Vaskršnja pogača u nekim krajevima Srbije sprema se sa crvenim jajima na vrhu: Šta ona simbolizuju?

Predstojeći praznik - Vaskrs je praznik nade, pobede života nad smrću, svetlosti nad tamom. Taj svečani dan ne proslavlja se samo u crkvama i dušama, već i na trpezama koje zrače simbolikom, toplinom i okupljanjem. Među jelima koja krase vaskršnju trpezu, obredni hleb zauzima posebno mesto. On nije samo hrana - on je molitva u testu, tiha poruka utkane ljubavi, vere i zahvalnosti.

U mnogim krajevima Srbije, a naročito u Rasinskom okrugu, pogača sa crvenim jajima pravi se sa posebnom pažnjom i značenjem. Taj hleb, ukrašen simbolima, oblikovan rukama koje poštuju običaje, jeste poruka predaka koja se prenosi s kolena na koleno.

Simbolika crvenih jaja u testu

Na vrh vaskršnje pogače stavljaju se crvena jaja - simbol Hristove krvi i vaskrsnuća. Ona nisu tek ukras, već svedočanstvo o veri i cikličnosti života. Broj jaja odgovara broju ukućana, a stavljanje svakog jajeta je čin blagoslova, tiha molitva za zdravlje i mir u domu.

Zanimljivo je da se u kruševačkom kraju ova pogača sprema ne samo za Vaskrs, već i za Bogomolju - seosku slavu koja se obeležava na Vaskršnji ponedeljak. Tada se ovaj hleb ne doživljava samo kao svečana pogača, već i kao slavski kolač, što dodatno pojačava njegov značaj.

Obredni hlebovi u pravoslavnoj tradiciji

Kod pravoslavnih vernika u Srbiji, kroz vekove se razvio običaj mešenja obrednih hlebova za velike praznike. I dok Božić donosi česnicu, Vaskrs nas okuplja oko pogače sa jajima. Taj hleb ne nosi samo oblik i ukus, već i priču - o domu, zajedništvu i duhovnom nasleđu.

Uprkos brojnim kulturnim uticajima i vremenskim promenama, suština je ostala ista: obredni hleb je spona između neba i zemlje, čoveka i Boga. On nas podseća na ono što je važno, na ono što ne sme da se zaboravi.

Kako se pravi vaskršnja pogača sa jajima

Testo za ovu pogaču mešeno je s pažnjom i po receptu koji se prenosio iz generacije u generaciju. U mlaku vodu dodavao se kvasac, kašičica šećera, kašičica soli i četiri kašike brašna. Kada bi testo nadošlo, ubacivalo se malo ulja i dodatno brašno kako bi postalo čvršće.

Pogača se pravila od više delova testa: jedan deo se stavljao u tepsiju, dok su se od ostatka pravile tri kaiša koje su se uplitale u pletenicu i stavljale oko ivica. Sve se premazivalo umućenim jajetom radi boje, a farbana crvena jaja stavljala su se na vrh - i tako bi hleb postajao simbol praznika.

Hleb koji čuva uspomene

Pogača sa jajima ne govori samo o veri, već i o ljudima - o onima koji su je pravili, delili, lomili, čuvali recept kao porodičnu svetinju. U svakom zalogaju tog hleba sačuvano je nešto više od ukusa - sačuvana je priča o praznicima koji su okupljali, o rukama koje su mesele s ljubavlju, o domu koji je disao ritmom običaja.

Ako imate svoj recept, svoju porodičnu priču, svoj simbol - podelite je s nama. Vaskrs je praznik koji spaja - i preko stola, i preko sećanja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.