Istraživanja pokazala da ovih 5 lekova izazivaju demenciju, a čak tri kupujemo bez recepta i često konzumiramo

Uobičajeni lekovi koji se izdaju na recept i bez recepta mogu nesvesno da povećaju rizik od demencije, upozorio je lekar Zain Hasan. Ovaj kognitivni poremećaj uništava živote miliona ljudi širom sveta, oduzimajući im njihova sećanja i nezavisnost. Ipak, četiri od deset slučajeva mogu se sprečiti jednostavnim promenama načina života, prema istraživanju.

Faktori kao što su pušenje i pijenje mogu povećati rizik od razvoja demencije, ali tu su i neki lekovi. Dr Zain Hasan, anesteziolog iz Los Anđelesa, rekao je svojim 635.000 pratilaca na "TikToku" da postoji najmanje pet lekova povezanih sa ovim stanjem — uključujući antidepresive, lekove protiv bolova i lekove za alergije.

Preporučujemo

Prvi lek koji je uključio u svoje upozorenje bili su antihistaminici koji se koriste za ublažavanje simptoma alergija, kao i antiholinergici, koji se takođe koriste za lečenje alergija. Ovi lekovi, od kojih su neki dostupni u slobodnoj prodaji, koriste se za lečenje polenske groznice, ekcema, koprivnjače i konjuktivitisa, koji izazivaju crvenilo i svrab očiju. Međutim, dr Hasan je rekao da je dugotrajna upotreba povezana sa demencijom.

Jedna američka studija iz 2015. pratila je zdravlje mozga više od 3.400 učesnika starijih od 65 godina između 1994. i 2012. godine. Istraživači su otkrili da postoji veza između povećanih doza antiholinergika i onih koji su razvili demenciju. Odvojena studija iz 2024. objavljena u "Journal of Allergy and Clinical Immunology" takođe je otkrila vezu između antihistaminika i demencije.

Drugi lekovi za koje se smatra da izazivaju demenciju su opijati, koji se često koriste kao lekovi protiv bolova nakon operacije, ozbiljnih povreda ili kod pacijenata sa rakom. Dr Hasan je rekao: „Ovo je prilično opšte poznato, ali ako redovno uzimate bilo kakve opijate poput morfijuma, oni utiču na vaš mozak, izazivaju sedaciju, a sve što izaziva sedaciju tokom dužeg vremenskog perioda verovatno može da izazove demenciju.“

Studija iz 2024. godine, koja je proučavala podatke o više od milion pacijenata sa hroničnim bolom, od kojih su 21.000 bili korisnici opijata, pokazala je da su oni koji su koristili opijate imali 15 odsto veći rizik od razvoja demencije. Istraživači su isključili pacijente kojima je dijagnostikovan rak, koji su bili podvrgnuti operaciji i one koji su imali porodičnu istoriju demencije.

Treći lek je omeprazol, koji se široko koristi za lečenje lošeg varenja i gorušice. Rekao je: "Ako redovno uzimate omeprazol, on može povećati količinu beta-amiloida u vašem mozgu, što može dovesti do demencije. Rade kao inhibitori protonske pumpe (PPI), smanjujući kiselinu u vašem želucu. Za mene je to zapravo iznenađujuće, nisam imao pojma da je to povezano sa demencijom."

Jedna studija iz 2023. objavljena u časopisu "Neurology" izjavila je da je vrsta lekova koja se koristi za refluks kiseline povezana sa većim rizikom od demencije.

Takođe se smatra da grupa sedativnih lekova koji se koriste za lečenje anksioznosti, nesanice i napada - benzodiazepini - kao što su Valijum i Ksanaks - povećavaju rizik od demencije ako se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda. Dr Hasan je rekao: „Ima smisla, taj lek ide u vaš centralni nervni sistem, umrtvljuje ceo mozak, pomaže kod anksioznosti, pomaže kod odvikavanja od alkohola. Ako ih uzimate duže vreme, posebno da bi vam pomogli da zaspite noću, mogu izazvati demenciju.“

U jednoj studiji o benzodiazepinima, tim istraživača iz Francuske i Kanade odabrao je 2.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću i 7.000 bez nje. Istraživači su otkrili da su oni koji su uzimali benzodiazepine tri do šest meseci imali 32 odsto veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, a oni koji su uzimali benzodiazepine duže od šest meseci imali su 84 odsto veći rizik od onih koji ih nisu uzimali u životu.

Dr Hasan je takođe istakao da uzimanje tricikličnih antidepresiva (TCA), leka za mentalno zdravlje koji se ređe prepisuje u poređenju sa SSRI, takođe može izazvati demenciju. On je objasnio da je tema svih ovih lekova da direktno utiču na vaš mozak, sa izuzetkom omeprazola.

- Svi oni utiču na vaš mozak, prelaze krvno-moždanu barijeru, sve što umiruje vaš mozak na duži vremenski period, uključujući anesteziju, može izazvati demenciju - rekao je dr a prenosi "Dailymail".

(Ona.rs)