Prva žena posle pet godina osvojila Nobelovu nagradu – i prespavala trenutak života: "Mislila sam da je šala"

Telefon je zazvonio u pola noći. Na ekranu – broj iz Švedske.
Umorna od rada u laboratoriji, Meri Elizabet Brunkov samo je prevrnula očima, pomislila da je greška i nastavila da spava.
Nije ni slutila da je upravo prespavala trenutak koji će je upisati u istoriju nauke.
U zoru, dok je pas lajao i muž razgovarao sa novinarkom na vratima, saznala je da je postala nobelovka – prva žena posle pet godina koja je osvojila Nobelovu nagradu za medicinu.

Preporučujemo

Nagrada koja menja sve što znamo o autoimunim bolestima

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu za 2025. godinu dodeljena je Meri Elizabet Brunkov, zajedno sa japanskim imunologom Šimonom Sakagučijem i američkim biologom Fredom Remzdelom, za otkrića koja su promenila razumevanje kako imuni sistem sprečava napade na sopstveno telo.

Njihov rad otkrio je ključne mehanizme tzv. imunološke tolerancije – procesa zahvaljujući kojem naše telo razlikuje „svoje“ od „tuđeg“ i ne napada sopstvene ćelije.
Predsednik Nobelovog komiteta, profesor Ole Kempe, objasnio je da su „njihova otkrića presudna za razumevanje zašto ne razvijamo svi teške autoimune bolesti poput lupusa, dijabetesa tipa 1 ili multiple skleroze“.

Zahvaljujući njima, današnja medicina ima sasvim novu osnovu za razvoj terapija koje regulišu rad imunog sistema, kao i za tretmane karcinoma i smanjenje rizika od odbacivanja transplantiranih organa.

Kako je počelo jedno od najvažnijih otkrića u imunologiji

Priča o ovom otkriću počinje još devedesetih godina.
Japanski imunolog Šimon Sakaguči 1995. godine otkriva posebnu vrstu T ćelija – one koje funkcionišu kao „čuvari“ imunog sistema i sprečavaju ga da napadne sopstveno telo.
U to vreme, naučni svet je verovao da se imuna tolerancija formira isključivo u timusu, organu u kojem sazrevaju T limfociti.
Sakaguči je, međutim, dokazao da postoji i drugi nivo zaštite, u perifernom imunom sistemu, koji deluje kao dodatni filter protiv samouništenja.

Godinama kasnije, 2001. u američkom gradu Botelu kod Sijetla, Meri Brunkov i njen kolega Fred Remzdel pronašli su genetski ključ koji je Sakagučijevu teoriju pretvorio u stvarnost.
Otkrili su da su miševi podložni autoimunim bolestima zbog mutacije gena nazvanog foxp3, i da upravo taj gen kontroliše razvoj regulatornih T ćelija.
Ovim otkrićem nauka je po prvi put mogla da objasni zašto se kod ljudi sa određenim mutacijama razvija teška bolest poznata kao IPEX sindrom, i kako se taj proces može kontrolisati.

Život žene koja je promenila medicinu

Meri Elizabet Brunkov rođena je 1961. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Oregon.
Kao devojčica je volela mikroskope više nego lutke. „Još u osnovnoj školi sam znala da želim da vidim ono što se golim okom ne vidi“, rekla je jednom prilikom.

Završila je St. Meri’s akademiju 1979, diplomirala molekularnu biologiju na Univerzitetu Vašington 1983. godine, a doktorirala na Prinstonu 1991, pod mentorstvom slavne biologinje Širli Tilgmen.
Radila je u biotehnološkim kompanijama, a ključne eksperimente koji su joj doneli Nobelovu nagradu izvela je u laboratoriji Celltech Chiroscience u Botelu.
Danas je viša programska menadžerka u Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, gde i dalje istražuje genetiku i imunitet.

Skromna i povučena, Brunkov retko daje intervjue.
Na pitanje kako se osećala kada je saznala da je postala nobelovka, rekla je:

„To je bio trenutak čistog neverovanja. Mislila sam da sanjam. Ovo nije samo moja nagrada – već dokaz da nauka funkcioniše samo kad se različiti umovi spoje u jedan cilj.“

Prva žena posle pet godina

Brunkov je postala prva žena posle pet godina koja je osvojila Nobelovu nagradu, i tek četrnaesta u istoriji nagrađena za medicinu.
Pre nje, poslednji put žena je trijumfovala 2020. godine.
Zahvaljujući ovom priznanju, pridružila se maloj, ali izuzetnoj grupi naučnica koje su svojim radom promenile način na koji razumemo život.

Osim lične slave, njena pobeda ima i simbolično značenje – u svetu gde žene i dalje čine manjinu u naučnim timovima, nagrada iz Stokholma je poruka da tišina, posvećenost i istrajnost mogu da promene tok istorije.

Kada skromnost postane najveći trijumf

Iako njeno ime sada stoji pored Nobela, Meri Brunkov ostaje ista.
U razgovoru za švedske medije priznala je da ju je najviše dirnulo to što su joj čestitale mlade naučnice iz celog sveta.
„Ako sam nekoj devojci pokazala da i ona može – to mi je veće priznanje od medalje“, rekla je.

Njen pas je, kako se našalila, „prvi reagovao na nagradu“, a suprug je vest čuo pre nje.
Tako je, u sasvim običnom jutru u Sijetlu, dok je spolja sipila jesenja kiša, jedna žena postala simbol tihe revolucije nauke.

(Ona.rs)