Odakle vodi poreklo zdravica na slavama?

Foto-kolaž: Shutterstock, Nikola Tomić

Običaj nazdravljanja je prilično star i vodi poreklo iz paganskih vremena, kada se dizala čaša (tj. pehar sa vinom ili pivom) koji je bio posvećen bogovima.

Preporučujemo

Vremenom se ovako nazdravljanje prenelo na vladare i osvajače koji su slavili svoje pobede, dok ovaj običaj nije pustio u posebnim svečanostima.

Kako navodi istoričarka Dijana Vasiljević, postoji čitav niz nazdravljanja kod različitih naroda, od kucanja čašama, kako bi se oterali zli duhovi pa do ispijanja.

Stari Rimljani su nazdravljali uz podizanje čaše u čast prijatelju i to se na latinskom zvalo "tostus", u prevodu "pečen", jer se hleb stavljao u vino i tako se nazdravljalo.

Ova reč će u engleskom postati "toasting" ili zdravica.

U Skandinaviji je zdravica "skol" - izvedena od reči lobanja, jer se često iz nje nazdravljalo.

U Grčkoj domaćin prvi nazdravlja i pije vino, što je bio znak da je vino ispravno i da nije pokvareno.

U srednjem veku su se kucali čašama tako da je vino prelivo iz jedne u drugu, a što je opet vezano za često sipanje otrova u čaše, pa da budu sigurni da ih drugi ne truju.

Slava je kod Srba jedan od najvažnijih događaja u toku godine, kada se uz bogatu sofru nazdravlja domaćinu. Različite reči zdravice prate razne krajeve, a primera radi, jedna od najinteresantnijih je sa Metohije gde se kaže:

"Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom!", pa pošto se malo otpije, u istu času se doliva još vina "da bi mali porasli", nakon čega se nastavlja zdravica: "Ovako za omlađije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladež izvede na dobar put, te neka budu bolji od njihovih starijih".

Kada je dan slave, domaćin takođe ima i "obavezu" da nazdravlja. Domaćin ili neko ko sedi na vrh sovre nazdravlja, ali se i po tome gleda i bira ko će sedeti na čelu. Onaj koji ima ima mesto na čelu slavske trpeze treba da održi zdravicu, ali ujedno mora da bude vešt govornik, da ume da blagosilja, da poželi sreću, napredak i zdravlje domaćinskoj kući u kojoj je, ali da nazdravi svim gostima koji su tu.

Kada su zdravice, čaše se često ukrštaju međusobno. Kada se ukrste čaše prilikom zdravice, najčešće je to rakija, onda je to doznanje da jedno drugome gosti žele zdravlje.

Ako neko nazdravi, smatra se uvredom da ne uzvratiš ili ne ispiješ zdravicu koju ti neko šalje. To su nepisana pravila, koja se i dan-danas poštuju.

Naša slavska trpeza ne bi bila potpuna bez ukusnih Zlatiborac proizvoda.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.