Danas su Cveti - praznik života: Šta (ne)smete raditi, ovo su običaji koji se praktikuju ŠIROM SRBIJE

U poslednjoj nedelju pred Vaskrs, Srpska pravoslavna crkva obeležava jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Cveti, dan koji slavi svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Praznik nosi snažnu simboliku buđenja prirode i duhovne obnove, ali i bogatstvo narodnih običaja koji se razlikuju širom Srbije.

Danas, drugi put u Velikom postu, dozvoljeno je jesti ribu.

Praznik nade i procvata

Cveti su pokretni praznik koji se uvek slavi dan posle Lazareve subote - Vrbice, a njihovo obeležavanje seže do najranijih hrišćanskih vremena. Od trećeg veka nove ere, ovaj praznik svečano se proslavlja u svim hrišćanskim zemljama.

Prema jevanđelskom predanju, narod je Hrista na ulazu u Jerusalim dočekao prostirući cveće i palmove grančice pred Njegove noge. U našim krajevima, gde palme ne uspevaju, vernici u crkve donose vrbove grančice, šimšir, tisu ili maslinu, kao simbol života i radosti.

Cveće koje priča priču

Uoči Cveti, deca i devojke izlaze u prirodu i beru simbolično cveće. Margarete se beru da bi bili krupni i lepi, dren za zdravlje i snagu, ljubičice za privlačnost i miris, dok se vrbove grančice uzimaju da svi budu napredni. Cveće se ostavlja napolju, u posudi s vodom, kako bi prenoćilo. U nekim krajevima, u vodu se stavlja i prstenje od zlata ili srebra, pa se ujutru tom vodom umivaju deca.

Veruje se da onaj ko prvi ubere cvet na Cveti ima pravo na želju - pod uslovom da u nju iskreno veruje.

Nekada su se ljudi na ovaj dan kitili cvećem i išli u šetnju, dok su mladići pravili bukete za devojke. Svaki cvet u buketu imao je svoje značenje, a pažljiva devojka mogla je da "pročita" momkova osećanja na osnovu izbora cveća.

Običaji u različitim krajevima

Običaji se razlikuju od kraja do kraja - i nekad su potpuno suprotni.

U Šumadiji, na primer, momci i devojke se okupljaju u parkovima i na igralištima, darujući jedni drugima cveće. Ipak, bez pesme i igre - jer se praznik slavi u vreme posta. Veruje se da bi veselje moglo navući gnev božji i nesreću.

U Istočnoj Srbiji, sasvim drugačija slika - mladi se okupljaju kod crkve ili na raskršću, nalože vatru i pevaju i igraju do početka bogosluženja.

Kulturolog Vesna Marjanović podseća da su se i u vreme posta praktikovali običaji vezani za pesmu i igru. Devojke su išle u šumu po grančice leske, drena i gloga kojima su kitile domove, dok su "lazarice" - povorke devojaka koje pevaju i plešu od kuće do kuće - bile simbol prelaska iz devojčice u devojku spremnu za udaju. Verovalo se da devojka mora tri godine zaredom da učestvuje u "lazaričenju" kako bi izbegla nesreću.

Narodna verovanja i zabrane

Savatije M. Grbić zabeležio je da se u ranu zoru pale krpe i bunjišta, baš kao i na Mladence i Blagovesti - radi zaštite od zmija. U mnogim krajevima, izbegavalo se sađenje povrća, naročito boranije i duleka, kako biljke ne bi samo cvale, a ne rađale plodove.

U nekim selima devojke su baš na ovaj dan sejale lan, u nadi da će lepo napredovati.

Od praznika Cveti pa sve do Duhova, veruje se da ne valja brati cveće - ono koje tada poraste ima posebnu simboliku i namenjeno je višim ciljevima.

Kako crkva tumači ovaj dan

Prema hrišćanskoj tradiciji, Isus Hristos je iz Vitanije krenuo u Jerusalim, praćen svojim učenicima. Glas o Njegovom dolasku i vaskrsenju Lazara brzo se proširio, pa su Mu se na putu pridruživali brojni ljudi. Na kapijama grada dočekan je radosno - kao car mira i ljubavi.

Taj svečani ulazak u Jerusalim crkva tumači kao uvod u stradanje, ali i pobedu života nad smrću, koje će doći sa praznikom Vaskrsenja.

Cveti su praznik radosti, nade, običaja i nežnosti. Dan kada cveće ne govori samo jezikom prirode, već i jezikom vere, sećanja i zajedništva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.