Nemi svedoci istorije koje prate zanimljive legende: 3 dvorca u Vojvodini koje treba obavezno posetiti

Mnogi veleposednici su na tlu današnje Vojvodine gradili letnjikovce, ali i kuće u kojima su stanovali. Zbog bogatstva koje su imali u to doba, nikla su mnoga velelepna vojvođanska zdanja.

Neki od njih i dan danas svedoče nekadašnjem bogatstvu vlasnika

Ima, nažalost i onih koji su svedoci nemara i nebrige, pa se samo može naslutiti kakav su sjaj nekada imali.

Dvorac Fantast

Iako je porodica Dunđerski u posedu imala i druge dvorce, onaj koji se nalazi u Bečeju važi ne samo za najpoznatiji, nego i za jedan od najzanimljiviji dvoraca na vojvođanskom tlu.

Naziv ovaj dvorac duguje konju Bogdana Dunđerskog, koji je i sahranjen na dvorskom imanju. Pa ipak, samo zdanje je Bogdan posvetio Mari Binjaški, ženi koju je voleo.

Mnogo toga specifičnog postoji vezano za ovaj dvorac.

Za dvorac Fantast vezuje se legenda o “dolasku” Bogdana Dunđerskog, koji svake godine avgusta meseca, kada se obeležava praznik posvećen Preobraženju Gospodnjem “obilazi” svoje zdanje.

Pored te, posve zanimljive legende, pažnju posetilaca privlači i kapela, koja se nalazi nedaleko od dvorca. Ne samo zato što se u njoj mogu videti i radovi Uroša Predića, čuvenog srpskog slikara i Bogdanovog prijatelja, nego i zbog prikaza Bogorodice. Naime, kako je želeo vlasnik dvorca, Bogorodica ima lik njegove voljene Mare.

Špicerov dvorac

Jedan od trojice vlasnika fabrike cenebta u Beočinu bio je pripadnik jevrejske porodice Špicer. Pred sam kraj 19. veka je Eduard Špicer je pažljivo odabrao i lokaciju za gradnju dvorca. Nedaleko odatle nalazila se cementara, tako da je i bio u prilici da prati gradnju.

Građen u stilu mađarske secesije, dvorac porodice Špicer bio je u najmanju ruku velelepan. Podsećanja radi, u istom stilu su izgrađene subotička i novosadska Sinagoga, ali i Gradska kuća u Subotici.

Nekada je ovaj dvorac, koji je nekoliko puta menjao namenu nakon što su vlasnici napustili zemlju uoči početka Drugog svetskog rata, posećivao i Mika Antić, koji je tu imao i atelje, kao i Pero Zubac.

Nažalost, danas je dvorac, koji je fascinirao mnoge, značajno propao.

Dvorac Šlos

U drugoj polovini 18. veka je arhitekta poi menu Florijan Madačoni izradio projekat za zdanje u Golubincima, u kome će biti smeštene porodice oficira, koji su u to doba čuvali vojnu granicu.

Pred kraj 1813. godine je Karađorđu Petroviću, srpskom voždu i vođi ustanka protiv turske vlasti, bilo zabranjeno da se vrati u otadžbinu. Budući da je morao da poštuje odluku tadašnjih austrijskih vlasti, to je u dostupnim izvorima zabeleženo da je u tom periodu srpski vožda boravio upravo u ovom dvorcu u Vojvodini.

Nažalost, dvorac Šlos prati i priča o prokletstvu i to najpre zato što su mnogi ljudi mučeni upravo u tom dvorcu.

Doduše, priču o prokletstvu podgreva i legenda o prvom vlasniku ovog dvorca. Prema njoj, on je uhvatio suprugu u neverstvu i odlučio da je surovo kazni, vezavši je za jedan od stubova dvorca. Takođe je rekao da će tu ostati bez hrane i vode, sve dok je ne prekriju pauci. Ipak, po legendi žena je preminula nakon nedelju dana, iako je nije prekrila celu paučina. Nakon toga, bogati spahija je sam sedeo u ovom zdanju, molivši za oproštaj.

I dan danas, navodi legenda, mogu se čuti krici napaćenih duša, a sa vremena na vreme i “videti” kako neki čovek, koji nosi bogataško odelo, ali pohabano, posećuje ovo zdanje i tu se moli. Pa ipak, iako se ta priča može čuti od starijih meštana, niko ne zna ko je to zaista, jer mu lice niko nije video.

(Ona.rs / “Dvorci Srbije” / “TO Stara Pazova” )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.