Legenda o nastanku manastira ušuškanog u ataru požarevačkog sela opisana je i u narodnoj pesmi

Kolika je snaga ljubomore i kako ona može da uništi jednu osobu, može se lako zaključiti nakon čitanja srpske narodne pesme “Bog nikom dužan ne ostaje”.

Ali nije to ona “klasična” ljubomora jedne žene na drugu, koja je zaljubljena u istog čoveka. Naprotiv, narodno predanje o nastanku manastira Rukimije, nadomak Požarevca utoliko je tragičnije što je vezano za ljubomoru snaje na zaovu. I to zbog ljubavi brata prema sestri.

Braća po imenima Pavle i Radule imala su jednu sestru, čije je ime bilo Jelica. Budući da je ljubavi između braće i sestre bila čista i iskrena, a nadasve velika, to je zasmetalo Pavlovoj supruzi.

I da sve bude još tragičnije, u pomenutoj epskoj narodnoj pesmi može se primetiti da Pavlovica, kako je zove narodni pevač, nije prezala ni od čega, ne bi li razdvojila svog supruga od njegove sestre. Na kraju je u svom naumu i uspela, ali je kasnije i sama bila kažnjena za sva nedela koja je počinila.

Legenda o nastanku manastira

Nakon što su braća odlučila da svojoj jedinoj sestri poklone noževe izrađene od srebra, Pavlova supruga odlučuje da učini sve što je potrebno, kako bi svoju zaovu uklonila iz njihovih života.

Na kraju je u tome i uspela, ali se ubrzo posle toga razbolela. Devet dugih godina je ova podla žena bolovala. Nadala se da će joj zaova ipak oprostiti, ali je njen život potom okončan na isti način kao i Jelicin.

Pavlovica je iskoristila poklon koji je devojka dobila od braće. Prvo je, sada Jelicinim, srebrnim nožem ubila je sve i svakoga ko je njenom suprugu Pavlu bio drag. Najpre njegovog konja i sokola, a na kraju i njegovo dete. Zvuči neverovatno, ali je baš tako Vuk Stefanović Karadžić, koji je ovu narodnu pesmu i zabeležio, naveo.

Nemajući mogućnost da se odbrani od optužbe, budući da je Pavlova supruga nožem koji su Jelici prethodno darovala braća ubila svoje rođeno dete, a potom ga i sakrila u devojčinu sobu, Jelica se predaje. Sa druge strane zatečen, Pavle odlučuje da je surovo kazni zato što veruje da je baš njegova sestra to i učinila.

U to doba kazna je podrazumevala da devojčine ruke i noge treba da budu vezane za repove četiri konja. Pavle tako učini, a na mestima na kojima su pali delovi Jelicinog tela, prema predanju, podignute su četiri svetinje.

Veruje se da je manastir Rukumija podignut na mestu na kome su pale Jelicine ruke. Sem njega, prema predanju, nikli su i manastiri Zaova, Sestroljin i Bradača, kao i Jerinac i Reduša, dve česme nad izvorima vode za koje se veruje da je lekovita i koje su potekle baš na mestima, na kojima su prema pomenutom predanju, pale deojčine oči.

Obnova u vreme kneza Miloša

Nema sigurnih podataka o tome ko je podiago svetinju u požarevačkom selu Bradarac, ali postoje teorije o tome.

Prema jednoj, manastir Rukunija zadužbina je srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, dok je druga vezuje za period vladavine kraljeva Dragutina i Milutina. Postoji i teorija koja se vezuje za mnogo raniji period, odnosno vreme kada su to područje osvojile rimske snage.

No, bilo kako bilo, Rukumija danas ne bi tako izgledala da srpski knjaz Miloš Obrenović nije izdao naredbu da svetinja bude obnovljena.

Budući da je Rukumija tek u drugoj polovini minulog veka stekla status manastira, to je sprski knez zapravo obnovio prvobitnu crkvu. Posvetio ju je krsnoj slavi porodice kojoj je pripadao, Svetom Nikoli Miriklijskom Čudotvorcu.

Ovaj, danas ženski manastir, taj status stiče u novijoj istoriji, ne tako davne 1953. godine, a do tada je funkcionisao kao crkva.

(Ona.rs / “Manastirusrbiji” )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.