Dojenje i grčevi kod beba: Da li su učestaliji i jači kod beba na adaptiranom mleku?
Probiotici u majčinom mleku pomažu varenje; u njemu su prisutni i prebiotici, tako da majčino mleko sadrži jedan savršen simbiotik, objašnjava za Ona.rs savetnica za podršku dojenju, razvojnu i porodično orijentisanu negu Danijela Veljković
Grčevi kod beba su česta pojava koja se javlja kod 40 odsto novorođenčadi i odojčadi; počinju oko treće nedelje života, a dostižu svoj maksimum oko šeste nedelje i obično prestaju do trećeg meseca.
Medicinska definicija infantilnih kolika glasi da su to periodi plača od najmanje tri sata u toku dana, češće od tri puta nedeljno i duže od tri nedelje, kod beba koje dobro napreduju i nemaju zdrastvenih tegoba. O svemu ovome porazgovarali smo sa savetnicom za podršku dojenju, razvojnu i porodično orijentisanu negu, Danijelom Veljković.
Preporučujemo
Može li majka da doji bebu i da koristi lekove: Dr Ćećez rešava nedoumice mnogih mama
Dojenje ima niz zdravstvenih prednosti i za majku: Mleko je mnogo više od hrane za bebu
Ona objašnjava da su grčevi, tj. infatilne kolike, periodi neutešnog, intenzivnog plača nepoznatog uzroka, koji iznenada nastaju i obično su praćeni nadutošću stomaka i grčenjem nogu prema stomaku, dok su pesnice stisnute. Uobičajeno vreme pojave kolika su popodnevni časovi, neposredno nakon hranjenja, a traju od nekoliko minuta do nekoliko sati i obično se završavaju ispuštanjem gasa ili stolice.
Grčevi kod beba nisu bolest, oni ne ometaju normalan rast i razvoj bebe. Pravi uzrok nastanka je još nepoznat, ali se smatra se da je u pitanju nezrelost sistema za varenje.
Danijela naglašava da se infantilne ređe javljaju kod beba koje su na prirodnoj ishrani, odnosno na majčinom mleku, a odgovor leži upravo u sastavu majčinog mleka koji je u svakom pogledu prilagođen bebi (nutritivno, po uzrastu i prema polu deteta - majke muške dece stvaraju energetski jače mleko).
Prirodan porođaj, primena postupka “koža na kožu”, podoj u prvom satu, zlatni su standard i najbolji početak za svaku bebu.
- Tokom prirodnog porođaja dolazi do kontakta sa raznim mikroorganizmima koji su uključeni u oblikovanje mikrobioma bebe. Na taj način je omogućena optimalna kolonizacija dobrim mikrobiomom. Tokom porođaja carskim rezom, taj moment izostaje i prvi mikroorganizmi sa kojima se beba susreće susreće su iz bolničke sredine. Zato je veoma važno već nakon četiri do šest sati od operativnog zahvata (kod opšte anestezije), ili već u operacionoj sali ako je regonalna anestezija u pitanju, primeniti postupak "koža na kožu". Sve su to preduslovi dobrog imunog sistema, bržeg sazrevanja creva i prisustva manje grčeva - ističe Danijela.
Sva mleka u svom sastavu sadrže:
- Masti koje obezbeđuju energiju
- Proteine zaslužne za rast
- Laktozu, mlečni šećer koji takođe obezbeđuje energiju
Majčino mleko sadrži proteine, tj. kazein, ali manje nego što ga ima u kravljem mleku. Humani kazein formira mekšu sirnu masu koja se lako vari, dok životinjski kazein tokom varenja stvara gustu, nesvarljivu masu.
U majčinom mleku, tj. kolostrumu, nalazi se faktor rasta koji pomaže u sazrevanju creva i sprečava alergiju i intoleranciju. U prilog lakšem varenju, a samim tim i manjoj produkciji gasova, neophodno je postojanje probiotskih bakterija koje se nalaze u majčinom mleku - Lactobacilusi i Bifidobacilusi.
- Mnogobrojne studije su dokazale prisustvo velikog broja dobrih bakterija, probiotskih bakterija, u mleku dojilje. Probiotici u majčinom mleku pomažu varenje; u njemu su prisutni i prebiotici, tako da majčino mleko sadrži jedan savršen simbiotik. Svaka beba ima svoj personalizovani obrok. Majčino mleko, bliskost koje beba ima u maminom naručju, kao i dodir "koža na kožu", umiriće i opustiti bebu - navodi Veljkovićeva.
(Ona.rs)