Slavimo Svetog Grigorija Ćutljivog: Bio je Srbin, ćutao pred svetom i govorio samo s Bogom

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju uspomenu na dva svetitelja, prepodobnog Grigorija Gornjačkog, u narodu poznatog kao Grigorije Ćutljivi, i Svetog Amvrosija, episkopa mediolanskog. Iako su živeli u različitim vremenima i prostorima, njihove priče spaja duboka vera, asketski život i snažan trag koji su ostavili u crkvenoj istoriji.

Prepodobni Grigorije Ćutljivi, srpski isposnik sa Svete Gore

Prepodobni Grigorije Ćutljivi bio je Srbin po poreklu i jedan od onih monaha čiji je život obeležen tišinom, molitvom i potpunim odricanjem. Smatra se osnivačem svetogorskog manastira Svetog Nikolaja, koji je upravo po njemu dobio ime Grigorijat. Nedaleko od manastira nalazila se njegova kelija, mesto u kojem je provodio dane u ćutanju, postu i molitvi, daleko od sveta.

Upokojio se mirno 1406. godine, ali se njegovo ime nije ugasilo s vremenom. Tokom velikog požara u manastiru Grigorijatu 1761. godine, deo njegovih moštiju prenet je u Srbiju, gde se i danas čuvaju u manastiru Gornjaku. Za vreme Drugog svetskog rata, iz straha od nemačkih okupacionih snaga, mošti su privremeno prenete u sabornu crkvu u Požarevcu, da bi po završetku rata bile vraćene u Gornjak.

Za manastir Gornjak vezuje se i ime kneza Lazara. Dok jedni smatraju da je on bio ktitor, drugi veruju da je manastir podigao sam monah Grigorije, uz kneževu pomoć i blagoslov. Narodno predanje pamti i susret kneza Lazara sa isposnikom. Legenda kaže da je knez jednom lovio u šumama oko manastira i naišao na Grigorija, ali da razgovor nisu mogli da započnu zbog buke reke. Tada je, prema predanju, Grigorije uzviknuo:

- Ćuti, Mlavo, ti se sledi da sa carem reč besedim.

Još jedna tajna vezana je za ovaj manastir. Svake godine za Đurđevdan, iza manastirskog zdanja pojavljuje se voda koja se sliva do jedne uvale. Vernici je skupljaju kašikama, verujući da je lekovita, naročito za oči. Narodno tumačenje kaže da su te kapljice zapravo suze isposnika Grigorija, iako do danas ne postoji naučno objašnjenje ove pojave.

Sveti Amvrosije, episkop koji se nije plašio careva

Sveti Amvrosije, episkop mediolanski, jedan je od najznačajnijih crkvenih otaca rane hrišćanske Crkve. Rođen je u uglednoj porodici, otac mu je bio carski namesnik Galije i Španije, dok je majka bila hrišćanka. Predanje kaže da mu se još u kolevci spustio roj pčela i da mu je med bio na ustima, što je protumačeno kao znak buduće mudrosti i darovitosti.

Po smrti oca, car ga je postavio za namesnika Ligurijske oblasti, sa sedištem u Mediolanumu. Kada je umro episkop tog grada, izbila je velika rasprava između pravoslavnih i arijanaca. Amvrosije je ušao u crkvu kako bi održao red, a tada je, prema predanju, jedno dete uzviknulo: Amvrosije episkop. Narod je to shvatio kao glas Božji i, uprkos njegovom protivljenju, izabrao ga za episkopa.

U kratkom roku primio je krštenje, prošao sve crkvene činove i bio rukopoložen. Kao episkop, Amvrosije je učvrstio pravoslavnu veru, suprotstavljao se jereticima, pisao teološke i poučne spise i svojim životom pokazivao kako izgleda pravi hrišćanski pastir. Autor je i poznate blagodarstvene pesme Tebe Boga hvalim.

Bio je poznat po asketskom životu, malo je spavao, mnogo radio i molio se, a postio je gotovo neprestano. Krotak prema običnim ljudima, bio je neustrašiv pred vladarima. Zabranio je caru Teodosiju ulazak u hram dok se nije pokajao za svoj greh i otvoreno se suprotstavljao moćnicima kada je vera bila u pitanju. Preminuo je mirno, na osvitku Vaskrsa 397. godine.

Dan posvećen ovim svetiteljima podseća na dve različite, ali podjednako snažne staze vere. Jednu u tišini pećine i molitve, drugu u javnoj borbi za istinu i pravdu. Obe su ostavile dubok trag koji se i danas pamti i poštuje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.