Koliko je kafa zapravo zdrava ako je pijete svaki dan? Evo šta kažu nutricionisti

Svakodnevno ispijanje kafe utiče na zdravlje srca, metabolizam i fokus, ali ključne su umerenost i pravilna priprema kako biste izvukli maksimum iz ovog napitka.

Većina nas dan ne može ni da zamisli bez mirisa sveže skuvane kafe. Taj jutarnji ritual postao je standardna oprema za preživljavanje radnog dana, ali se često pitamo - šta taj kofein zapravo radi našem telu na duge staze?

Iako kafa važi za "podizač" energije, nauka kaže da je ona mnogo više od običnog stimulansa. Ako se konzumira pametno, ona postaje saveznik vašeg organizma, ali ako preterate ili je "maskirate" šećerima, efekat može biti potpuno suprotan od željenog.

Nutritivna vrednost: Više od običnog kofeina

Mnogi kafu vide samo kao gorivo, ali ona u sebi krije ozbiljan arsenal korisnih materija.

- Kafa sadrži razna jedinjenja koja doprinose njenim potencijalnim zdravstvenim koristima, naročito fenolne kiseline koje deluju kao antioksidansi i mogu podržati zdravlje krvnih sudova i poboljšati cirkulaciju - objašnjava Amna Hak, dijetetičarka iz Čikaga.

Pored ovih biljnih jedinjenja, kafa nam donosi i neke sasvim konkretne nutrijente. Dijetetičarka Džulijana Voka ističe da kafa obezbeđuje esencijalne hranljive materije poput kalijuma, magnezijuma i vitamina B kompleksa. Zajedno sa polifenolima, ovi sastojci čuvaju mozak, srce i bubrege.

Ipak, nije sve idealno. Postoje situacije kada kafa postaje teret.

- Osobe sklone stimulativnim efektima kofeina (poput anksioznosti, drhtavice, nesanice ili lupanja srca) možda će morati da smanje unos, pređu na kafu bez kofeina ili je potpuno izbace - kaže Amna Hak.

Takođe, Kendra Her, vlasnica jednog zdravstvenog centra, upozorava da trudnice, prema preporukama struke, treba da ograniče unos na najviše jednu šolju dnevno kako bi osigurale bezbednu trudnoću.

Šta se dešava u telu ako pijete kafu baš svaki dan?

Nauka sugeriše da su dve do tri šolje dnevno "zlatna sredina". Prema rečima Kendre Her, ovi ljudi često imaju bolje zdravlje srca, manji rizik od moždanog udara i stabilniji nivo šećera u krvi.

- Postoji i širok spektar dokaza koji povezuju kafu sa zdravljem bubrega. Takođe znamo da polifenoli u kafi smanjuju upale, što pozitivno utiče na ljude koji žive sa autoimunim bolestima poput multiple skleroze i Parkinsonove bolesti - dodaje Her.

Zanimljivo je da, suprotno onome što se često čuje u narodu, umerena konzumacija kafe (jedna do tri šolje) nije direktno povezana sa povišenim krvnim pritiskom. Naprotiv, dugoročno pijenje kafe povezuje se sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti i dijabetesa tipa 2.

Gde grešimo?

Problem nastaje kada kafa postane svojevrsni desert u šolji. Kendra Her savetuje da obratite pažnju na dodatke.

- Espreso u šolji punoj zaslađivača, sirupa i šlaga može doneti ogromne količine nepotrebnog šećera, masti i kalorija. Takve napitke preporučujem samo kao povremenu poslasticu, jer ovi dodaci podstiču upale u telu i poništavaju sve dobre efekte kafe.

Takođe, tu je i pitanje gornje granice. Džulijana Voka podseća da je ključ u umerenosti.

- Preporučuje se da ne unosite više od 400 miligrama kofeina dnevno, što je otprilike četiri šolje od po 230 ml. Preterivanje može dovesti do anksioznosti, poremećaja sna, probavnih tegoba i simptoma zavisnosti.

Savet

Ako ste navikli na preslatku kafu sa puno mleka, stručnjaci predlažu postepenu promenu.

Počnite tako što ćete polako smanjivati količinu šećera, pređite na prirodnije zaslađivače poput meda ili javorovog sirupa, ili povremeno zamenite kafu nezaslađenim čajem. Vaše telo će vam biti zahvalno na toj maloj, ali bitnoj promeni rutine.

(Ona.rs / Real Simple)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.