubrzaju napore sa institucionalnim povezivanjem i konkretizacijom akcionih planova - izjavio je za „Euronews.com“, Ljupčo Krstevski, koji je i koordinator projekta, te čijom zaslugom je i pokrenut forum, čiji je pokrovitelj Evropka Unija.

- Urađeno je mnogo istraživanja, usvojeno je mnogo strateških dokumenata, ali nedostaje njihova primena - dodao je Krstevski, uz napomenu da postoji nada „da će tri države, što je pre moguće, preduzeti hitne mere“.

Iskustvo sa Bodenskog jezera

Još jedno evropsko jezero se nalazi na tromeđi, pa je to i razlog zbog koga su nevladine organizacije, učesnice foruma, upravo u Bodenskom jezeru tražile ideju za rešenje.

Uz pomoć Fondacije Bodensko jezero se uspešno upravlja ekosistemom, smeštenim na tromeđi švajcarske, austrijske i nemačke teritorije. Fondacija je osnovana još 1994. godine i u okviru nje postoji šest organizacija, koje su usmerene na zaštitu prirode. Pored toga što se bave upravljanjem resursima, trude se i da ublaže negativni efekat klimatskih promena. Takođe, poboljšavaju biodiverzitet samog jezera, te nastoje da što je moguće uspešnije, upravljaju zagađivačima u vodi, a najpre mikroplastikom.

Upravo je Volker Kromri, predstavnik te fondacije naveo da bi predstavnici nevladinih organizacija trebalo da utiču na lokalne vlasti, kako bi izvršile pritisak na gradske vlasti, što potencijalno može da dovede do toga da se obaveze, koje su navedene u Sporazumu o Prespanskom jezeru, počnu sprovoditi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.