Deset trešanja Dalaj Lame: Vesna de Vinča o 40-dnevnim turama radikalnog gladovanja

O čemu se radi, kakva je ishrana u pitanju i zbog čega je izazvala toliko kontroverze

Povodi za razgovor sa Vesnom de Vinčom obično su moda, sadnja jorgovana, izbor za Mis Sveta i druga društvena i džet-set dešavanja.

Preporučujemo

Ovog puta, međutim, povod za razgovor sa čuvenom novinarkom i publicistom su njena veoma radikalna ishrana i objave na društvenim mrežama koji prate De Vinčin specifičan životni stil i koji su izazvali veoma burnu reakciju njenih pratilaca. O čemu se radi, kakva je ishrana u pitanju i zbog čega je izazvala toliko kontroverzi, novinarka odgovara u svom prepoznatljivom duhovitom maniru da "nije reč o ishrani, već o ukidanju ishrane".

- Gladovanjem se bavim već tri decenije. Počela sam od jednog dana, pa sedam, pa 14... i tako sam svake godine, na 28 i 30 dana nekoliko puta. Prošle godine sam izdržala 42 dana bez hrane, a ove godine 40. Reč je naučnom, terapeutskom i zdravom načinu ishrane- počinje razgovor za Ona.rs Vesna de Vinča.

Kako novinarka objašnjava, benefiti gladovanja su dokazani, a dodatno potvđeni 2016. godine kada je japanski naučnik Jošinori Ošumi dobio Nobelovu nagradu za otkrivanje autofagocitoze. Naučnik je 30 godina istraživao autofagiju kao princip, i to na ćelijskim strukturama, od kvasca, pa do ljudskog tela, gde je dokazao da se, kada se oduzme hrana čoveku, posle 16 sati otvara poseban mehanizam i metod čišćenja ćelija u organizumu.

- U ćelijama se dešava jedno malo čudo. I kada im se ukine hrana i kada se odmaraju organi, one i dalje rade. Pre svega čiste sebe i prikupljaju otrove, teške metale, višak masti i sve ono što je "šljaka" i patogeno u telu. One skuplja i stavljaju te tvari u jedan mali "džak" koji ih odnosi do lizozoma, koji su zapravo fabrika za reciklažu sve te prljavštine. Dok lizozomi recikliraju to što je loše, naše telo bira da li će da proizvede energiju, jer, kada se gladuje, energija raste, ili će od tih loših belančevina da naprave nove, zdrave belančevine - pojašnjava De Vinča.

Princip autofagije je u svakom trenutku isti, s tim da, što je duži period gladovanja onda se organizam fundamentalnije čisti. Duža gladovanja su, kako kaže De Vinča, dobra za ljude koji su otromili i koji imaju blage oblike patogenih situacija, jer kako tvrdi, kada gledamo celo telo, a ne ćeliju, telo se u prvim fazama gladovanja čisti od otrova i teških metala, čega smo svi puni.

- Moram da citram Hipokrata koji je u četvrom veku pre Hrista rekao da, ako telo nije očišćeno, što mu više hrane dodaješ to mu više štetiš. I to u trenutku kada otrova nije bilo kao danas - poentira De Vinča.

Kako dalje objašnjava proces, u prvoj fazi se čiste otrovi i teški metali, a u drugoj  organizam jede masti i viškove. Ono što je važno da se zna je da, onda kada mi gladujemo, organizam nastavlja da jede - samog sebe. U trećoj fazi proces autofagije se  usmerava na patogene forme kao što su ciste i tumori u blagim formama, a mogu da pomognu i u početnim fazama raka, ali se još ne zna tačno do kog stadijuma.

- Gladovanje je mnogo vredno da se radi preventivno, ali je važno da znamo, kad govorimo o radikalnom gladovanju, kada i da stanemo. Mnogi ne mogu da izdrže nijedan dan, ali pošto se autofagija otvara kao mehanizam od 16 sati gladovanja, ponavljam, potpuno je bezopasno da se prati princip 16:8. Dakle, 16 sati se ne jede, završi se sa obrocima, recimo oko 18 časova, i onda se počne ponovo u 10 sati sutradan ujutru. Od tih 16 sati, osam potpada pod spavanje, a ostatak vremena se ne konzumira hrana, ali može, recimo, da se pije voda sa limunom ili žalfija.

De Vinča objašnjava da u "prozoru" od 10 do 18 časova najbolje konzumirati što manje obroka, jedan ili dva, a jede se sve što i inače.

- U prvih mesec dana nastavljate da jedete sve ono što i inače, lošu hranu, masno, hleb, previše mesa. To je sasvim okej u tih prvih mesec dana, bitno je samo da se organizam navije i nauči da se automatski pripremi da od 18 časova ne jede ništa. Čak i ako zabrljate i pojedete nešto oko 20 časova, sutradan samo pomerite satnicu na 12 časova i prekinete u 18 časova. Jedino je važno da čovek uhvati ritam. Dokazano je i da je 21 dan dovoljan da se stekne nova navika i ukine stara, tako da već 22. dana organizam sam ne želi da jede.

Već idućeg meseca, prema preporuci De Vinče, trebalo bi se pozabaviti time šta se unosi u organizam - šta je dobro, a šta je loše. Ali se telo navikne, svakog meseca je moguće (naravno to zavisi i od startne pozicije), kako procenjuje novinarka, da se izgubi oko tri kilograma.

- Kada je neko malo puniji i ima 20-30 kilograma više, on ne sme da gladuje radikalno kao ja - upozorava De Vinča i dodaje: - I oni jako mršavi ne smeju takođe. Ne smeju ni deca, trudnice, dojilje... Oni ne smeju radikalno da gladuju, ali autofagiju mogu da primenjuju bez problema. Autofagija mora da postane način života, modus vivendi svih nas, jer ne može da ugrozi naše zdravlje, već upravo obrnuto. Uostalom, i Hipokrat je rekao još i da ako daješ hranu bolesniku, ne daješ njemu, nego njegovoj bolesti.

De Vinča tvrdi da je ona živi dokaz da gladovanje funkcioniše i da je dobro za svaki organizam, a kao dokaz navodi svoje savršene zdravstvene rezultate i nivo energije koji poseduje. Kaže da ne koristi lekove, da se ne seća kada je ni aspirin popila i da samo povremeno uzme vitamin C u obliku suplementa.

Ali upitana šta konzumira prilikom gladovanja, De Vinča sa oduševljenjem navodi zeolit, odnosno suvi klistir, koji je mineral višestrukog značaja, nastao od vulkanske lave. Kada se konzumira, objašnjava, zeolit kupi u sebe odnosno usisava sve otrove, teške metale i radioaktivne supstance, a izbacuje ostale minerale koji su važni za organizam.

- Posle zeolita koji uzimam ujutru kad se probudim i uveče pred spavanje, konzumiram čaj od žalfije koji služi kao dezinfekcija i kombinujem ga sa Brojsovim čajem. Brojs, zapravo, predlaže da se svake nedelje gladovanja menja kombinacija čaja, jer svaki od njih, kako je dokazao, manje utiču strukturom koliko frekfencom i komunikacijom sa određenim organima. A kada se završi faza čišćenja, kreće faza obnavljanja organa.

Posle čajeva, De Vinča je uvela nešto što zove "supice", a što je u stvari luk ili paradajz klot skuvan u vodi, koje baci i popije svoj "obrok" za ručak ili večeru.  Takođe se sve vreme "naliva" vodom sa limunom i koristi takozvani Brojsov sok, odnosno varijaciju na njega, koji se pravi od cvekle, šargarepe, celera i sirovog krompira. De Vinča u njega doda jabuku i đumbir. Pred kraja dana još popije čaj od valerijane za bolje spavanje i ponovo zeolit.

Upitana zašto je jednom prilikom objavila da je upravo za tih 40 dana gladovanja konzumirala svega 10 trešanja sa sve košticama, i to po uzoru na Dalaj Lamu - De Vinča objašnjava o čemu se radi:

- Kada su ga pitali šta mu je cilj u životu, Dalaj Lama je jednom rekao da jedino želi da ima redovnu stolicu. Gladovanje poboljšava sve funkcije u organizmu, a redovna stolica je jedna od najvažnijih. Sve vreme tokom gladovanja mora da se radi klistir, što je u početku malo teško, ali je organizmu potrebna pomoć da se otarasi svih tih otrova iz debelog creva, da se "šljaka" otcepi sa njegovih zidova i da se omogući trepljama da rade na pravi način i konzumiraju zdrave materije. A trešnje sam uvela tom prilikom jer nisam bila u situaciji da uradim klistir i pošto znam njihov efekat sa sve košticama, pojela sam ih da probiju i da mi pomognu da se izbace otrovi. Dalaj Lama nema nikakve veze sa trešnjama, ali eto, lepo se slaže za neku kombinaciju naslova - našalila se De Vinča i upozorila sve koji se bave ekstremnim gladovanjem kao i ona da moraju da znaju kada i da prestanu, a glavni signal je onda kada se ponovo oseća glad koja je nestala negde posle nedelju dana odricanja od hrane.

(Telegraf.rs)

-

-