Na sutrašnji se dan jedna greška u kući skupo plaća: Krsna slava Srđevdan već 20. oktobra najavljuje zimu

Nakon što prođe prvi talas jesenjih radova, u kalendaru našeg naroda stiže dan koji su naši stari izuzetno poštovali i od kog su, kažu, već počinjali da prebrojavaju dane do prave, hladne zime. Srđevdan, koji praznujemo 20. oktobra, u mnogim našim krajevima obeležava se sa velikim poštovanjem. Bilo da ovu slavu nosite u srcu kao svoju dedovinu ili idete u goste kod komšija i rođaka, valja da znate kakva se velika priča i kakva verovanja vezuju za ovaj praznik.

Ako pitate starije ratare u selu, reći će vam odmah da se na ovaj praznik stoka ne muči i u polje se ne izlazi!

Od carskog dvora stigli do strašnog mučeništva

Malo ko zna kakvu su strasnu i tešku sudbinu pretrpeli svetitelji koje na ovaj dan proslavljamo. Sveti Sergije (Srđ) i Vakho bili su visoki vojni dostojanstvenici na dvoru rimskog cara Maksimijana. Car ih je neizmerno cenio zbog njihove mudrosti, vernosti i junaštva. Međutim, kada se saznalo da su hrišćani i kada su odlučno odbili da se poklone rimskim idolima i prinesu im žrtve, vladar se razbesneo.

Svrgnuo ih je sa visokih položaja i naredio nešto što je za tadašnje vojnike bila najveća sramota - svukli su im vojnička odela, obukli ih u ženske haljine, stavili im teške gvozdene obruče oko vrata i tako ih vodali ulicama Rima.

Nakon toga poslao ih je u Aziju kod namesnika Antioha. U gradu Varvalisu bacio ih je u tamnicu. Mučenog Vakha su tukli sirovim volovskim žilama sve dok mu nisu razdrobili telo, pa je pod tim strašnim udarcima predao dušu Bogu. Sutradan su Sergeju obuli gvozdene opanke koji su iznutra bili načičkani oštrim ekserima i poterali ga tako mučenog u grad Rosaf u Siriji. Tamo su mu, blizu reke Eufrata, odsekli glavu mačem. Sveti mučenici postradali su 303. godine, a na mestu gde je pogubljen Sergej, narod je podigao crkvu u koju su smeštene njegove mošti. Taj grad je kasnije dobio i ime Sergiopolis.

Od krunisanih glava sve do seoskih domaćina

Kult ovih svetitelja raširio se sa Istoka, a u vreme cara Justinijana Prvog stigao je i na naše prostore. Između Drača i današnjeg Dubrovnika postojalo je više od 15 crkava posvećenih ovim mučenicima. U srednjovekovnoj Zeti Srđevdan je bio jedna od najvažnijih i najmasovnijih slava!

Predanje kaže da je crkva Svetog Sergija i Vakha na reci Bojani bila grobno mesto srpskih vladara iz dinastije Vojislavljević u 11. i 12. veku. Kada su je krajem 13. veka obnovili srpska kraljica Jelena Anžujska i njeni sinovi Dragutin i Milutin, ova svetinja je mogla da primi čak 3.000 vernika!

Postoji i staro predanje da su prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova, u manastir Mileševu prenete i mošti Svetog Sergija i Vakha. Da su ovi svetitelji od davnina poštovani u našem narodu svedoče i njihove freske u Mileševi, sačuvane još iz najranijeg perioda tamošnjeg freskopisa.

Danas se Srđevdan kao krsna slava najviše slavi u Primorju i čitavoj Bosni, a naročito oko Vlasenice, Tešnja, Dervente, Dubice, Prijedora i Krupnja. U Šumadijskoj eparhiji ovaj dan kao svoju krsnu slavu praznuje oko 250 svečarskih domova.

Zašto se na Srđevdan ne izlazi s volovima u njivu?

U našem narodu Sveti Srđ se od davnina smatra volujskim svecem. Zemljoradnici i ratari naročito paze da na ovaj dan nipošto ne izlaze s volovima u polja i da ne oru. Veruje se da na ovaj praznik i stoka mora da se odmori i da bi svaka radnja s plugom na ovaj dan donela nesreću u radu.

Pored ratara, u okolini Valjeva Svetog Srđa su kao svog zaštitnika praznovali obućari i opančari, dok su ga u Gruži svetkovali verujući da štiti od teške stomačne bolesti - srdobolje (dizenterije).

Predanje nam govori i da je Srđevdan bio važna vremenska odrednica. U stara vremena, kada su zime bile jače i sneg znao da zabeli već u oktobru, narod je uvek govorio da sa Srđevdanom stiže i prva prava zimska studen.

Kako se pravilno priprema slavska trpeza?

Za sve porodice koje slave, najvažnije je da se dan provede u miru, molitvi i sa dragim gostima. Srđevdan spada u slave za koje se priprema mrsna hrana, osim ako 20. oktobar ne padne u sredu ili petak, tada se, naravno, sprema posna trpeza.

Na ikonama se Sveti Sergije i Vakho prikazuju u svečanim odorama toga vremena, sa krstom i mitrom kao znakom mučeništva koje su podneli za veru.

Središte svake proslave jesu slavski kolač, žito, sveća i vino. Iako u narodu postoje razni lepi običaji koji se razlikuju od mesta do mesta, važno je zapamtiti da su to narodna verovanja, a da je u crkvenom smislu najvažnije čisto srce, sloga u domu i poštovanje svetaca koji čuvaju vaš krov.

Svim koji praznuju želimo srećnu i blagoslovenu slavu, a ostalima da ovaj dan provedu u zdravlju i miru sa svojim najbližima!

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.