Nekada ih je bilo više od 20, a danas ih je šest aktivno: Nestvarna lokacija u Grčkoj povezana je i sa Srbijom

Zbog izuzetne univerzalne vrednosti, kompleks manastira izgrađenih na vrhu stena, čija se starost procenjuje na desetine miliona godina, uvršten je na Listu svetske kulturne baštine.

Iako postoje indicije da su pojedini monasi tu boravili i ranije, 11. vek se navodi kao period začetka monaškog života na području Meteora u Grčkoj.

Koji vek docnije osnovan je i prvi manastir, među ukupno 24 koliko ih je u jednom trenutku postojalo.

Danas je šest aktivnih manastira i predstavljaju jednu od nezaobilaznih destinacija u kopnenom delu Grčke za posetu.

Osnivanje prvog manastira

Počev od 1988. godine su manastiri Meteora deo Liste svetske kulturne baštine UNESCO-a.

No, iako su još od 11. veka monasi tu dolazili da bi tihovali i posvetili se molitvi, manastir poznat kao Veliki Meteor izgrađen je u prvim decenijama 14. veka. Zasluge za to pripisuju se Svetom Atanasiju, koji je na steni, uzdignutoj čak 613 metara iznad nivoa mora, podigao svetinju.

Posvećen prazniku Preobraženja Gospodnjeg, ujedno je i najfascinantnij od svih šest aktivnih manastira, koji su deo ovog jedinstvenog kompleksa svetinja na tlu Grčke.

Upravo se vreme osnivanja manastira znanog kao Veliki Meteor uzima za početak monaškog života, koji je postao organizovan, zahvaljujući Svetom Atanasiju.

Veza sa Srbijom

Neraskidive veze između Grčke i Srbije, koje postoje vekovima, oličene su i u istoriji manastira Meteora. Upravo je jedan od vladara tadašnje Srbije ostavio značajan trag u istoriji svetinje, koja je i dan danas deo kompleksa manastira Meteora u Tesaliji, u Grčkoj.

Sin Simeona, odnosno Siniše, koji je caru Dušanu bio brat po ocu, bio je i Jovan. Isti onaj Jovan koji će se kasnije zamonašiti i to upravo u manastiru koji je ranije izgradio Sveti Atanasije.

I ne samo da se potonji Prepodobni Joasaf srpski Meteorita tu zamonašio, nego je i pomogao gradnju manastira u tom delu zemlje.

Iako je u periodu osmanskih osvajanja Tesalije krenuo put svetogorskog manastira Vatoped, tada još uvek monah Joasaf, se kasnije vraća na Meteore.

Svoju dušu ispustio je upravo u manastiru Veliki Meteor, u kome se i dan danas njegove mošti nalaze. Podsećanja radi, monah Joasaf, odnosno Jovan Nemanjić, kako je bilo njegovo svetovno ime, bio je ujedno i poslednji iz te vladarske dinastije.

( Ona.rs / „Visimeteora.travel“ / „Monastiria.gr“ / „Crkvenikalendar.com“ )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.