Aleksandra je doživela neverovatnu transformaciju: Kvrga veličine lešnika prerasla je u džinovski tumor

Ovakav prizor se retko kada viđa

Aleksandra iz Gopingena je žena od trideset godina koja je doživela neverovantu životnu transformaciju nakon što su joj lekari uklonili sa vrata ogroman tumor koji joj je visio niz leđa - kao plašt.

Žena sa retkom genetskom bolešću, koja je od tinejdžerskih dana živela sa ovim problemom, sada se oseća kao "kao princeza" nakon što joj je ogromna izraslina uklonjena.

Preporučujemo

Sve je počelo kao kvržica veličine "lešnika" koja se pojavila na njenom potiljku dok je još bila u osnovnoj školi. Međutim, tumor je postepeno rastao tokom godina sve do veličine "lubenice", a potom je masa porasla do skoro polovine njene visine i činila čak 20 odsto njene ukupne telesne težine.

Kako prenosi "The Sun", uvek je imala utisak kao da nosi "ruksak" na leđima.

Iako je tumor bio benigni - što znači da nije kancerogen - tumor je Aleksandri pravio mnoge komplikacije u životu kod običnih stvari poput kretanja, oblačenja i normalnog života generalno. Dok bi se okretala sa svakim njenim pokretom, bila je primorana da nosi remen kako bi izdržala deo njegove težine.

- Tumor se obično pomera u drugom smeru od ostalih delova mog tela i zbog toga sam padala ili gubila ravnotežu - prisetila se u emsiji za TLC koji je dokumentovao njenu operaciju u emsiji "Take My Tumor" (Uzmi moj tumor).

Šta je neurofibromatoza?

Aleksandra pati od retkog stanja zvanog NF-1 neurofibromatoza, koje uzrokuje stvaranje benignih tumora na nervnom tkivu. Stanje je uzrokovano mutacijom gena NF-1, koji reguliše protein uključen u rast ćelija i smatra se da je tumor supresor. Procenjuje se da jedna od 3.000 ljudi širom sveta ima ovu mutaciju.

- Kada je počeo da raste, u osnovnoj školi je bio kao lešnik. Sa 15 godina već je bio veličine grejpfruta. A kada sam napunila 30, tumor je težio oko devet kilograma i visio je sa mog vrata do vrhova butina. Osim što je uticao na moju ravnotežu, težina tumora počela je da pritiska i moje grlo i da mi otežava disanje - ispričala je Aleksandrina.

Takođe je morala da bude oprezna pri kretanju po prepunim prostorima, jer bi i najmanji udar po osetljivoj koži njenog tumora doživela kao da je neko "udara bejzbol palicom".

- Veoma mi je teško i stidim se jer je tumor sada tako veliki - rekla je pred operaciju Aleksandra i dodala da oseća kao da želi cela da se sakrije.

To što joj je tumor visio niz leđa "koštalo" je ovu 30-godišnjakinju njene nezavisnosti.

Izričito rizičan operativni postupak

- Sada sam odrasla, a još nemam svoj život zbog tumora. Nemam svoju kuću, nemam posao - ispričala je tada Aleksandra koja je iznela još i to da joj je tokom godina šest doktora reklo da neće moći da uklone masu jer ima veoma velike krvne sudove koji su prolazili kroz nju, što znači da je tokom operacije pod rizikom da doživi gubitak krvi opasan po život.

- Stvarno sam mislila da je beznadežno i da ne postoji niko ko može da mi pomogne - požalila se pre nego što joj je ponovo probudio nadu dr Rajan Ozbornom, onkologo za hirurgiju glave i vrata iz Los Anđelesa. Sa roditeljima je otputovala iz Nemačke u LA na konsultacije kod njega, kada joj je rekao da "nikada nije video da tumor raste na ovaj način", opisujući ga kao "ogrtač" i naglasio da Aleksandra ne bi trebalo više da odlaže operaciju zbog njegove veličine.

Ipak, i on je tada istakao da je postupak izričito rizičan.

- Ako odmah izgubite značajnu količinu krvi, to postaje šok za telo i ne znam koliko krvi može biti unutra - objasnio joj je hirurg, koji je odlučio, da bi smanjio gubitak krvi, da "suspenduje" tumor iznad operacionog stola, podižući ga iznad nivoa njenog srca, čime je otežano upumpavanje krvi u njega. Hirurzi su tokom procedure, takođe, omotali i hiruršku traku oko tumora, kako bi "iscedili deo krvi“.

Tim potezima tim je uspeo da ograniči gubitak krvi i ukloni celu izraslinu nakon šest sati operacije, a Aleksandri je od svega ostao samo ožiljak od vrata do ključne kosti.

- Zamišljala sam kako bi izgledao život bez tumora i mnogo je bolje nego u mojim najluđim snovima - oduševljena je danas Aleksandra.

- Posle operacije sam se probudila i odmah sam se osećala bolje i tako srećna što sam se konačno toga rešila. Sada samo prevučem odeću preko glave i gotovo je - obučena sam.

Vrativši se kući dvanaest nedelja nakon operacije, Aleksandra je otišla u kupovinu haljina koje je godinama čeznula da nosi. Isprobavajući ljubičastu haljinu do poda, uzviknula je da se oseća "kao princeza".

- Sada osećam veliku radost - zaključila je Aleksandra.

(Ona.rs)