Žene su se kupale ovde da bi stekle magijske moći: A jedna misterija Homoljskih planina i dalje muči meštane

Već prvi pogled na nestvarno lepe nijanse tirkizne i zelenkaste boje privlače pažnju, pa ne čudi što je za jedno od najlepših vrela kraškog porekla vezana i legenda u kojoj se pominje pravo pravcato zlato.

Na padinama Beljanice, u blizini Krepoljina i Žagubice nalazi se izvorište Krupajske reke.

Do trenutka dok 1946. godine nije izgrađena brana od betona, voda je snažno izbijala iz otvora pećine. I upravo to je Krupajskom vrelu davalo dozu mističnosti. Od tada postoji jezero široko oko 17 i dugo oko 40 metara. Budući da i danas mlin i valjarica tu funkcionišu, to se vode ovog jezera najpre za njihov rad i koriste. Ipak, otvor pećine nije više vidljiv kao nekad, te se danas može videti samo jedan njegov deo.

Zaštićeni spomenik prirode

Budući da je u pitanju vrelo kraškog porekla koje se svrstava među najjala rečna izvorišta tog tipa u našoj zemlji, sasvim očekivano je i stavljeno pod zaštitu nadležnih institucija.

Na samom izvorištu Krupajske reke voda je hladna i njena temperature se kreće u rasponu od 9 do 11 stepeni Celzijusovih. No, nedaleko od tog dela reke postoji izvorište termalnih voda, čija temperature je prijatnih oko 26 stepeni.

Iako je Krupajsko vrelo, bez sumnje jedna od atrakcija ne samo Beljanice, na čijim padinama se nalazi, nego i čitavog kraja, ne treba zaboraviti ni vrelo reke Mlave, koje se nalazi na području obližnje Žagubice i koje ima drugačiju vrstu lepote.

Lov na zlato

Mnoštvo podvodnih pećina i pećinskih kanala otkrili su hrabri ronioci, koji su se odvažili da istražuju unutrašnjost ovog čuda prirode. Pa ipak, čini se da oni nisu bili prvi koji su to učinili, već oni koji su želeli da izvade blago, koje se po legendi krije u unutrašnjosti i dubinama Krupajskog vrela.

Istini za volju, nije dokazano ko su bili ljudi koji su prvi pokušali da istraže unutrašnjohst Krupajskog vrela, ali se pretpostavlja da su to bili oni koji su želeli da dođu do zlata. Da li su u tome uspeli ili ne, ne znamo, ali da je prilično izvesno da su imali prilike da uživaju u ovoj lepoti koju može da stvori samo priroda.

Kako Krupajsko vrelo i danas privlači pažnju, ne samo zbog svoje lepote nego i zbog određene doze mističnosti, to je nekako i očekivano da je narodno predanje sačuvalo zanimljivu legendu o njemu. Glavni akter su Homoljske planine, koje su prema toj legendi jednostavno mnogo zlata progutale. Mesto na kome su to blago skrile je “Zlatna pećina” iz koje izvore Krupajska reka.

Ali narodno predanje ne bi bilo to što jeste da ne pominje i čuvara tog zlata. Bio je to Tartor, “vodeni duh” koji je bdio nad pećinom svakog trenutka tokom godine. Ali na “đavolji dan” je napuštao mesto čuvata pećine. Upravo na taj dan bi se žene tog kraja ohrabrile i ušle da se okupaju, ne bi li stekle magijske moći. Retke među njima su u tom poduhvate uspevale, ali one koje bi uspele, zaista bi, prema legendi i sticale magijske moći.

Zahvaljujući delu vrela koje je danas ograđeno, posetioci mogu da uživaju u kupanju u omanjem bazenu u kome se temperatura vode kreće u rasponu od 23 do 26 stepeni. Budući da se u blizini nalazi i jedan ugostiteljski objekat, to posetioci imaju mogućnost i da se okrepe nakon posete Krupajskom vrelu.

(Ona.rs / “Obidjisrbiju” / “Skolaronjenja” )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.