Kako da se podstakne nadolazak mleka još u porodilištu: Savetnica za dojenje odgovara

Vreme čitanja: oko 4 min.

"Kada ostanu u drugom stanju prvo što mame primete su promene na dojkama i upravo je to početak pripreme našeg tela za dojenje"

Foto: Shutterstock

Kada je reč o početku dojenja i podsticanju mleka, najvažnije je da mame znaju da njima mleko počinje da se proizvodi još u trudnoći.

Kako ističe Milena Popević, savetnica za dojenje u Udruženju "Roditelj", mleko u dojkama počinje da se proizvodi već sredinom drugog trimestra. To prvo mleko se naziva kolostrum i nalazi se u dojkama onog trenutka kada se žena porodi.

- Kada je reč o podsticanju proizvodnje, uglavnom nema potrebe da mi nešto specijalno radimo, osim da stavljamo bebu na dojku, a naše telo će samo krenuti da otpušta mleko. Hormoni koji nam pomažu da se porodimo, prvenstveno mislim na oksitocin koji pravi kontrakcije naše materice, onog trenutka kada se posteljica rodi, preuzima funkciju lučenja mleka, tj. grčenja dojki kako bi se mleko izbacilo iz njih - objašnjava Popević za Ona.rs.

Foto: Shutterstock

Zabuna često nastaje, kako ističe, jer mame početnu prepunjenost, osećaj nadolaženja prelaznog mleka, dobijaju uglavnom između trećeg i petog dana, zbog čega su u uverenju da su tek tada dobile mleko, iako je ono u dojkama čim se porode, pa čak i ranije, preventivno, za preveremeno rođene bebe.

- Kolostrum se proizvodi u malim količinama. U nekim podojima ga ima svega nekoliko kapi, od tri do pet mililitara po podoju. Ali kako vreme odmiče, kako prolaze dani, ta količina se polako povećava, tako da mama u periodu kada izlazi iz porodilišta počinje da proizvodi takozvano prelazno mleko. Da bi se količina mleka koju mama proizvodi povećavala beba mora da sisa. I beba mora da sisa pravilno - ističe savetnica.

Zato je, kaže, važno da se beba, dok je još u porodilištu i dok su dojke još mekane i pune kolostruma, postavlja na dojku da krene da vuče, jer taj kontakt podstiče otpuštanje i proizvodnju mleka.

Kako ističe savetnica, u početku se sve to dešava hormonski i zato postoji prostor da se radi na tome da se poboljša bebin hvat dojke.

- Pravilan hvat je taj koji podstiče lučenje mleka i pražnjenje dojki, a kasnije je važan da bi se proizvodila dovoljna količina mleka - pojašnjava Popević i dodaje da druga posebna priprema dojki u trudnoći nije potrebna, jer se naše telo samo priprema za dojenje.

- Kada ostanu u drugom stanju prvo što mame primete su promene na dojkama i upravo je to početak pripreme našeg tela za dojenje. U drugom trimestru počinje da se proizvodi kolostrum, a to je još jedan način na koji se naše dojke same pripremaju za dojenje. Mi ne moramo ništa dodatno da im radimo, eventualno da se pripremimo ranije u smislu edukacije šta nas čeka u tim prvim danima sa bebom. Mame su obično koncetrisane na pripremu za porođaj, što je odlično, ali kada prođe porođaj ono što vas čeka je mnogo teže i zahteva mnogo više vašeg angažovanja.

Da bi se podstakla proizvodnji mleka, savetnica još jednom podvlači da je stavljanje bebe na dojku i što češće - presudno.

- Imamo i situacije kada je beba sita ili pospana. Često se dešava da beba bude pospana jer je umorna zbog dugog ili teškog porođaja, a drugi razlog je često taj što ima fiziološku žuticu. Nekada se dešava i da bude nahranjena u periodima kada je odvojena od mame. Ono što možete da uradite u tim situacijama je da tražite da ne dohranjuju vašu bebu ukoliko želite isključivo da je dojite. Imate pravo to da tražite. Takođe, treba da potražite i pomoć od laktacijskih sestara ukoliko niste sigurne da je beba dobro postavljena na dojci. Ono što je važno da znate je da je vašoj bebi u porodilištu vaše mleko dovoljno, osim u situacijama ako ne postoje indikacije da beba mora da se dohranjuje, ali o tome će vas obavestiti pedijatar neonatolog - kaže Popević.

Foto: Shutterstock

Ako beba iz nekog razloga ne može sama da izvuče mleko, mama bi trebala da se izmlaza i da se beba onda nahrani pomoću kašičice ili šprica. Ako je bebi u porodilištu dato adaptirano mleko i ona zato ne želi da sisa, mama bi trebalo u tom slučaju da se izmlaza na svaka dva do tri sata da bi podsticala proizvodnju mleka.

- To radimo ako je beba nahranjena. Da bismo održali mleko i podstakli proizvodnju, mama bi morala da se izmlaza na dva do tri sata, uključujući i noću - podvlači savetnica.

Popević, međutim, ističe da čak i ako u porodilištu ne uspemo da uradimo sve kako smo planirali to ne znači da je sve izgubljeno. Po izlasku iz porodilišta, kod kuće, uz podršku ukućana i okoline, moguće je povećati količina mleka čestim stavljanjem bebe na dojku. Ukratko, što dete više sisa, više mleka se proizvodi.

- Problem može da nastane ako je mama, recimo, na intezivnoj nezi posle carskog reza ili iz nekog drugog razloga ne može da doji, pa bebu hrane adaptiranim mlekom. Dok se njih dvoje ponovo spoje i počnu da funkcionišu zajedno, tu može da nastane disbalans. Beba može da traži više mleka koje mamino telo još uvek ne proizvodi u količini koja je bebi u tom trenutku potrebna. Ali, u takvim situacijama upravo pomaže redovno pražnjenje dojki, jer tim procesom ubrzavamo i proizvodnju. Kada beba nije na dojci, mleko se i dalje proizvodi, samo sporije. Prepunjene dojke šalju signal telu da smanji proizvodnju mleka pa u period uspostavljanja laktacije nije dobro da dugo budu prepunjene. Najbolje ćemo podstaći proizvodnju mleka redovnim pražnjenjem dojki, tj. stavljanjem bebe na dojku da sisa, jer tako dajemo signal telu koliko je mleka potrebno - zaključuje savetnica Popević.

(Ona.rs)