Veštačko, a lepo kao da ga je sama priroda stvorila: Bovansko jezero je izletište u okolini čuvene banje

Nije nastalo prirodnim putem, ali jezero koje je vremenom postalo jedan od simbola čuvenog banjskog centra u tom delu Srbije može da stane rame uz rame sa mnogim prirodnim jezerima u našoj zemlji.

Iako je posebno interesantno posetiti Bovansko jezero s proleća i u toku vrelih letnjih meseci, ništa manje nije zanimljivo ni s jeseni.

Ipak, obići Bovansko jezero zimi, posebno dok je zelenilo koje ga okružuje prekriveno snegom, izuzetno može da bude zanimljivo. Šetnja oko samog jezera u to doba podseća na pravu idilu.

Nestvarna boja vode

Možda baš zato što se vode u ovom jezeru, smeštenom na potezu između Aleksinca i Sokobanje, mogu pohvaliti gotovo nestvarno lepim nijansama zelene i plave boje, na prvi pogled izgleda kao da ga je sama priroda stvorila, onako kako to samo ona ume da učini.

Međutim, ušuškano među brdima i okruženo šumom, ovo jezero je zapravo nastalo pod uticajem čoveka.

Kako bi grad Aleksinac bio adekvatno snabdevan vodom, javila se potreba da se izgradi brana i reka Moravica pregradi. Na mestu na kome se danas nalazi Bovansko jezero nekada je postojalo selo istoimenog naziva.

Od Sokobanje ga deli tek oko deset, a od Aleksinca oko 20 kilometara.

Jezero na mestu slovenskog hrama

Mnogo je toga što se vezuje za Bovansko jezero posebno intrigantno i zanimljivo. Ipak, ono što se naročito izdvaja jeste poreklo naziva istoimenog sela, koje je postojalo ranije na tom području i koje je, silom prilika potopljeno kada je jezero nastalo.

Postoji verovanje da taj termin vodi poreklo od slovenskog pojma “bolvan”, što se prevodi slobodno kao kip ili statua. Upravo iz tog razloga se naziv Bovanskog jezera i istoimenog sela dovodi u vezu sa mestom na kome je nekadašnje slovensko stanovništvo podiglo hram, koji je bio posvećen nekom božanstvu slovenskog panteona. Kome tačno, nije poznato, jednostavno zato što još uvek nije otkriven kip tog božanstva. Ali to ni u kom slučaju nije sprečilo narod da o tome ispreda legende i prenosi ih sa kolena na koleno.

No, bilo kako bilo, za područje na kome se danas Bovansko jezero nalazi postoje zabeleženi istorijski podaci iz perioda vladavine kneza Lazara i kneginje Milice.

Na osnovu zapisa tadašnje srpske carice, a prethodno kneginje, može se zaključiti da je područje oko tvrđave Bovan, gde danas postoji istoimeno jezero, igralo značajnu ulogu u snabdevanju solju. Zapravo je tu bilo formirano skladište soli, koju su vešti trgovci u to doba uvozili sa ugarske teritorije, navodi “Soko-banja.org”.

U caričinoj naredbi koja je sačuvana navedeno je da će svetogorski manastir posvećen Svetom Pantelejmonu biti snabdevan solju upravo iz tvrđave Bovan. Zato i postoji verovanje da je upravo oko, tada značajnog utvrđenja i bilo formirano naselje, a kasnije istoimeno selo, na čijem mestu je 1978. godine nastalo i Bovansko jezero.

Široko oko pola kilometra i dugo oko deset, Bovansko jezero sa razlogom privlači značajan broj posetilaca tokom svih perioda godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.