Šta je zajedničko za Mariju Tereziju, Titanik i Frušku Goru: Priča o vinu koje spaja nespojivo

Specifična fela kao što su vinari ne takmiče se međusobno, već sami sa sobom. Ista sorta grožđa na jednoj ili na drugoj strani Fruške gore nije isto, kao što nije ista sorta biti ista u Subotici ili Negotinu. One ne mogu da se porede, jer dok grožđe raste, ono šta mu da zemlja i sunce je ono šta utiče na kvalitet vina.

- Vino se pravi u vinogradu, a u podrumu se dorađuje i čuva, i nikako ne možemo svi biti isti. Ali se zato takmičimo jako sami sa sobom i cilj nam je da sledeće godine, od sledeće berbe imamo bolje vino. A znamo da je bolje tako što ga probamo. Pa i mi smo ljudi - kaže za Ona.rs vinar Radosav Kovačević iz Inđije.

Radosava smo zatekli na Međunarodnom festivalu vina i hrane u Somboru, među nekolicinom izlagača vina, sireva, začinskih biljaka i meda.

- Na festivale ovog tipa idemo gde god možemo i kad god možemo, kad god nam vreme i obaveze dozvoljavaju. A ovde u Somboru smo toliko često da očekujemo da nas sledeće godine usvoje - šali se vinar i otkriva svoju tajnu misiju: - Brat i ja smo odavno sebi zadali sebi zadatak da promovišemo gde god možemo, kako god možemo i koliko god možemo sortu vina poznatu kao bermet. U pitanju je autohtono vino sa Fruške gore i jedino srpsko vino koje ima potvrđenu istorijsku priču da su sa njime kupovane privilegije od Bečkog dvora.

Naime, kako otkriva, stari zapisi kažu da su prvo Dunavom u Beč išli akovi bermeta, a onda zahtevi koji su odobravani. Možda je u međuvremenu bilo i dukata, verovatno jeste, ali se nigde ne pominju. Ali se bermet - pominje.

Svako ima svoj  tajni recept

Klasična vina su ona koja najčešće pijemo, ali bermet je oplemenjeno kvalitetno vino u koje su dodate razne trave i začini, i svako ko drži do sebe na Fruškoj gori ga pravi.

- Svako ko "radi" bermet ima svoj recept. To je kao kod žena, sve znaju šta ide u supu, ali svaka je skuva drugačije iako stavi "sve isto". Dakle niko vam neće reći tajnu svog bermeta i svi mi mislimo da je baš naš najbolji. Mi smo dobili razna priznanja u zemlji i van zemlje, gde smo slali naš bermet na ocenjivanje.

Tokom degustacije bermeta ne mogu da se osete svi začini, niti mogu svaki put da se osete iste trave. Sve zavisi od toga šta je osoba predhodno jela ili pila ili u kom je raspoloženju. Stručniji mogu da primete 7-8 različitih začina, ali se ubrzo čula i zatupe, a suština i jeste u tome da nijedan začin ne iskače, već da se stvori njihova harmonija.

Pije se uz kolače, uz sve ono što je slatko, ali i uz sireve.

Ocenjivanje vina je najpoštenije

Kako kaže Kovačević, vinsko ocenjivanje je najpoštenije. Tu ne postoji prvo, drugo ili treće mesto, već vinar preda svoje vino na ocenjivanje i komisija koja radi taj posao ne poredi piće ni sa jednim drugim, već isključivo prema postavljenim parametrima. Prema tome  kakvo je vino, njemu se daje određen broj bodova, a prema njima se dobija zlato, srebro ili bronza. Tako da, ako su sva vina dobra, mogu sva da budu "zlatna".

- A na ovakve manifestacije nosimo svoja najbolja vina, ili bar ono što mi mislimo da je najbolje.

Toliko trava i začina da idemo na sajam medicine

Klasičan bermet je crven ili crn. Bermet od belog vina prave i drugi, ali zato roze prave baš retki. A Kovačević je među njima.

- Ne smem da se usudim da kažem da ga radimo samo mi, znam da je bilo pokušaja da se napravi, ali su kolege odustale. Moguće je da ga ne pravi niko više, mada bi mi voleli nas je više. Najgora situacija je kada imate jedinstvenu stvar i ne možete da se poredite ni sa kim, niti da napredujete. Ovako možete da vidite kad neko uradi nešto bolje ili lošije, te da se onda pričuvate toga lošijeg i napravite nešto bolje. Ono što je specifično za naše bermete jeste da u belom i roze imate 23, a u crnom 26 trava i začina. I ovo je poslednji sajam vina na koje dolazimo, rešili smo da ubuduće idemo na sajam medicine - našalio se Kovačević.

Omiljeno piće Marije Terezije

Kako kaže vinar, bermet je dosta mistična stvar.

- Vi ne znate šta pijete, šta je u njemu. Nije kao klasično vino koje pijete, poput šardone ili pinot noara... I kao takav, privlači i mistične priče - pripoveda vinar i nastavlja: - Vrlo je zanimljiva priča kako je uopšte dospeo na Bečki dvor. Bermet svi danas povezuju sa Marijom Terezijom jer joj je bilo omiljeno piće. A kažu da su ga u Karlovcima svi pravili i imali su ga baš puno, tako da nisu mogli jedni drugima da prodaju. Zamislite situaciju gde sve komšije imaju isto piće i svako misli da je njegovo najbolje. Ali su se onda dosetili fantastičnu stvar!

Kako otkriva, vinari su platili grupama naših studenata u Beču da se lepo obuku i odu u najbolje kafane i traže bermet, pa kada čuju da ga nema, dizali su frku: "Šta je ovo, sramota! Nemate!". Posle par takvih "gužvi" koje su napravili, kafane su počele da ga nabaljvljaju.

- Neko sa carskog dvora je bio, probao i svidelo mu se. Tada je vino odneo i carici. Njoj se svidelo vino, a kada se carici svidelo, moralo je svim da se svidi - ističe vinar.

"Potopili smo veliki brod"

Druga priča koja se vezuje za bermet je, kako kaže Kovačević: "Potopili smo veliki brod".

- Mi volimo da kažemo da je kapetan Titanika previše popio bermeta pa je brod prošao tako kako jeste. Ali zaista, on jeste bio na Titaniku. Ne znamo da li je bio u vinskoj karti, ali je nađen na Titaniku, čak je bio, kažu, i upotrebljiv. Verovatno ga je slana voda konzervisala, pa je ostao pitak i nije propao svih tih godina na dnu mora.

Ali, objašnjava, moguće je i da je bio u prtljagu nekoga od gospode. Kako ističe, taj put je trajao mesec dana i neko nije hteo da se liši bermeta naprosto za to vreme.

- Treća priča je neproverena, ali kažu da je bečki kancelar imao običaj svake godine kraljici majci da nosi sanduk bermeta na poklon. Da li je tačno ili ne, nećemo saznati, ali je priča lepa - pripoveda vinar.

"Gvozdeno vino" baka Kate

Na Festivalu smo zatekli i mladog vinara Dušana Tatalovića iz sela Kupinovo, koji je vinarstvom počeo da se bavi još sa 15 godina. Međutim, on je po još nečem specifičan na ovom festivalu. Njegova vina se prave isključivo od voća.

- Još 2009. godine sam počeo da se bavim kupinovim vinom, jer sam tada napunio 18. godina pa sam mogao da registrujem vinariju. Kupinovo vino je 12 godina bilo usamljeno u našoj ponudi dok nismo počeli da ubacujemo i druga voćna vina od višnje, breskve i kajsije. A kako dolazimo iz vinogradarskog reona, iz Vršca, gde su svi navikli da piju vino od grožđa, mi smo rešili da budemo drugačiji pa smo napravili vina od voća. Tehnologija proizvodnje je vrlo slična, ali prilagođena.

Prvo vino je napravio sa 15 godina, tako što je zapravo posadio kupine da bi ih prodavao sveže na pijaci. Međutim, kako je puno rađala, ostajao je višak voća, zbog čega mu je baka predložila da naprave "gvozdeno vino" koje je ona u mladosti pila, da bi popravila krvnu sliku.

- Uz bakinu pomoć sam polako krenuo da pravim prve korake u vinarstvu. Te prve godine sam napravio kupinovo vino, to se razgrabilo i pokazalo da bi trebalo da se nastavi tim putom, pa se tako svake godine povećavao udeo kupina koje su bile namenjene za vino, u odnosu na one koje su se prodavale u svežem stanju. Već 2009. godine prestali smo skroz da prodajemo sveže kupine -  završava Dušan priču o čuvenom baka Katinom "gvozdenom vinu" i kako ga je navela na put vinarstva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.