Kada se obeća, mora i da se ispuni: Dokaz za to je jedan od najstarijih srpskih manastira, izgrađen u 11. veku

Brojne srednjevekovne svetinje na tlu Srbije nastale su u znak zahvalnosti za čudesna izlečenja ili neku vrstu pomoći od određenog svetitelja. Za razliku od njih, manastir Prohor Pčinjski izgrađen je iz posve drugačije vrste zahvalnosti.

Budući da datira iz 11. veka, smatra se jednom od najstarijih svetinja na tlu današnje Srbije.

Zbilo se to u vreme kada je na čelo tada moćnog Vizantijskog carstva došao Roman IV Diogen. I ne bi ništa posebno taj istorijski događaj bio značajan, da prste nije umešala Božija promisao i to preko jednog duhovnika.

Kasnije, ovaj car podiže prvo hram u Nagoričanu, jer je to bilo mesto gde se prvi put susreo sa isposnikom i podvižnikom po imenu Prohor. Ali nije to bilo ono što mu je tom prilikom obećao, pa su se onostrane sile pobrinule da car ispuni dato obećanje i podigne manastir nadomak toka reke Pčinje.

Ispunjenje datog obećanja

Legenda koja se vezuje uz nastanak manastira posvećenog Svetom Prohoru Pčinjskom u najmanju ruku je zanimljiva i donekle drugačija od mnogih drugih sličnih.

U vreme kada nije bilo govora o tome da će postati vizantijski car, Roman IV Diogen je krenuo u lov i to baš na području Nagoričanske pustinje. Na tom mestu je tihovao i Prohor.

Slučaj ili sudbina, tek nakon što je krenuo za odbeglom srnom, ne bi li je ulovio, potonji vizantijski car je ugledao i starca, koji je u obližnjoj pećini tihovao dugi niz godina.

Očekivano, car se prepao i pokušao da pobegne, ali ga je Prohor pozvao, kako bi mu prorekao da će baš on biti na čelu Vizantijskog carstva. Tom prilikom je Diogen dao obećanje koje će, nakon nekoliko decenija i ispuniti.

Ipak, kada je zaista i proglašen za cara, zaboravio je na dato obećanje, pa mu se, prema legendi, Prohor javio u snu, ne bi li ga na to podsetio. Preplašeni car podiže svetinju baš na onom mestu na kome je prvi put susreo starca, koji je u međuvremenu ispustio svoju plemenitu dušu.

Ali to nije bilo ono što je svetitelj očekivao od njega.

Pronalazak moštiju

Dalje legenda o nastanku svetinje nedaleko od granice dve republike, Srbije i Severne Makedonije navodi da se car nije baš osećao najsrećnijim, budući da ipak nije uspeo da otkrije gde se nalaze mošti Svetog Prohora.

Nakon što mu se svetac ukazao u snu i objasnio mu gde treba da traži njegove mošti, car odlazi u Kozjačku pustinju i pronalazi ih. Misleći da je to ono što Sveti Prohor želi, on ih odnosi u novoizgrađenu crkvu.

Ipak, nije to bilo ono što je Sveti Prohor od cara očekivao. Čak tri puta, ako je verovati očuvanom narodnom predanju, mošti su se same vraćale na mesto, nadomak reke Pčinje.

Ne razumevajući i dalje sve to, car odlučuje da ih premesti u svoju prestonicu, tada moćni Carirgad. Ali ni to nije bilo ono što je Sveti Prohor želeo, pa narodna legenda navodi da mazga na koju su svečeve mošti bile natovarene, jednostavno nije htela ni da krene.

Tek tada je car Roman IV Diogen izdao naređenje da se na mestu na kome je za života tihovaio i na kome je ispustio svoju plemenitu dušu Sveti Prohor Pčinjski i podigne manastir, koji je danas prepoznat kao duhovni centar ljudi tog kraja naše zemlje.

Mnogi vernici rado posećuju ovu svetinju i to najpre ne bili celivali mošti, koje su mirotočive i za koje se veruje da su čudotvorne.

(Ona.rs / „Zadužbine Nemanjića“

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.