Tajne posne ishrane monaha i recept za posne čvarke otkriva Srbin, koji je boravio na Svetoj Gori

7. Монаси су се такође одрекли многих других телесних задовољстава као што су цигарете, алкохол (пију вино умерено), разни други стимуланси, немају готово никакав стрес, а од свега је најважније то што су се одрекли и вођења љубави, дакле потомства. За све људе који желе да имају децу, за оне који су у развоју и за оне који су изузетно физички активни управо је то један од главних разлога за уносом довољне количине животињских масти и протеина. 8. Монаси дакле већину хране производе, сакупљају и припремају сами и јако пазе да не једу рафинисану храну, а такође сакупљају и лековито биље, печурке и припремају од њих чајеве, тинктуре, креме... 9. Слажем се да је повремен пост одличан и да људи не посте довољно. Пост је врста гладовања, а гладовање по многим истраживањима не само што продужује живот, већ и лечи и обнавља организам. 10. Рецепт за посне чварке ми се не допада због кикирикија који је чест алерген због низа разлога и туне коју избегавам јер често садржи превише живе, али верујем да се могу искористити и неке друге намирнице.

5. Што се тиче протеина, не уносе довољно свих аминокиселина. Таурин, карнитин, карнозин, ансерин се налазе искључиво у црвеном месу, те иако протеини нису најбољи извор енергије, ове аминокиселине помажу телу да боље сагорева масти и угљене хидрате за енергију. Таурин је полуесенцијална аминокиселина и даје нам енергичност и ону природну агресивност и динамичност коју сви мање или више поседујемо. Баш из тог разлога уз Б6, Б12, витамин Ц, кофеин и шећер и јесте готово увек састојак енергетских напитака. 6. Многи људи имају разне здравствене проблеме физичке и/или психичке природе, па се надају да ће их молитва и вера излечити, што у некој мери вероватно и јесте могуће и може да помогне, али је још важније уносити нутритивно богату и здраву храну, бити физички активан, довољно се излагати Сунцу, бити на свежем ваздуху, пити незагађену воду, а монаси већину тога имају јер су манастири готово увек у крајевима који су скривени од свих великих загађивача као што су фабрике, путеви, насеља...

Многи људи узимају монахе и њихов начин исхране и живота као идеалне за дуг живот и добро здравље. Одмах морам да напоменем да то није сасвим тачно и добро за већину људи, а ево и због чега: 1. Неки људи тврде да монаси једу претежно биљну храну, што углавном и јесте тачно, али исто тако једу и мању или већу количину животињске хране. у току поста мед, рибу, морске плодове, пужеве, шкољке дозвољеним данима, а мрсним данима и месо, млечне производе и јаја. У Хиландару можда месо не једу уопште (патријарху Павлу је омиљено месо била јагњетина), мада у суштини и риба је месо. 2. Дакле ако не једу довољно пужева и шкољки готово је немогуће да уносе довољно цинка. За оптимално здравље битно је да однос цинка и бакра буде 20:1, а минимум 15:1 у корист цинка. Цинк се у том односу може добити само ако се једу црвено месо, шкољке и пужеви, док бакра има у готово свој биљној храни, као и у јетри где се и складишти. Тако да ако не уносите довољно цинка, не претерујте ни са бакром. 3. Проблематично је и гвожђе пошто не уносе довољно хем гвожђа, мада уносе доста нехем гвожђа и намирнице богате витамином Ц, лук и неке зачине који појачавају искористивост истог. 4. Монаси немају превише физичких активности високог интензитета, па им је потреба за мастима које дају дуготрајну енергију и издржљивост мања, а такође им треба и мање протеина. Активности које упражњавају су лепо испланиране, готово увек ниског интензитета и имају молитву, оброке и рад увек у исто време.