Zovu ga multipraktikom: Ovaj vitamin čini čuda i nalazi se u hrani koju volimo, ali na ovu stvar morate paziti

Iako nije najpoznatiji nutrijent, vitamin A igra važnu ulogu u zdravlju, uključujući funkciju imunološkog sistema, čini čuda, a nalazi se u hrani koju volimo i koju svaki dan jedemo. Nedavno je vitamin A privukao pažnju kao mogući način za lečenje određenih infektivnih bolesti, poput morbila, ali lekari upozoravaju da postoji mnogo dezinformacija o ovom ključnom nutrijentu. Dok vitamin A možete uneti kroz određene namirnice, on je takođe dostupan u obliku suplemenata. Međutim, nutricionisti i lekari upozoravaju da se ne uzimaju suplementi sa vitaminom A bez konsultacije sa stručnjakom, jer je moguće predozirati se ovim nutrijentom. Evo šta treba da znate o vitaminu A, uključujući šta može - a šta ne može - da učini za vaše zdravlje.

Šta je vitamin A?

Vitamin A je naziv za grupu retinoida, prema Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH). Kao i vitamini D, E i K, vitamin A je vitamin rastvorljiv u mastima, što znači da se rastvara u mastima i skladišti u telesnim tkivima i jetri.

Preporučujemo

"Vitamin A ima mnoge ključne uloge u našem organizmu, počevši od ćelijskog nivoa i treba ga unositi uravnoteženo, jer postoje rizici i od nedostatka i od previše unosa", objašnjava Ashlee Bobrick, nutricionista sa Univerziteta u Ohaju, za Yahoo Life.

Vaše telo ne može da proizvodi vitamin A samo, pa mora da se osloni na hranu koju jedete da bi ga unelo, kaže dr Danbi Kim, docent na Medicinskom fakultetu Rutgers Univerziteta u Nju Džersiju.

Šta vitamin A radi u organizmu?

"Zamislite vitamin A kao multitasking preteranog radnika u svetu nutrijenata - dobar je za oči, kožu, imunološki sistem, pa čak i za rast ćelija", kaže Toni Jaang, profesor i vanredni dekan za zdravstvenu politiku i populacionu nauku na Fakultetu za sestrinstvo Univerziteta Džordž Vašington, za Yahoo Life. "Ali kao i svaki preterani radnik, previše može da izazove probleme".

Kim kaže da su ovo najveće uloge vitamina A u organizmu:

Vitamin A je podrška vidu

Pomaže u održavanju vida, posebno pri slabom svetlu“, kaže ona. „Nedostatak može uzrokovati noćnu slepilo i povećati rizik od gubitka vida.“

Vitamin A povećava imunitet

Vitamin A jača vaš imunološki sistem podržavajući beličaste krvne ćelije i štiteći telo od infekcija, objašnjava Kim.

Vitamin A može smanjiti rizik od raka

Neka istraživanja sugerišu da vitamin A iz biljaka može smanjiti rizik od raka“, kaže Kim. Međutim, ona takođe napominje da visoke doze vitamina mogu biti štetne, naročito za pušače.

Vitamin A promoviše zdravu kožu

Vitamin A menja način na koji se kožne ćelije razvijaju, iznutra ka spolja“, kaže dr Ife Rodni, osnivač Eternal Dermatology + Aesthetics. „Neki od naših najpopularnijih proizvoda za negu kože menjaju način na koji se kožne ćelije razvijaju, pomažući kod akni, sitnih bora i određenih promena u boji kože.“

Vitamin A podržava reproduktivno zdravlje

Ovaj nutrijent je „esencijalan za plodnost i zdrav razvoj fetusa, ali prekomeran unos tokom trudnoće može biti štetan“, kaže Kim.

Vitamin A jača kosti i zube

Vitamin A pomaže u rastu kostiju, ali previše može povećati rizik od preloma i osteoporoze, objašnjava Kim.

Uopšteno, vitamin A ima ulogu u „prilično esencijalnim stvarima“ u organizmu, kaže Jang.

Šta vitamin A ne može da uradi?

Većina konfuzije u vezi sa vitaminom A odnosi se na infektivne bolesti, posebno morbile. Dok se vitamin A ponekad koristi za lečenje morbila kada je neko već zaražen, on zapravo ne može da spreči bolest kao vakcina, objašnjava dr Tomas Ruso, profesor i šef odeljenja za infektivne bolesti na Univerzitetu u Bufalu, Njujork, za Yahoo Life. Međutim, čak i upotreba vitamina A kao lečenja za morbile je pomalo komplikovana.

Analiza iz 2010. godine pokazala je da nije bilo „značajnog smanjenja“ broja smrti od morbila nakon upotrebe tretmana sa vitaminom A u šest randomizovanih kontrolisanih studija. Međutim, kada su istraživači razložili podatke prema dozama, utvrdili su da je dva puta uzimanje vitamina A smanjilo rizik od smrti od morbila za 62%.

Međutim, evo važnog konteksta: „Glavne studije o koristima lečenja morbila - naročito teških morbila - sprovedene su u zemljama u razvoju, gde su deca često neuhranjena i nemaju dovoljno vitamina A“, objašnjava dr Viliam Šafner, specijalista za infektivne bolesti i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vanderbilt. U tim slučajevima, određene doze vitamina A, date što pre zaraženoj deci, mogu pomoći u smanjenju rizika od komplikacija morbila, poput upale pluća i encefalitisa (upala mozga), objašnjava Šafner.

Koliko vitamina A vam je potrebno

Preporučena dnevna doza (RDA) za vitamin A izražena je u ekvivalentima aktivnosti retinola (RAE), kako bi se uzeli u obzir različiti oblici vitamina A koji se u organizmu pretvaraju u retinol, prema NIH.

Preporuke se razlikuju prema starosti i polu, ali obično se savetuje da deca do 13 godina unesu između 300 i 600 mcg RAE, dok osobe starije od 14 godina treba da teže unosu od 700 do 900 mcg RAE.

Možete se predozirati vitaminom A

Ovo je veliki problem sa vitaminom A i glavni razlog zbog kojeg stručnjaci ne preporučuju uzimanje suplemenata sa vitaminom A bez prethodne konsultacije sa zdravstvenim radnikom. „Za razliku od vitamina rastvorljivih u vodi koje jednostavno izlučujete kroz urin ako ih uzmete previše, višak vitamina A se skladišti u vašem organizmu, što može dovesti do toksičnosti tokom vremena“, objašnjava Jang.

Ta toksičnost može izazvati brojne zdravstvene komplikacije, uključujući probleme sa jetrom i oštećenja drugih organa, navodi Američka nacionalna biblioteka medicine.

„Prekomerno uzimanje vitamina A nije nimalo prijatno – može izazvati mučninu, vrtoglavicu, glavobolje, oštećenje jetre, a u ekstremnim slučajevima i urođene mane“, kaže Jang.

Najbolji izvori vitamina A u hrani

Vitamin A se može naći u životinjskim i biljnim proizvodima, kaže Bobrik. Vredno je napomenuti: malo je verovatno da ćete se predozirati vitaminom A samo iz hrane, napominje Ruso.

Bobrik kaže da su ovo najveći izvori vitamina A:

• Džigerica
• Batat
• Jaja
• Mleko
• Jogurt
• Puter
• Masne ribe (losos, bakalar i skuša)
• Tamno lisnato povrće (spanać i kelj)
• Šargarepa
• Bundeva
• Crvene paprike
• Breskve
• Kajsije
• Dinje
• Manga
• Obogaćene žitarice
• Neki biljni napici

Vitamin A se nalazi u nekim multivitaminima, a Kim kaže da je to u redu. Međutim, dodavanje dodatnih suplemenata vitamina A može biti opasno i dovesti vas u rizik od toksičnosti.

„Obavezno se posavetujte sa zdravstvenim radnikom prvo - više nije uvek bolje“, kaže Yang. „Ako je vaša ishrana uravnotežena, verovatno već unosite dovoljno.“

(Ona.rs/Yahoo.life)