Logoped Marijana Mirković: "Deca zbog prerane i prekomerne upotrebe ekrana sve kasnije progovaraju"

Kampanja „Dečji svet je veći od ekrana” otvara važna pitanja o razvoju dece

Prva od četiri tribine u okviru kampanje „Dečji svet je veći od ekrana” održana je u Beogradu pred više od hiljadu ljudi. Kampanja koju je pokrenuo Telekom Srbija posvećena je podizanju svesti javnosti o uticaju prerane i prekomerne upotrebe digitalnih uređaja na decu u ranom razvoju.

Pored mnogobrojnih pozitivnih aspekata tehnološkog napretka poslednjih decenija, tu je i činjenica da nove generacije dece odrastaju uz tablete i mobilne telefone. Kako ekrani digitalnih uređaja utiču na razvoj dece pitanje je koje postavljaju mnogi roditelji, a cilj kampanje je da uz tim stručnjaka da odgovore.

Preporučujemo

U okviru projekta kompanije učestvuju eminentni stručnjaci, među kojima je i master logoped Marijana Mirković iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“. Baš sa njom smo razgovarali na temu uticaja ekrana digitalnih uređaja na govor i razvoj deteta.

Marijana Mirković, master logoped, rođena je u Aranđelovcu, gde je i pohađala osnovnu i srednju školu. Osnovne akademske studije završila je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu i odbranila i master rad. Pripravnički staž obavila je u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ,,Prof. dr Cvetko Brajović'' u Beogradu, gde je i zaposlena od 2007. godine. Tokom radnog iskustva od dve i više decenije, sticala je stručna znanja na brojnim kongresima, simpozijumima, seminarima sa kojih ima sertifikate i diplome i na kojima je izlagala stručne radove.

Bila je učesnik više projekata pod pokroviteljstvom UNICEF-a. Aktivno je učestvovala u radu Udruženja logopeda Srbije. Takođe, bila je članica, predsednica Nadzornog odbora i predsednica Udruženja logopeda Srbije.

Na odluku da studira logopediju presudno je uticao njen rođak, profesor psihologije Univerziteta u Beogradu. Svoju sadašnju profesiju voli, jer ju je oduvek privlačio rad sa decom. Bavi se prevencijom, detekcijom, dijagnostikom i tretmanom razvojnih govorno-jezičkih poremećaja kod dece predškolskog i školskog uzrasta, što podrazumeva i stimulaciju ranog razvoja. To joj pruža priliku da neposredno uoči koliko je rasprostranjena ova patologija kod dece u našoj zemlji.

1. Poslednjih godina je evidentan uticaj ekrana na razvoj dece, a njihovo kasnije progovaranje je jedna od posledica. U kakvoj je vezi razvoj govora i vremena provedenog pred ekranom?

- Činjenica je, što možemo videti, kako u našoj svakodnevnoj praksi, tako i u neposrednom okruženju, da nam deca zbog prerane i prekomerne upotrebe ekrana sve kasnije progovaraju, nemaju očekivanu komunikaciju sa porodicom, ispoljavaju poteškoće u razvoju pažnje, ponašanja, učenja, motorike. Veza između govora i ekrana je uzročno-posledična i ispoljava se u tome da nam deca umesto da ,,žive’’ i uče u stvarnom svetu koji ih okružuje, bivaju upućena na nestvaran, virtuelni svet koji se nalazi u mobilnim telefonima i na drugim digitalnim uređajima, od čega im prete mnoge opasnosti po psihički i mentalni razvoj, a to nije prepoznatljivo od strane odraslih. Vreme koje provode i po više sati dnevno uz ekrane, oduzima im vreme potrebno za normalan razvoj i učenje kroz igru, interakciju sa porodicom i vršnjacima na spontan i prirodan način.

2. Koji je ključni trenutak roditelja deteta od, na primer, dve godine, kada treba da se javi za stručnu pomoć, jer je uočio negativan uticaj ekrana na dete?

- Roditelji kao prvi i najvažniji ,,učitelji’’ svog deteta, mogu veoma rano da primete da li se njihovo dete tipično razvija. Treba da prate bebine reakcije na pozitivne i negativne stimuluse, bebin kontakt pogledom, njeno glasanje prvo vokalima, pa slogovima, pokretljivost glavom, ručicama i nožicama, jer veliki stimulativni značaj za razvoj govora ima upravo motorika ruke, posebno prstiju. Informacije koje nam dete može dati na ovaj način izuzetno su važne, jer eventualne govorne poteškoće možemo da predvidimo i pre nego što dete progovori. Na osnovu brojnih istraživanja fiziologa postavljena je zakonitost: "Kada razvoj pokreta prstiju odgovara uzrastu, razvoj govora je uredan, a kada razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i govor - kaže naša sagovornica i odgovara šta bi roditelji dvogodišnjeg deteta trebalo da čine kada uoče negativan uticaj ekrana na dete:

- Roditelji bi trebalo odmah da potraže stručnu pomoć logopeda i psihologa, da bismo detektovali kakvo je i koliko kašnjenje njihovog deteta u razvoju. Simptomi mogu biti sledeći: dete nije progovorilo ili govori tek nekoliko kratkih reči da bi zadovoljilo osnovne potrebe, izgovara nefunkcionalno reči na engleskom jeziku, ne formira frazu od dve reči, ne uspostavlja kontakt pogledom ili je pogled kratkotrajan, ne odaziva se na poziv imenom, nema zajedničku pažnju, nije zainteresovano za dešavanja u okruženju, teško ga je odvojiti od ekrana itd.

3. Nove tehnologije su donele mnogo toga, pa i raznolik uticaj digitalnih uređaja na decu. Kompanija „Telekom Srbija” je zbog prerane i prekomerne upotrebe tih uređaja pokrenula kampanju „Dečji svet je veći od ekrana”. Šta je ključna poruka kampanje koju biste izdvojili? Koliko ona prati svetske trendove u nastojanju zaštite zdravog razvoja dece?

- Digitalne tehnologije su nam postale neophodne za svakodnevno funkcionisanje, ali one nisu potrebne detetu na ranom uzrastu, naročito ne pre druge godine života, dok je njegov razvoj u toku - kaže master logoped, i dodaje:

- Ključna poruka kampanje Telekoma Srbija ,,Dečji svet je veći od ekrana’’, koja je došla u pravom trenutku jeste, da ukaže ne samo roditeljima, već celom društvu na štetnost prevremene i prekomerne izloženosti ekranima na prvom mestu male dece koja su u razvoju, a zatim i ostale koja su na predškolskom i školskom uzrastu. Ta štetnost se ogleda u usporavanju i neadekvatnom razvoju svih oblasti funkcionisanja: kognitivnih veština, komunikacije, grube i fine motorike, socijalizacije, emocionalnog razvoja, samopomoći.

Ova kampanja u celosti prati svetske trendove koji nastoje da zaštite zdrav razvoj dece. Možemo videti na društvenim mrežama da je ovaj problem aktuelan i zabrinjavajući već duže vreme, ne samo u našem regionu, nego i šire, tako da su prvi centri i bolnice za odvikavanje od prekomerne upotrebe video igara već osnovane pre sedam-osam godina u Južnoj Koreji i Engleskoj.

4. Prva od četiri tribine u okviru kampanje „Dečji svet je veći od ekrana” održana je u Beogradu pred više od hiljadu ljudi. Koja su najčešće postavljana pitanja publike bila?

Posetioci tribine su se mahom interesovali za načine kako decu učiti strpljenju i koncentraciji, podstaći ih na igru napolju i unutra, ali i kako ih savetovati da se ne osećaju izopšteno iz društva ako im je ograničeno korišćenje digitalnih uređaja. Sistemska rešenja su takođe pobudila veliku pažnju, primera radi imali smo više pitanja na temu ekranizma i da li je u obrazovnom sistemu moguće doneti rešenje kako bi se smanjile negativne posledice izloženosti ekranima. Pošto je u publici očigledno bilo i kolega iz struke, njih je recimo zanimalo naše mišljenje o korišćenju mobilnih aplikacija u logopedskoj praksi.

(Ona.rs)