Kako poljupci mogu da izazovu demenciju? Novi šokantni podaci naučnika

Iako je ljubljenje nešto što mnogi doživljavaju kao izraz ljubavi i bliskosti, ono bi, bar sudeći prema novim istraživanjima, moglo da ima neočekivane posledice po naše zdravlje. Prema novim istraživanjima, poljupci, a naročito oni koji uključuju kontakt sa osobama koje nose herpes simplex virus tip 1 (HSV-1), mogu dovesti do ozbiljnih neuroloških problema, uključujući demenciju.

Iako zvuči neverovatno, istraživanja pokazuju da ovaj virus, koji se prenosi poljupcem, može izazvati upalu mozga i dugoročna oštećenja nervnog sistema, što može rezultirati smanjenjem kognitivnih funkcija i čak demencijom.

Preporučujemo

Herpes simplex virus tip 1 (HSV-1) može doći do nervnog sistema

Istraživači su otkrili da herpes simplex virus tip 1 (HSV-1) može putovati od nosa do nervnog sistema, izazivajući dugoročne zdravstvene probleme. Ovo istraživanje, sprovedeno od strane istraživača sa Univerziteta u Ilinoisu u Čikagu, prvo je koje pokazuje da virus može proizvesti simptome ponašanja koristeći enzim u ćelijama.

Profesor Dipak Šukla, koji je predvodio istraživanje, izjavio je da postoji rizik od zaraze virusom u spavaćoj sobi. Prema njegovim rečima, bilo koji položaj koji omogućava da nečiji nos dođe u kontakt sa česticama virusa od osobe koja nosi HSV-1 može ga dovesti u opasnost od zaraze.

HSV-1 je čest virus, sa skoro dve trećine svetske populacije koja ga nosi

HSV-1 je čest virus, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da gotovo dve trećine svetske populacije nosi ovaj virus. Većina infekcija HSV-1 je asimptomatska ili nezapažena, ali simptomi herpesa uključuju bolne plikove ili čireve koji se mogu ponovo pojaviti tokom vremena.

Virus se uglavnom prenosi kontaktom sa ranama, pljuvačkom ili kožom oko usta. Ređe, može se preneti na genitalnu oblast oralno-genitalnim kontaktom, što dovodi do genitalnog herpesa. HSV-2, koji je deo iste porodice virusa, uglavnom se prenosi tokom seksa kontaktom sa genitalnim ili analnim površinama, kožom, ranama ili tečnostima zaražene osobe.

Herpes može izazvati genitalni herpes kroz poljubac i oralni seks

Govoreći za Daily Mail, doktor Šukla objasnio je da osoba sa oralnim herpesom, koji može izazvati plikove oko usana, može preneti virus poljupcem. Takođe, postoje slučajevi kada HSV-1 izaziva genitalni herpes, što znači da je zaraženi nosilac prenio virus tokom oralnog seksa.

Ovo se dešava jer osoba može udahnuti zarazne čestice kada joj lice dođe u kontakt sa kožom ili ranama koje izbacuju HSV-1. U prvom istraživanju ovog tipa, koje je objavljeno u časopisu mBio, naučnici su sada otkrili da postoji enzim pod nazivom heparanaza (HPSE) koji može pojačati upalu nakon što virus uđe u mozak kroz nos. Dugoročno, ovo može dovesti do problema, uključujući oštećenje mozga i demenciju.

Istraživanja pokazuju da HSV-1 izaziva dugoročna oštećenja mozga

Laboratorija doktora Šukle je ranije proučavala kako virus prelazi u oko i mozak, uzrokujući slepilo, encefalitis i druge bolesti. Međutim, novo istraživanje fokusiralo se na intranazalnu infekciju, kada čestice virusa imaju direktan pristup nervnom sistemu kroz nos.

„Ako zaražena osoba izbacuje virus putem suza, on može doći do nosne šupljine, odakle može direktno dospeti u mozak“, rekao je Šukla. „Mislim da je ovo nedovoljno dijagnostikovano i nedovoljno istraženo, ali verujemo da su neurologške posledice mnogo ozbiljnije nego što biste obično videli kod groznica ili infekcija oka.“

Eksperimenti na životinjama pokazali oštećenja mozga i smanjenje sposobnosti pamćenja

Tokom eksperimenata na životinjama, istraživači su primetili visoke nivoe upale i oštećenja neurona samo nekoliko dana nakon infekcije HSV-1. Tokom narednih nekoliko meseci, što je ekvivalent decenijama ljudskog života, zaražene životinje su se lošije snalazile u testovima motorne koordinacije i pamćenja, a takođe su pokazivale i veće anksiozno ponašanje u poređenju sa nezaraženim životinjama.

„Definitivno postoji oštećenje nerava ako virus uđe kroz nos, a efekti su dugoročni, što je zabrinjavajuće“, rekao je doktor Šukla. Čandrasekhar Patil, istraživački asistent profesor na Medicinskom fakultetu i koautor studije, dodao je: „Virus se reaktivira tokom celog života; to je doživotna infekcija. Zbog toga mislim da će ovo znanje biti vrlo važno za veliki broj ljudi koji nose ovaj virus.“

Istraživanja otvaraju vrata za moguća terapijska rešenja

Hemant Borase, postdoktorski istraživač sa UIC i prvi autor studije, dodao je: „Ovi uvidi otvaraju vrata za mogući terapeutski pristup koji bi mogao ublažiti efekte neuroinflamacije i sprečiti dugoročna oštećenja mozga uzrokovana virusnim infekcijama.“

(Ona.rs/Mirror)