"Bivši je ispalio 4 metka u mene, pa ubio sebe": Marina je završila u kolicima, a ovako danas živi

Marina Minić iz Novog Sada pre osam i po godina doživela je pokušaj ubistva, kada je bivši partner ušetao sa pištoljem u cvećaru gde je radila, pa ispalio četiri metka u nju, a potom presudio sebi. Ona je čudom preživela, ali je ostala prikovana za kolica. U razgovoru za "Ona.rs" evocirala je uspomene na najtraumatičniji dan u svom životu, ali iskreno govorila o tome kako je izgledao njen život prethodnih godina dok se borila da konce svog života vrati u svoje ruke.

Osam i po godina nakon što joj je bivši partner pucao u telo, Marina Minić  izgradila je život koji ne definišu nasilje i invaliditet, već ljubav, sport i sloboda da sama bira kako će provoditi svoje vreme. Ipak, put do toga nije bio ni lak ni brz. Preživela je pokušaj ubistva, suočila se sa životom u invalidskim kolicima i godinama se nadala da će ponovo prohodati. Danas otvoreno govori o onome što je prošla, ali i o lekcijama koje želi da prenese drugim ženama.

Preporučujemo

U razgovoru koji možete pogledati u videu, Marina je otkrila kako je izgledala njena veza pre nego što je nasilje eskaliralo, šta se dogodilo kobnog dana i kako je uspela da pronađe novu snagu onda kada se njen život zauvek promenio.

„Niko se ne zaljubljuje u nasilnika, već u romantičnog čoveka“

Marina se prisetila da na početku veze nije mogla da pretpostavi šta će uslediti. Odrasla je u funkcionalnoj porodici, bez iskustva koje bi joj pomoglo da prepozna obrasce nasilnog ponašanja. Kako je veza postajala ozbiljnija, svađe su bile sve češće, a teške reči smenjivale su se sa obećanjima da će se partner promeniti.

Iako je nekoliko puta pokušavala da ode, na kraju bi ipak ostajala. Prvi fizički napad dogodio se nakon jedne žestoke svađe, a Marini su bila potrebna dva dana da shvati šta joj se dogodilo i odluči da potraži pomoć porodice.

- Nisam rekla porodici šta se desilo. Živela sam kod njega i razmišljala sam da bi moji umrli od muke kada bi to saznali. Tek kada sam uspela da procesuiram šta se dogodilo, pozvala sam ih i rekla da mi treba pomoć, da neću sama da idem tamo i da želim da se spakujem i odem - seća se Marina, koja danas profesionalno igra stoni tenis i donosi medalje našoj zemlji.

Majka i dva brata došli su po nju. Marina je mislila da će odlazak i prekid kontakta biti dovoljni da nastavi dalje, ali se situacija pretvorila u tragediju koju nije mogla ni da zamisli.

Pucao na radnom mestu

Poslednjeg radnog dana u cvećari, nakon što je odlučila da promeni posao i udalji se od bivšeg partnera, Marina je doživela pokušaj ubistva.

- Ušao je, izvadio pištolj i pucao odmah, bez reči. Nisam mogla ništa da kažem, niti da reagujem. Prvi metak prošao mi je kroz butinu. Kada sam shvatila šta se dešava, instinktivno sam krenula ka njemu i počeli smo da se rvemo. Ne sećam se baš najbolje tog dela, ali znam da sam mu spustila ruke. Drugi metak mi je ušao odozdo, kroz vaginu, i izašao kroz gluteus, a treći mi je prošao kroz stomak i završio u kičmi. Tada sam se onesvestila i pala. On je ispalio još jedan metak, koji me je pogodio u predelu rebra i ostao u plućima, a zatim je pucao u sebe i pao preko mene. Kada sam se probudila, nisam osećala noge i nisam mogla da se pomerim. Bila sam svesna da mi je metak u kičmi, ali nisam znala koliko sam teško povređena. Taj deo mi je i danas pomalo u magli - prepričava Marina kobni dan.Dok je čekala pomoć, razmišljala je o tome kako će izgledati njen život ako više ne bude mogla da hoda.

Preživela je teške povrede i operacije, ali je usledilo suočavanje sa paraplegijom i brojnim izazovima koje život u invalidskim kolicima nosi. U početku joj je bila potrebna pomoć čak i za najosnovnije stvari, poput oblačenja, tuširanja i ustajanja iz kreveta.

Godinama se nadala da će ponovo prohodati

Marina je prošla kroz dugotrajnu rehabilitaciju, vežbala i pokušavala različite metode lečenja. Lekari su joj objasnili da su najveće šanse za povratak funkcija u prvih šest meseci do godinu dana, pa je svaki napredak dočekivala sa nadom.

Odlazila je na rehabilitacije, a potom i na privatnu kliniku na Tajlandu, gde je pokušala da povrati pokrete uz pomoć posebnih procedura. Ipak, rezultati nisu bili onakvi kakve je priželjkivala.

Prihvatanje nove realnosti bilo je teško, a u jednom trenutku počela je da radi i sa psihološkinjom. Vremenom je shvatila da život ne može zauvek da bude na čekanju zbog mogućnosti da će jednog dana ponovo prohodati.

- Čovek da zna da će da padne, seo bi. Nije moralo ovako da se desi, naravno da bih to promenila, ali sada je tako kako jeste. Ne mogu da hodam. Pa šta sad? Onda ćemo da izvučemo najbolje iz situacije u kojoj smo, da bismo mogli da živimo - ističe.

Stoni tenis joj je promenio svakodnevicu, a ljubav je ponovo pronašla

Danas je Marina posvećena stonom tenisu, koji je iz hobija prerastao u jedan od najvažnijih delova njenog života. Trenira gotovo svakodnevno, učestvovala je na evropskom prvenstvu, a naredna takmičenja donose joj nove ciljeve i motivaciju.

Sport joj je pomogao da upozna druge osobe sa invaliditetom, razmeni iskustva i pronađe zajednicu u kojoj se ljudi međusobno razumeju. Uz podršku porodice i prijatelja, uspela je da izgradi samostalnost, a posle više od četiri godine od povrede ponovo je dala šansu ljubavi.

Sa sadašnjim partnerom živi, deli interesovanje za stoni tenis i zajedno putuje na pripreme i takmičenja. Ipak, Marina ne krije da joj je bilo potrebno mnogo vremena da se ponovo opusti i stekne poverenje.

„Nasilje nije privatna stvar“

Iz ličnog iskustva, Marina danas ima važnu poruku za žene koje se nalaze u nasilnim odnosima. Upozorava da ljubomoru i kontrolu ne treba opravdavati ljubavlju, niti verovati da će se nasilno ponašanje samo od sebe promeniti.

Ističe i da pomoć postoji, ali da je često teško napraviti prvi korak. Njoj je, između ostalog, značajnu podršku pružilo Viktimološko društvo Srbije, a smatra da je važno da žene znaju da nisu same i da mogu da se obrate stručnjacima.

Danas Marina kaže da je srećna. Ne zato što je zaboravila šta joj se dogodilo, već zato što je izgradila život u kojem ima prostora za ljubav, porodicu, prijatelje, sport i stvari koje je ispunjavaju.

- Sada zaista gledam da sebi sve podredim i da uživam što više mogu. Radim samo ono što volim i ne dozvoljavam da me neko gura da radim nešto zbog drugih. Važno je da smo svi zdravi i dobro - kaže Marina.

Celu priču, uključujući detalje kobnog dana, dugog puta oporavka i načina na koji je ponovo pronašla sreću, pogledajte u videu na početku teksta.

(Ona.rs)