Autorka je čuvenog romana, a malo ko je znao da se borila sa STRAVIČNIM problemom: Godinama je krila

Šarlot Bronte, autorka čuvenog romana "Džejn Ejr" i jedna od najvažnijih figura britanske i svetske književnosti 19. veka, vodila je život ispunjen unutrašnjim borbama, gubicima i neverovatnom strašću prema pisanoj reči.

Međutim, malo je poznato da je iza njenog genijalnog uma stajalo jedno veliko fizičko ograničenje - izražena i progresivna kratkovidost. Ovaj problem sa vidom nije uticao samo na njene svakodnevne navike, već je direktno oblikovao njen jedinstveni stil pisanja i način na koji je posmatrala svet oko sebe.

Preporučujemo

Čitanje u mraku: Neobična navika slavne spisateljice

U vreme kada je Šarlot stvarala, medicina i oftalmologija su bile daleko od današnjih standarda. Bez adekvatnih naočara koje bi joj omogućile normalan fokus, slavna književnica je morala da pronađe sopstvene načine kako bi nastavila da čita i piše - dve aktivnosti bez kojih njen život nije imao smisla.

Zbog slabog vida, razvila je neobičnu naviku: navodno joj je najviše prijalo da čita u slabijem osvetljenju, pa čak i u uslovima koje bi većina ljudi smatrala potpunim mrakom.

Iako zvuči paradoksalno, u takvom zamračenom ambijentu Šarlot je pronalazila olakšanje. Kada bi primakla knjigu tik do lica, smanjeni intenzitet svetlosti u prostoriji smanjivao je odsjaj sa papira. Kontrast između bele stranice i okolne tame pomagao je njenim očima da se fokusiraju na sitna slova, smanjujući napor i glavobolje koje su je često mučile.

Šta o tome kaže današnja nauka?

Iz perspektive moderne oftalmologije, čitanje u polumraku nikako se ne preporučuje jer dodatno zamara očne mišiće i može izazvati privremeni pad koncentracije, suvoću očiju i napetost. Ipak, u viktorijansko doba, ovakve navike nisu bile retkost među slabovidim ljudima. Bez preciznih dioptrijskih stakala, ljudi su se oslanjali na intuiciju i prirodne trikove kako bi prilagodili prostor svojim ograničenjima.

Zanimljivost: Istoričari književnosti napominju da je Šarlot, čak i kada je pisala pisma ili rukopise, držala papir na samo nekoliko centimetara od nosa, dok joj je ruka grozničavo letela po papiru, stvarajući sitan, jedva čitljiv rukopis.

Kako je slab vid stvorio vrhunsku književnost?

Mnogi stručnjaci veruju da je upravo ova fizička izolovanost od spoljašnjeg sveta doprinela neverovatnoj dubini njenih dela. Pošto nije mogla jasno da vidi detalje u daljini, Šarlot se fokusirala na ono što joj je blizu - na unutrašnji svet svojih likova, psihologiju, emocije i atmosferu.

Njen svet je bio svet senki, treperave svetlosti sveća i dubokih unutrašnjih monologa. Kada čitate "Džejn Ejr", vi zapravo ulazite u taj intimni prostor u kom je autorka stvarala. Svaka emocija je prenaglašena, svaki uzdah je blizu, a opisi enterijera često nose mističnu, polumračnu atmosferu koja savršeno oslikava prostor u kom je Šarlot provodila svoje dane.

Uprkos ozbiljnim fizičkim preprekama, njena posvećenost stvaralaštvu bila je jača od mraka koji joj je pretio. Danas se ova njena navika ne posmatra samo kao bizarna anegdota iz biografije, već kao dokaz neverovatne snage volje jedne žene koja je odbila da dopusti da je slabost spreči da postane besmrtna.

(Ona.rs)