Neki biraju jednu karijeru, a ona ih je izabrala 7: Nataša spaja nespojivo - crkvu, policiju, školu i AI

Inženjer elektrotehnike, profesor u tehničkoj školi, bivši policijski inspektor, pojac duhovne muzike, pesnikinja, mentor mladim inovatorima i danas trener veštačke inteligencije - mislite da su to profesije same za sebe. Pomislite da ih ništa ne vezuje, a istina je da itekako može. Nataša Miljević iz Smederevske Palanke je duboko u ovim oblastima, uspela je da spoji po mnogima nespojivo.

Diplomirala je Elektrotehnički fakultet, ali se uporedo sa tim, kao predavač u Elektrotehničkoj školi u Smederevskoj Palanki, bavi i ostalim pobrojanim delatnostima.

Ljubav prema elektrotehnici

Pre svega nas je zanimalo, otkud Nataša u elektrotehnici.

- Elektrotehnika je, pa da kažemo, čedo srpskog roda. U mom slučaju elektrotehnika je bila ljubav mog oca praktično, ali nisam bila naterana da je upišem, već sam od negde petog-šestog razreda osnovne, zavolela jako fiziku uz moju nastavnicu, sada pokojnu Dafinu Milanović. I smatrala sam da je elektrotehnika logičan izbor ako želite da fiziku utkate u praktičnu primenu, da ne bude samo teoretska kao što bi bila na PMF-u, mada izuzetno cenim, naravno, njihov rad. I tako je došlo do tog izbora fakulteta koji ću da studiram, mada se u principu nisam spremala za to, već za medicinu, pa sam u poslednjem trenutku odlučila da upišem taj čuveni, teški ETF - rekla nam je na početku ova vrlo inspirativna žena.

Mnogima je elektrotehnika teško savladiva, ali ipak, Nataša Miljević je vrlo lako ušla u celu priču.

- To je individualni utisak, vrlo subjektivan, ali ako gledamo spoljne pokazatelje, onda jeste tako. Pa recimo, preko 90% brucoša čine đaci generacija svojih gradova, vukovci i u tako strogoj konkurenciji otprilike, čini mi se, statistički oko 40% samo prođe prvu godinu, i do kraja studija možda stigne negde oko 20-25% upisanih - objasnila nam je Nataša.

Odlučila je da se posveti radu sa decom i prenese im znanje koje ima.

- Rad u srednjoj tehničkoj školi nije lak. Imate uglavnom strukturu gde vam je preko 80% muške dece zainteresovana za tu oblast, ostalo su devojčice. I predmeti se menjaju često svake godine, naročito za elektroinženjere, mašinske i saobraćajne inženjere, kakvu strukturu mi imamo u školi. Tako da svi mi predajemo po nekoliko predmeta. Nastavni planovi i programi se dosta brzo menjaju iz godine u godinu, u skladu sa trendovima koji postoje. Na primer, sad intenzivno uvodimo veštačku inteligenciju u nastavu, u smislu upotrebe, ne zloupotrebe. Ima dosta izazova u ovom stručnom delu gde radimo, a škola kao škola po sebi je institucija gde stvarno uživate u toj razmeni energije sa mladošću. I mislim da koliko mi njima dajemo, toliko dobijamo i od njih - kazala je Nataša Miljević.

Uloga mentora

Nataša je i mentor jednog takmičenja pri Ministarstvu, što je vrlo interesantna "uloga".

- To je jedno interesantno takmičenje koje se zove "Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji" i organizuje ga Ministarstvo, i na nivou srednjih škola i na nivou fakulteta. I tu postoji klasifikacija, da li radite prototip neke inovacije ili invencije, ili radite idejno rešenje pa kasnije će doći do komercijalizacije te vaše inovacije ako se proceni da je podobno za to. Interesantan je rad jer mogu da vam kažem neverovatno koliko deca imaju ideja. Mislim, ja ih zovem deca, to je taj uzrast 17-18 godina, neki su i punoletni. Koliko oni imaju ideja za nove proizvode i koliko su inovativni, koliko su kreativni u tom tehničkom delu gde mislite da nema nešto kreativnosti - i te kako ima. Tako da je rad na tim projektima za mene zaista pravo zadovoljstvo - rekla je Nataša, ističući da uživa u razmeni iskustva sa decom­.

Nataša se bavi i duhovnom muzikom

Pored svih obaveza, zadataka i slično, Nataša se bavi i duhovnom muzikom. Čak je i autor nekoliko crkvenih pesama.

- Duhovnom muzikom se bavim kao pevač pa ima skoro, ja mislim 30 godina. Postala sam i pevač lokalnog hora na poziv našeg sveštenika. Tako da je to iskustvo opet donelo u tom segmentu duhovnog razvoja jedan novi svet za mene koji mi je bio nepoznat kao detetu iz vremena komunizma. I mogu da kažem da to što sam naučila u tom segmentu, ne mogu da ga nazovem segment, to je suviše mala reč, u jednoj ogromnoj oblasti duhovnog razvoja, praktično sam dobila put koji obeležava od nadalje moj život i način razmišljanja i dan-danas. Jer vremenom gledate samo kroz duhovne uzroke i posledice sve što vam se dešava ili što se dešava okolini - kaže ona i dodaje:

- Samo pevanje duhovne muzike je nadahnjujuće, ispunjava vas, dobijate energiju koja vam je potrebna za neke možda mnogo manje lepe stvari. Procentualno opet, ako gledate statistički, ja mislim da liturgije u Srbiji, mnogo je reći možda 5% stanovništva redovno, prisustvuje svetim liturgijama. U okviru toga imate i pojce, odnosno pevače u crkvenom horu, ili pojce koji pevaju samostalno ili u grupama za pevnicom. I u okviru tog dela, vremenom, od iskustva koje sam stekla kao pevač duhovne muzike učeći od svojih dirigenata i od moje rođene sestre koja je završila Muzičku akademiju, se spontano rodila ideja da vodim i neke manje etno sastave bih ih nazvala, jer imamo decu koja pevaju i decu koja sviraju. Neka kombinacija mini-hora sa orkestrom. I da to znanje koje sam stekla od drugih i u rad sa decom u toj oblasti, utkam baš u mojoj školi gde mi je najlakše da to radim. Imam nekoliko ženskih vokala, dva-tri dečaka koji sviraju i onda nastupamo na akademijama, što svetosavskim što drugim, gostujemo gde nas pozovu. Opet jako nadahnjujući rad - sa živošću u glasu nam priča Nataša.

Posvetila se, zajedno sa sestrom, i pisanju crkvenim pesmama.

- Svoje pesme, koje nikako da svrstam u jednu zbirku i objavim su duhovnog ili nacionalno-patriotskog karaktera. Mnoge su već zaživele u hramovima i pevaju se. Skoro sam se baš jako prijatno iznenadila kad sam jednu svoju pesmu čula kako izvode u manastiru Rukumija kod Velikog Gradišta, i ceo narod je peva i zna je, zaista mi je bilo puno srce. Prošle godine smo sestra i ja napisale pesmu posvećenu Svetom Ćirilu i Metodiju, za Dan slovenske, i Dan pismenosti, i to je opet izvedeno u manastiru Divostin pod blagoslovom vladike šumadijskog. Opet čujete decu nekog drugog grada kako izvode vašu pesmu sa ljubavlju, sa nekim duhovnim uzletom u njihovim glasovima, opet se osećate zaista posebno - kaže ova Palančanka.

I fotografija je jedna od njenih ljubavi, ali i pisanje. Uživala je u pisanju putopisa i kako sama kaže, ne smatra sebe ni piscem ni novinarom.

- Fotografija je kod mene bila zastupljena do pre jedno dve-tri godine kada sam opet imala jednu generaciju jako talentovanih fotografa u školi koji su sami tražili da napravimo foto-sekciju. I mi smo u okviru godinu-dve osvojili nekih sedam nacionalnih nagrada, i nagrade Ruskog doma, dobijali smo u putovanja. I onda kada mi prođe generacija uspešnih fotografa ili pisaca, onda mi se jave muzičari i tako dalje. Puno članaka sam objavljivala i ranije sa autorskim fotografijama, preko 10 sajtova je objavljivalo te moje putopisne članke. Oni se odnose isključivo na srpske zemlje, ako mogu tako da ih nazovem, na Republiku Srpsku, Crnu Goru i Srbiju. To su mesta gde sam uglavnom ja i pevala kao solo pojac, tako da je nekako spontano iz tog mog doživljaja tog mesta, koje je sa aspekta pojca doživljeno možda drugačije nego da ste običan posetilac, i uglavnom se ti putopisi odnose na manastire, hramove ili nešto što je od posebnog nacionalnog patriotskog karaktera karakteristično za to mesto ili to područje - kaže ona.

Čin kapetana

Nataša je bila i inspektor, ima čin kapetana, pa nas je zanimalo kako je došlo do toga.

- Moje poreklo je da kažemo vojničkog karaktera, hajde tako da ga nazovemo. Moj deda je bio oficir kraljeve vojske, bela uniforma sa sabljom, i moj pokojni otac je potom valjda u nedostatku ratova bio difovac, profesor fizičkog vaspitanja. I tako da sam odrasla u tom nekom asketsko-vojničkom duhu, može se reći. I mislim da je onda jedno vreme boravak u MUP-u bio logičan za taj moj DNK takav kakav je, a i s obzirom da me otac od malih nogu usmerio na streljaštvo kao moj glavni sport. Tako sam se obrela u MUP-u. Jedno vreme, nekih šest godina sam radila kao inspektor. S obzirom da sam inženjer elektrotehnike onda sam bila inspektor, tada kapetan po činu, u Sektoru za vanredne situacije gde imate vatrogasno-spasilačke jedinice, inspekcijski nadzor, jedan od inspektora za područje Smedereva sam bila i ja. Nas je bilo pet-šest i jeste vrlo izazovno, jeste zahtevalo pun rad 24/7. Jednostavno privatni život je bio ne u drugom nego u trećem planu, jer jednostavno vi ste možda osam sati na poslu redovno, ali onda imate uviđaje, pa i vikende, pa morate da budete stalno u pripravnosti. U mom slučaju nisam imala zamenu, tako da ako vas pozove dežurna u sred noći ili u sred vikenda, vi ne možete da se udaljavate iz grada, vi ste dužni da se pojavite tamo ili na licu mesta - objasnila nam je sa kojim izazovima se susretala naša sagovornica.

U korak sa modernom tehnologijom

Ono što je najinteresantnije, kako je i najaktuelnije, jeste njen posao i povezanost sa veštačkom inteligencijom. Naime, ona se vodi kao učitelj na AI platformi.

- Recimo pola godine intenzivno, a možda godinu ima kako istražujem tu oblast onlajn rada kao, to se zove "AI trainer for", u mom slučaju for "electronics and physics". Dalje nastavak tog zvanja je "prompt response writing" gde vi praktično pišete složene promptove odnosno složena pitanja koja postavljate u oblasti u kojoj vi radite, recimo elektronika, fizika, matematika, gde pokušavate da, kako bi se to reklo, stem-ujete model, odnosno oborite model da vam ne da tačan odgovor. A onda vi kao trener veštačke inteligencije praktično pišete kompleksni odgovor sa objašnjenjem step-by-step. Ja se izvinjavam zbog ovih anglikanskih izraza koji povremeno uleću u moj rečnik, to je posledica onlajn poslova, trudiću se da to smanjim - nasmejano nam je rekla Nataša.

Kako nam je objasnila, ima nekoliko platformi koje se time bave.

- Imate više platformi koje to rade i vi tu jednostavno se prijavite, polažete određene testove i onda dobijate takozvane taskove (zadatke) gde vi pišete složene promptove i složene odgovore u određenom vremenskom intervalu koji nije dug i u određenom obliku. Posao je zanimljiv, stresan je malo jer imate vremensko ograničenje i dok god mi je zanimljivo ja ću da ga radim - rekla nam je ona.

Malo je vremena bilo za razgovor na ovoliko tema, a ono što nas je najviše zanimalo jeste gde crpi energiju za sve ove poslove kao i da li ima slobodnog vremena?

- Znate, kao i sve u životu, onoliko koliko vi sebi zadate toliko radite. Često vas spoljne okolnosti nateraju da radite više ili manje, ali barem kroz moje životno iskustvo onoliko koliko vi sebi odredite dnevni limit, to je vaša mera. Ako želite da budete intelektualac, ne samo po završenom fakultetu nego zaista po onome što ta reč i ta uloga predstavlja - to je služenje drugima. To je služenje drugima zato što nije vam od Gospoda dato tek tako da možete da završite taj fakultet, ili da budete uspešni u nekoj oblasti, ili da budete recimo bogati ili bilo šta što imate što vam je dato. Nije to dato našom velikom zaslugom, to je nama dato zato što iz toga proističe neki zadatak - rekla je za kraj naša sagovornica.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.