Sve o raku grlića materice sa dr Slavicom Vasiljević: Da li izlečena žena može ostati u drugom stanju?

Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najvažniji faktor rizika i neophodan uslov za nastanak raka grlića materice

Prvi mesec u godini, januar, posvećen je borbi protiv raka grlića materice na svetskom nivou, dok je evropska nedelja prevencije ove godine trajala od 22. do 28. januara. Razumljivo, ovi načini dizanja svesti o samom postojanju bolesti proistekli su iz spoznaje da su sve veći skrining i prevencija ključne komponente u cilju smanjenja stope obolevanja i smrtnosti.

Grlić materice je deo materice koji istovremeno predstavlja ulaz u matericu i njenu zaštitu od brojnih infekcija. Pre trudnoće služi kao štit ili brana raznim seksualno prenosivim infekcijama kako one ne bi prodrle dublje u matericu. Grlić je takođe prva brana koja zadržava bebu u materici pre nego što krene porođaj. Tada se ovaj elastičan organ širi i do 10 centimetara, otvarajući bebi put za prolaz.

Preporučujemo

Pošto su skoro svi slučajevi bolesti uzrokovani infekcijom humanim papiloma virusom (HPV), vakcine koje štite od virusa mogle bi da spreče ogromnu većinu obolevanja. Štaviše, redovni PAPA testovi mogu otkriti i dovesti do lečenja bolesti u prekanceroznoj fazi.

Opširnije o ovoj temi razgovarali smo sa ginekologom dr Slavicom Vasiljević. Ona najpre upozorava na simptome koji se ne smeju ignorisati, a koji ne ukazuju nužno na ovako tešku dijagnozu.

Treba obratit pažnju na: krvarenje nakon odnosa, krvarenje koje nije vezano za ciklus, genetska predispozicija, pojava neuobičajenog iscetka iz vagine, krvarenje nakon menopauze, velika izloženost stresu, konzumiranje cigareta, zato što one sadrže kotinin koji direktno napada sluznicu grlića materice, zatim - bol u predelu karlice i mnoge druge individualne emotivne i fizičke nelagodnosti.

- S obzirom na to da kancer grlića ne daje skoro nikakve simptome dok stanje ne postane alarmantno, ne možete lako sami otkriti da imate tegobe. Ono što možete da uradite da zaštitite sebe su redovni odlasci na preglede i reagovanje čim se uoči neka promena na grliću materice. Kada se uoči manja promena, prvo se traga šta je uzrok, da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija (HPV tipizacija) ili su, recimo, hormonski uslovljene promene ili se radi o atipičnim promenama na ćelijama (displazije). Kada se nađe uzrok, prvo se on izleči i prati se, nije nužno svaka promena za paniku, ali je za praćenje - priča nam dr Vasiljević.

Bez obzira na tegobe, ginekolozi svim ženama savetuju da na svakih godinu dana rade PAPA test, a ukoliko njihov ginekolog proceni, onda i na šest meseci ili češće. Kako dr Vasiljević navodi - savet je uvek preventiva koja podrazumeva kontrole, obraćanje pažnje na faktore rizika i osluškivanje signala koje nam šalje telo. Pregled jednom u godinu dana uglavnom je standard koji se preporučuje.

HPV i drugi faktori rizika

Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najvazniji faktor rizika i gotovo neophodan uslov za nastanak raka grlića materice. Do danas je identifikovano više od 120 tipova HPV-a. Neki od njih, oko 40 tipova prenose se seksualim putem i dovode do infekcije polnih organa i anogenitalne regije. Period inkubacije se kreće od nekoliko nedelja do više meseci, čak i godina, a kako priča dr Vasiljević, 70 odsto ljudi nekada u životu ima HPV infekciju.

Ipak - nemaju svi rizik za nastanak maligne transformacije. Postoji grupa virusa niskog onkogenog rizika: 6, 11, 42, 43, 44 i visokog onkogenog rizika:16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59. Kod većine žena imuni sistem će za šest-24 meseca stvoriti antitela i savladati HPV infekciju.

Da bi HPV infekcija dovela do nastanka raka grlića materice, ona mora perzistirati, a za šta su neophodni i drugi faktori rizika: pušenje, imunosupresija (HIV, transplantacija organa), način života, loši socio-ekonomski uslovi, genetski faktori.

Rizične grupe žena, kako navodi dr Vasiljević su one koje su: seksualnu aktivnost započetle u ranoj mladost (pre 16. godine), imale brojne seksualne partnere, odnose sa muškarcem koji ima HPV infekciju ili čija je bivša partnerka imala rak grlića materice, imale anamnezu seksualno-prenosivih bolesti i genitalnih bradavica, pušači i bivši pušači, imale odsustvo normanog imunog odgovora, dugotrajno uzimale oralne kontraceptive, žene ranije lečene zbog CIN II i CIN III, žene koje ne odlaze na redovne kontrole, žene kojima prethodno nije rađen redovno PAPA test.

- Ukoliko ste imale hlamidiju, kondilome ili nelečenu vaginalnu infekciju neophodno je da uradite PAPA test. Rano stupanje u seksualne odnose (pre 16. godine) takođe se može negativno odraziti na zdravlje grlića. Takođe, česte promene seksualnih partnera i naravno, nekorišćenje zaštite, oslabljen imuni sistem, mnogo stresa, povređenost zbog napustanja emotivnog partnera koga ste voleli - govori dr Vasiljević.

Statistika

- Ja statistiku ne volim puno da navodim, jer moja filozofija nikad nije bila zastrašivanje i zaplašivanje, već samo  buđenje svesti i učenje žena na svom primeru da se blago i odgovorno odnose prema svom zdravlju, umu i telu i naravno, prema drugima. Zato ću reći ovako: dosta žena oboleva, ali se takođe sve više žena zadnjih godina javlja na preglede, širi se svest, ljudi su informisaniji i osvešćeniji i drago mi je zbog toga - iskrena je doktorka.

Što se grube statistike tiče, rak grlića materice drugi je po rasprostranjenosti kancer od koga žene obolevaju u svetu (na prvom mestu je kancer dojke) i može se reći da u rizičniju grupu spadaju žene starije od 30 godina.

- U Evropi smo, po učestalosti pojave ovog karcinoma čak peti na listi, ali, opet kažem, zadnjih godina se mnogo više žena javlja na preventivne preglede nego ranije i sigurna sam da će ih bitii više.

Terapijske opcija, vakcina i dostupnost

Što se tiče opštih preporuka, one su vrlo jasne: treba ići na redovne kontrole u prve tri godine od početka seksualne aktivnosti, a najkasnije u starosti od 21 godinu. Za seksualno aktivne žene PAPA je obavezna jednom godisnje. Posle 65. godine, pod uslovom da je žena isla na redovne preglede i da su nalazi bili normalni, citološki bris se može raditi na tri godine.

- U zavisnosti od grupe PAPA testa koji će ginekolog lično objasniti pacijentkinji, opcije su razne, počev od lekova, biopsije (uzimanje uzorka tkiva iz grlića i kanala grlića) da bi se precizno odredilo o kom tipu promene se radi i na osnovu toga se može raditi samo površno skidanje - loop ekcizija ili konizacija, dublje skidanje tkiva ili se, nekad, mora raditi opsežna operacija. Nekada će biopsija pokazati da se radi samo o hroničnoj upali grlića pa se nakon toga ne mora raditi više intervencija, osim što se preporučuje odlazak na redovne kontrole - govori nam dr Vasiljević.

Poznato je da je HPV vakcina dostupna u našoj zemlji i da se preporučuje i dečacima i devojčicama.

- Kada su roditelji u pitanju, uvek i prvo razgovor o svim temama važnim za zdravlje. Postoje, sigurno, načini informisanja, "stari" i moderni, od širenja svesti na društvenim mrežama, što se uveliko i radi, davanju adekvatnog medijskog prostora ovim temama. Moje je mišljenje da je bolje da akcenat nikad ne bude na zastrašivanju, već na objektivnom, dobronamernom informisanju. Što se lekara tiče, svako se trudi da na svoj način doprinese širenju svesti o ovoj podmukloj bolesti koja daje simptome tek kada je u poodmakloj fazi.

Do koje starosne dobi se može primiti vakcina, za koga je besplatna a za koga nije, pitali smo doktorku.

- Od devete do 14. godine se preporučuje vakcinacija i dečacima i devojčicama i obavlja se na dečjem odeljenju, vakcinacija je besplatna. Idealno je vakcinaciju započeti sa 12 godina. U uzrastu od devete do 14. godine se primaju dve doze vakcine u razmaku od nula do šest meseci. Kada se vakcinišu mladi uzrasta od 15. do 26. godine, tada se primaju tri doze vakcine u razmaku od nula-dva-šest meseci. Vakcina je besplatna do 19. godine. Inače, postoji praksa da se žene vakcinišu i do 45. godine, ali pre toga treba uraditi PAPA test, kolposkopiju i HPV tipizaciju da bi se videlo kakvo je njihovo zdravstveno stanje.

Kada je u pitanju plodnost nakon izlečenja, doktorka je jasna - izlečena žena apsolutno može ostati u drugom stanju (ukoliko govorimo o otkrivanju u početnom stadijumu i blagovremenom lečenju), cela poenta priče i jeste da se rano uočene promene mogu izlečiti bez posledica i zato lekari puno vremena posvećuju informisanju žena o važnosti preventivnih pregleda.

(Ona.rs)