Badnji dan, poslednji dan posta i priprema za rođenje Hristovo: Ovih 6 stvari nikako nemojte danas da radite

M. M.
M. M.  
  • 0

Badnji dan, 6. januara, jedan je od najsvetijih dana u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. To je dan ispunjen pripremama, simbolima i običajima koji najavljuju dolazak Božića – rođenje Isusa Hrista. Ujedno, to je poslednji dan Božićnog posta, što donosi posebnu duhovnu dimenziju.

Badnji dan nije samo priprema za Božić, već i dan ispunjen simbolima i običajima koji nas povezuju s duhovnim korenima. Od unošenja badnjaka do posne večere, svaki trenutak ima značenje koje slavi zajedništvo, ljubav i radost. Kroz post, molitvu i porodično okupljanje, Badnji dan nas uvodi u najveći hrišćanski praznik – rođenje Spasitelja.

Simbolika i značenje Badnjeg dana

Badnji dan ima duboku religijsku i simboličku važnost. Nazvan je po badnjaku, hrastovom drvetu koje se seče, unosi u kuću i pali uveče, simbolizujući svetlost i toplinu koju donosi Hristovo rođenje. Ceo dan je posvećen pripremama za Božić, duhovnom očišćenju i porodičnom okupljanju. Stoga, prema folkloru i narodnom verovanju - ima svoje obrede koje pravoslavni vernici poštuju od pamtiveka.

U ranu zoru, domaćin ide u šumu da iseče badnjak – mladi hrast. Ovo drvo se unosi u kuću uz posebne reči blagoslova. Običaj nalaže da se badnjak položi pored ognjišta ili na specijalno mesto u domu. Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli u pećinu da zagreju Hrista i predstavlja plodnost, zdravlje i prosperitet.

Obredni hleb, Božić, Badnji dan Foto: Shutterstock

Pošto je Badnji dan poslednji dan Božićnog posta, na trpezi su isključivo posna jela. Tradicionalno se pripremaju, pasulj prebranac, kiseli kupus, riba, pite sa sa orasima, suvim šljivama ili jabukama...  Večernji obrok je svečan i često se naziva „posna večera“, a njime se završava četrdesetodnevni Božićni post.

I dom se kiti. Na Badnji dan se unosi slama koja se prostire po podu ili oko stola, simbolizujući Hristovu kolevku. Takođe, kuća se ukrašava grančicama badnjaka i božićnim motivima. Ovo stvara atmosferu topline i podseća na jednostavnost Hristovog rođenja.

Kao deo priprema za Božić, domaćica mesi česnicu koja će se lomiti na Božić. Ovo je poseban trenutak koji povezuje celu porodicu u simbolici zajedništva.

A uveče, pravoslavni vernici odlaze na večernju službu u crkvu, gde se često pali badnjak. Ovo je centralni trenutak dana, simbolizujući dolazak svetlosti Hristovog rođenja.

Šta se nikako ne radi na Badnji dan?

Na Badnji dan posebno se pazi na ponašanje i kućne aktivnosti, jer se veruje da sve što se tog dana uradi utiče na sreću, mir i blagostanje porodice u narednoj godini. Određeni postupci se izbegavaju zbog verovanja da mogu doneti nesreću, gubitke ili narušiti sklad u domu.

Rasprave i sukobi su zabranjeni

Badnji dan je dan mira i ljubavi. U kući ne sme biti svađa, a svi ukućani se trude da budu smireni i složni.

Ne sme se biti lenj

Tradicionalno, veruje se da sve što radite na Badnji dan oblikuje vašu sudbinu u narednoj godini. Lenjost je loš znak, dok vrednoća donosi napredak.

Ne jede se meso

Budući da je ovo poslednji dan posta, svako meso i mlečni proizvodi su strogo zabranjeni. Post predstavlja pripremu tela i duše za Božić.

Ne iznosi se ništa iz kuće

Veruje se da na Badnji dan ništa ne sme izaći iz doma, jer to može odneti sreću i blagostanje porodice.

Ne sme se psovati ili koristiti ružne reči

Veruje se da loše reči na Badnji dan mogu doneti nesreću i negativnu energiju u dom tokom cele godine. Ovo je dan kada se u domu čuvaju mir i blagoslov.

Ne pozajmljuje se niti vraća novac

Tradicionalno, na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje, jer se smatra da to može odneti blagostanje iz kuće. Ovo pravilo važi za sve vrste stvari, a posebno za novac, kako bi dom ostao "pun" tokom godine.

Duhovni značaj: Poslednji dan posta

Badnji dan je kruna Božićnog posta, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Tokom ovog perioda, vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, loših misli i dela, pripremajući se za duhovno pročišćenje i radost Božića.

Na Badnji dan posebno se naglašava molitva i praštanje. Vernici preispituju svoje misli i postupke, traže oproštaj od bližnjih i opraštaju drugima, kako bi Božić dočekali čiste duše.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Slatka česnica je nastala u ovom banatskom selu - Melenci

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Slave