Ovo pusto ostrvo na Jadranu može da zbuni kompas: Na njemu je nestao cvet koji nije rastao nigde drugde

Usred otvorenog Jadrana, daleko od plaža, hotela, trajekata i turističke vreve, iz mora se uzdiže gotovo crna stenovita piramida. Na karti je toliko mala da je lako prevideti, ali priča koju krije teško da može da se nazove običnom.

Ostrvo Jabuka nalazi se oko 48 kilometara zapadno od Visa i nema nijednog stanovnika, kuću, put, luku, pa čak ni pravu plažu. Površina mu je svega oko 0,02 kvadratna kilometra, a strme stene gotovo vertikalno izranjaju iz dubokog mora.

Do njega nije jednostavno ni doći. Brod nema gde bezbrižno da pristane, a iskrcavanje je moguće samo na malom delu obale i kada vremenski uslovi to dozvole.

Ali nepristupačnost nije najneobičnija stvar u vezi sa Jabukom.

Ostrvo koje može da poremeti kompas

Većina dalmatinskih ostrva izgrađena je pretežno od krečnjaka, dok je Jabuka sastavljena od tamnih eruptivnih stena bogatih gvožđem i magnetitom.

Upravo magnetit stvara jednu od njenih najpoznatijih neobičnosti - u blizini ostrva mogu da se jave magnetne anomalije koje utiču na kompas.

Danas, u vreme GPS navigacije, to zvuči više kao zanimljivost. Nekadašnjim pomorcima koji su se oslanjali na kompas, međutim, plovidba ovim delom otvorenog Jadrana mogla je da bude znatno komplikovanija.

Zbog svoje izuzetne geološke vrednosti Jabuka je još 1958. godine proglašena spomenikom prirode.

Na gotovo goloj steni ipak postoji život

Kada se ostrvo posmatra sa mora, teško je poverovati da na njemu išta može da opstane.

Ipak, Jabuka ima sopstveni mali prirodni svet. Na stenama žive retke i endemske vrste, među njima i karakteristična crna gušterica, dok ostrvo služi kao gnezdilište morskim pticama.

More koje ga okružuje vekovima je bilo značajno i komiškim ribarima. Do ove udaljene tačke Jadrana odlazili su zbog bogatih ribolovnih područja, iako je put do Jabuke podrazumevao desetine kilometara plovidbe otvorenim morem.

A sa tim ribarima povezana je i najlepša, ali istovremeno najzagonetnija priča ostrva.

Na Jabuci je rastao cvet koji nije postojao nigde drugde

Tokom 19. veka na ostrvu je zabeležena posebna vrsta karanfila, poznata kao jabučki karanfil ili jabučki klinčić, Dianthus multinervis.

Biljka je bila izuzetna iz jednostavnog razloga - Jabuka je bila jedino poznato mesto na svetu na kojem je rasla.

Sa ostrva je donesen herbarski primerak, a biljku je opisao botaničar Roberto de Visijani, profesor botanike u Padovi i autor dela "Flora Dalmatica".

A onda je karanfil jednostavno nestao.

Kada su botaničari početkom 20. veka ponovo počeli da istražuju Jabuku i traže biljku na mestu na kojem je ranije pronađena, više nisu uspeli da je pronađu.

Ni kasnije potrage nisu dale rezultat.

Da li se poslednji karanfil ipak krije među liticama?

Jabučki karanfil danas se smatra izumrlim na svom prirodnom staništu, a sačuvani herbarski primerci ostali su svedočanstvo da je biljka zaista postojala.

Ipak, postoji razlog zbog kojeg priča nikada nije potpuno zatvorena.

Jabuka je toliko nepristupačna da nije jednostavno detaljno pregledati svaki deo njenih strmih litica.

Zbog toga već više od jednog veka opstaje pitanje - da li je moguće da se u nekoj pukotini stene, daleko od mesta do kojih čovek lako može da stigne, ipak sačuvala mala populacija karanfila?

Za takvu mogućnost nema potvrde, ali upravo je nepristupačnost ostrva ostavila dovoljno prostora da botanička priča preraste u jednu od najvećih prirodnih misterija ovog dela Jadrana.

Mladići su cvet navodno donosili devojkama

Uz jabučki karanfil sačuvalo se i staro predanje komiških ribara.

Prema priči koja se prenosila generacijama, mladići su odlazili na Jabuku, brali karanfil i donosili ga svojim devojkama kao dokaz ljubavi i hrabrosti.

A hrabrost je za takav poklon zaista bila potrebna.

Trebalo je preći desetine kilometara otvorenog mora, pronaći način da se pristane uz gotovo vertikalnu stenu, a zatim se penjati po opasnom terenu da bi se stiglo do cveta.

Postojalo je i mnogo mračnije predanje.

Komiški ribari navodno su verovali da će, kada sa Jabuke nestane karanfil, nestati i njihovo staro ribarstvo.

Cvet je zaista nestao, a tradicionalni način života komiških ribara tokom vremena gotovo je iščezao. Naravno, nema razloga da se između ta dva događaja traži stvarna uzročno-posledična veza.

Ali legende retko opstaju zahvaljujući logici.

Mala crna tačka Jadrana koju turizam nije osvojio

Jabuka ni danas nema hotele, restorane, trajekte niti bilo kakvu klasičnu turističku infrastrukturu.

Teško joj je prići, još teže se na nju iskrcati, a penjanje po njenim stenama može biti opasno.

Možda je upravo zahvaljujući tome uspela da ostane jedna od najneobičnijih tačaka Jadrana - malo ostrvo na kojem su se spojili eruptivne stene, magnetne anomalije, endemske vrste, vekovi ribarske tradicije i misterija jednog cveta koji je postojao samo ovde, a zatim nestao bez traga.

A negde među nepristupačnim liticama i danas ostaje ono pitanje na koje niko nije uspeo definitivno da odgovori.

Da li je poslednji jabučki karanfil zaista nestao - ili ga jednostavno još niko nije pronašao?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.