Jeo je samo brzu hranu i smršao 20 kg: Stručnjaci otkrivaju kako mu je to pošlo za rukom

Uživanje u kaloričnim obrocima zvuči kao sjajna ideja, posebno kad se uzme u obzir da je na taj način moguće i smršati, ali postoji više razloga zbog kojih nijedan stručnjak takvu dijetu neće podržati

Kevin Maginis (57) iz Tenesija stekao je veliku popularnost na društvenim mrežama predstavljajući nekonvencionalnu dijetu tako što je jeo samo brzu hranu iz lanca svetski poznatog restorana.

Svoje iskustvo delio je na društvenoj mreži "TikTok", piše Newsbeast.

Preporučujemo

Za one koji su poželeli da slede njegov primer, stručnjaci nemaju dobre vesti. Nutricionisti podsećaju da je takav način ishrane loša ideja, jer bez obzira na gubitak težine, dijeta zasnovana isključivo na brzoj hrani može značajno da poveća druge rizike od hroničnih bolesti, kao što su srčana oboljenja i dijabetes tipa 2.

- Znam da neki od vas misle da bi ovo moglo da bude ludo, ali ja neću jesti ništa narednih 100 dana osim brze hrane - rekao je Kevin u svom prvom videu koji je objavio na mreži “TikTok” .

Zahvaljujući ovom izazovu, Kevin je okupio hiljade pratilaca, a posle 56 dana objavio je da je smršao 18 kilograma. Ovakav način ishrane je nastavio da praktikuje i izgubio je još dva kilograma.

Plan ishrane koji sledi potpuno je suprotan standardnim savetima o ishrani koje svi znaju, jer je brza hrana, koja je jedna od omiljenih navika mnogih ljudi, povezana sa gojaznošću i prepoznata je kao jedna od najgorih namirnica.

Zašto je onda "eksperiment" 57-godišnjaka bio uspešan? Stručnjaci za ishranu dali su odgovor, objašnjavajući zašto je Kevin Maginis smršao, ali i zašto je ovaj način ishrane veoma loša ideja.

Kako piše Healthline, Kevin je konzumirao tri obroka iz restorana brze hrane i jednu užinu dnevno.

Ali "tajna" je bila u tome što su njegovi obroci bili polovični i upravo to mu je i pomoglo da smrša. Osim toga, on je u svom postu 21. februara objasnio da mu je cilj bio da pokaže da nije važno šta jedeš, već koliko jedeš.

Takođe, 57-godišnjak uopšte nije konzumirao bezalkoholna pića. Studija iz 2020. godine pokazala je da je konzumacija bezalkoholnih pića povezana sa povećanjem telesne težine, bez obzira na nivoe fizičke aktivnosti.

Tako je nedostatak kalorija zbog polovine obroka preokrenuo vagu u Maginisovu korist.

- Njegova dijeta je uspela, jer je bio dosledan u odluci da jede manje obroke - ističe Čarli Selker, specijalista za gojaznost iz Filadelfije koji se takođe pojavio u jednom od Maginisovih video-snimaka.

- Ako jedete manje kalorija nego što sagorevate, podrazumeva se da ćete smršati, bez obzira na to koju vrstu hrane jedete.

Drugi koji su probali ovaj režim ishrane imali su sličan uspeh. Ali, dijetu koju je sprovodio Kevin stručnjaci nikako ne podržavaju, i to iz više razloga.

- Postoji mnogo načina da se smrša; neki su zdravi, neki nezdravi, a neki su negde između - kaže Džil Vajzenberger, autor knjige „Predijabetes: Kompletan vodič“.

- Neko bi izgubio težinu kroz ograničenje kalorija, bilo da jede samo jabuke, ili samo žele, ili samo obroke iz restorana brze hrane. Ne podržavam opciju da neko smrša jedući brzu hranu.

Na kraju krajeva, sam gubitak težine nije jedini pokazatelj dobrog zdravlja. Džil Vajzenberger naglašava da treba pratiti i krvni pritisak, šećer, holesterol, trigliceride, enzime jetre i koncentraciju masti. Pored toga, način na koji ćete izgubiti težinu je od posebnog značaja.

- Brzi gubitak težine kroz modne dijete ili ekstremno ograničenje kalorija može biti štetno za naš organizam, uzrokujući značajne nedostatke hranljivih materija - kaže Beata Ridinger, nutricionista iz Los Anđelesa.

Kad je reč o dijeti baziranoj na brzoj hrani, studije su pokazale da je konzumacija brze hrane, odnosno visoko prerađene hrane, povezana ne samo sa gojaznošću, već i sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

- Dijeta zasnovana na brzoj hrani može značajno da poveća rizik od hroničnih zdravstvenih stanja, kao što su bolesti srca i dijabetes tipa 2 zbog visokog nivoa zasićenih i transmasti, natrijuma, šećera i drugih aditiva koji se nalaze u ovoj hrani - kaže Ridinger.

Osim toga, podjednako je problematično i odsustvo voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki u našoj ishrani.

- To dovodi do nedostatka vitamina, minerala, vlakana i hranljivih materija koji se bore protiv mnogih bolesti - primećuje Džil Vajzenberger.

- Konzumiranje raznovrsne hrane je korisno, jer osigurava da telo dobije sve hranljive materije koje su mu potrebne za optimalno zdravlje - kaže ona za Healthline i dodaje:

- Različite namirnice sadrže različite hranljive materije, tako da konzumiranje raznovrsne hrane pomaže da telo dobije sve neophodne vitamine, minerale i makronutrijente.

Takva ishrana je, kažu stručnjaci, mediteranska dijeta, koja je i na vrhu relevantnih lista sa najboljim dijetama. Mediteranska ishrana je povezana sa mnogim zdravstvenim prednostima, uključujući duži životni vek i smanjene srčane bolesti.

- Bolji plan uključuje ishranu koja sadrži voće, povrće, integralne žitarice, nemasne proteine i zdrave masti - podseća Ridinger.

(Ona.rs)