Legenda opisana u narodnoj pesmi: Surova sudbina čestite devojke iznedrila je jedan od najlepših manastira

Jedna od srpskih narodnih pesama, koje je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić i koja pripada neistorijskom ciklusu, svedoči i danas surovoj sudbini čestite devojke, koja je dovela do nastanka jednog od najlepših srpskih manastira u tom delu zemlje.

U ataru požarevačkog sela Bradarac smešten je manastir simbolično nazvan Rukumija.

Iako se o istoriji njegovog nastanka da samo naslutiti, srpska narodna pesma „Bog nikome dužan ne ostaje“ smatra se svojevrsnim svedočanstvom o nastanku ove svetinje, koja važi za jednu od najlepših u požarevačkom kraju.

Surova sudbina jedne devojke

Braća čija su imena bila Pavle i Radule imali su jednu jedinu sestru, Jelicu. Čestitu devojku koju su, ako je verovati pomenutoj narodnoj pesmi, izuzetno voleli i čuvali.

Međutim, kako to obično biva, supruga jednog od njih umešala je prste u taj lepi bratsko-sestrinski odnos.

Ljubomorna kakva je bila, Pavlova supruga odlučila je da se na surov način poigra sa devojčinom sudbinom.

Nedugo nakon što je od braće na dar dobila srebrne noževe, usledio je pakao za Jelicu. Iz ko zna kakvih pobuda, snaja uzima nož i ubija ne samo suprugovog konja, nego i sokola koga je čuvao. Očekivano ili ne, tek za to nedelo optužuje svoju zaovu.

Iako je Jelica tom prilikom uspela da se opravda i ubedi brata da ona to nije učinila, snaja se nije tu zaustavila. Ono što je učinila nakon toga, dovelo je i do Jelicinog surovog stradanja.

Verovali ili ne, Vuk Stefanovć Karadžić u pomenutoj narodnoj pesmi beleži da je ona opet ukrala jedan nož od zaove i njime ubila svoje dete, želeći tako da napakosti devojci. Od toga, čini se odbrane nije bilo.

Nemajući kud, devojka koristi poslednji adut i kaže bratu da je rastrgne konjima, ako joj ne veruje. Zaslepljen tugom zbog stradanja svog deteta, Pavle tako i učini.

Nakon što su je konji rastrgli, delovi njenog tela su pali na različita mesta. Prema pomenutoj narodnoj pesmi, manastir Rukumija nastao je baš na mestu na kome su pale njene ruke. Manastir Bradača, tamo gde je pala njena brada, a tamo gde su joj pale oči i ono što je ostalo od njenog tela nikli su manastiri Sestroljin i Zaova.

Razlog zbog koga pesma nosi takav naslov vezan je i za sudbinu Pavlove surpuge, čijom krivicom je čestita Jelica i stradala. Prema njoj, ona se kasnije pokajala i zatražila od Pavla da je odvede u crkvu, ali tamo nije bila dobrodošla. Priznala je mužu šta je učinila i doživela istu sudbinu kao zaova. Međutim, za razliku od mesta na kojima su pali delovi Jelicinog tela, a na kojima se nalaze svetinje, tamo gde su pali delovi njenog tela postoji samo korov, koprive i trnje.

Nepoznati ktitor

Danas ženski manastir Srpske pravoslavne crkve, Rukumija je nastala vekovima ranije, ali se ne zna ni kada, a ni ko ju je podigao.

Nekoliko je pretpostavki vezano za to. Jedna pripisuje ovu svetinju knezu Lazaru, druga kralju Milutinu ili kralju Dragutinu. Čak postoji i pretpostavka da je svetinja na tom mestu bila izgrađena u periodu rimske vladavine tim područjem, što se dovodi u vezu sa obližnjim Viminacijumom.

Pa ipak, kao Vrlište se prvi put u spisima ovaj manastir pominje krajem 16. veka.

Nešto opširnije svedočanstvo javlja se 1733. godine, uz detaljniji opis crkve.

Pouzdano se zna da je knjaz Miloš Obrenović obnovio manastir Rukumiju i da je glavnu manastirsku crkvu posvetio krsnoj slavi porodice Obrenović, prazniku Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja Miriklijskog Čudotvorca.

Status manastira ova svetinja ponovo stiče 1953. godine. Od tada, pa do današnjih dana Rukumija funkcioniše kao ženski manastir.

( Ona.rs / „Manastiri u Srbiji“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.