Zahvaljujući Milošu OVO SVETO mesto u Srbiji nije propalo: Doveo je volontere iz celog sveta i vratio mu dušu

Tvrđava Maglič, podignuta verovatno oko 1240. godine, ponosno se izdiže iznad reke Ibar, okružena planinama i legendama. Sagrađena da štiti manastire Žiču, Studenicu i Gradac, veruje se da je jedno vreme bila i rezidencija arhiepiskopa Danila II. Ima osam kula, ostatke crkve i zidove koji su nekada čuvali srpski narod, a danas čuvaju sećanje na vreme kad se svet još uvek gradio rukama i srcem.

Međutim, vekovima zapostavljena i obrasla u zaborav, nepristupačna i misteriozna, tvrđava je gotovo pala u senku - sve dok se nije pojavio jedan Miloš koji je sve to promenio.

Povratak iz Južne Amerike - i početak jednog sna

Nakon dve i po godine putovanja po Latinskoj Americi, volontiranja na održivim farmama i boravka u zajednicama koje žive u skladu sa prirodom, Miloš Sretenović (36) je odlučio da isti koncept donese u Srbiju - tačnije, u Dolinu jorgovana.

- Još kao dete sam posmatrao ovo, pitao se kako je moguće da je ovo privatno, da tu živi sam čovek oivičen rekom. Studirao sam arheologiju, putovao po svetu i video kako to ljudi rade, i odlučih da i ja to radim. Ovo je dragulj Srbije, priča Miloš za Ona.rs.

Magličgrad je danas mnogo više od prolazne tačke na putu do tvrđave. To je živa zajednica. Na mestu gde se nekada uzgajalo povrće za vitezove Magliča, danas se nalaze "Kafana kod čika Jove", kamp i festivalska zona, skela, naravno, i dalje se uzgaja bašta, prave i svoje pivo pa čak tamo postoje i kućice koje se izdaju kao smeštaj. Na primer, "Sova" je hostelskog tipa, napravljena od gline, na kamenu, iz 1903. godine, a ima tu još i kućica za parove.

Ovde žive volonteri iz celog sveta. Dolaze, ostaju po mesec dana, dobijaju hranu i smeštaj, a zauzvrat pomažu - oko bašte, drva, sređivanja, pripreme za festivale.

- Kada ti više od 200 volontera prođe ovuda, imaš osećaj kao da putuješ sve vreme. Ludo je iskustvo, kao da sam ovde 10,15 godina, a ne tri, kaže Miloš.

Organizacija zarađuje skromno, od festivala i događaja, od piva koji sami prave, simbolične naplate kampovanja i izdavanja kućica za smeštaj. A najviše - od srca svih posetilaca.

Čika Jova i nasleđe koje se ne briše

Pre nego što je Magličgrad postojao, na tom mestu je živeo čika Jova - legenda sa Ibarske magistrale. Miloš jem kako nam je ispričao, prvo iznajmio njegovu staru kamenu štalu kako bi mu bio blizu. Nije odustajao sve dok starac nije pristao da proda imanje - pod uslovom da do kraja života može da dolazi kad god poželi.

- To je čovek koji je ovde živeo 70 godina, nije imao upotrebne noge. Na rukama i štakama je išao okolo, vozio skelu, put za vodu je on ručno stenu probio deset godina, ležeći i udarajući. Nije imao ličnu kartu, kod lekara nije išao... Bio je ovde sam. Specijalan čovek, neverovatan, priča Miloš, koji je po njemu i nazvao kafanu.

Magličgrad je danas jedino domaćinstvo sa ove strane reke, okruženo divljinom. Prva kuća je na 12 kilometara, druga na sedam, a iza - planina Stolovi. Sve što se ovde gaji, gaji se bez hemije.

- Ovde narod nikada nije prskao hemijom. Nije se krčila divljina. Ništa što ugrožava život, hemija, pesticidi - nikada ništa nije korišćeno, kaže Miloš.

Nije uvek bajka - ali jeste život

Život u Magličgradu nije lak - reka zna da poplavi, skela da stane, a zima da zaboli. Ali ideja opstaje. Odrasla iz volje jednog čoveka da ne pusti da ovako sveto mesto propadne.

- Tri godine smo ovde. Tri godine otkako smo prešli Ibar. Ovo mesto su ljudi gledali sa magistrale godinama, a most je 2014. bio zabranjen za upotrebu, pa 2020. i pao. Sve je bilo zaraslo, napušteno... Mnogi su se pitali: što se niko ne bavi ovim?

Na ovom magičnom mestu, nije bilo ničega. Sve je bilo ruina, šiblje, zgarište. Tvrđava je bila napuštena i9 zapostavljena. Miloš je počeo od malog čamca i sa mnogo košenja, a danas je ovo već razrađena priča koju mnogi rado žele da čuju - a i da posete. Verujemo da ovi ljudi nisu tu samo zbog sebe, jer ovo nije mesto gde ćes da se obogatiš. Bar ne finansijski. Ovde ne dolaze ljudi sa biznis planovima, nego oni sa dušom.

Srećom, Miloš to i te kako jeste. Videćete kada ga upoznate.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.