17 lekara nije uspelo da dečaku da dijagnozu, ali ChatGPT jeste: Detetu bivalo sve gore, doktore nije zanimalo

Usred pandemije, mama po imenu Kortni je želela da usreći svoju decu i kupila im je gumeni zamak za skakanje. Međutim, radost njenog četvorogodišnjeg sina Aleksa brzo je zamenio bol.

"Naša dadilja mi je rekla: ‘Moram da mu dajem brufen svaki dan, inače ima ogromne izlive besa’", prisećala se Kortni u intervjuu za "Today".

Preporučujemo

"Kada bi popio lek, postao bi potpuno normalan", počeli su da govore odjednom takve stvari o svom detetu.

Aleks je počeo da žvaće stvari, pa su ga roditelji odveli kod zubara. I tako je počela njihova trogodišnja odiseja. Od jednog do drugog lekara, od jedne sumnje do druge, a Aleksovo stanje se pogoršavalo.

17 lekara i nijedan odgovor

U tri godine, Aleks je posetio čak 17 lekara - pedijatre, neurologe, fizijatre, specijaliste za uho-grlo-nos, ortopede i interniste. Svaki bi se zadržao na ispitivanju i preispitivanju simptoma bez šire slike. Niko nije mogao da poveže njegove simptome - bol, škrgutanje zubima, zaostajanje u rastu, hronični umor, glavobolje i čudno povlačenje leve noge dok hoda.

Kada je mali Aleks počeo da žvaće sve oko sebe, njegovi roditelji su prvo pomislili da mu rastu kutnjaci i da ga zubi bole. Međutim, kako je to ponašanje postajalo učestalije, posumnjali su da možda ima karijes.

- Naš dragi dečak, uglavnom umiljat i veseo, pretvarao se u dete koje iz čista mira upada u izlive besa, kao da se u njemu probudilo neko drugo biće - priseća se Kortni.

Stomatolog je obavio sve moguće preglede i isključio probleme sa zubima, ali je posumnjao da Aleks možda škrguće zubima i preporučio ortodonta koji je specijalizovan za disajne smetnje. Naime, takve smetnje mogu uticati na kvalitet sna deteta, što bi objasnilo Aleksovu hroničnu iscrpljenost i promenljivo raspoloženje.

Ortodont je utvrdila da je Aleksovo nepce suviše usko za njegovu vilicu i zube, što mu je otežavalo disanje tokom noći. Ugradila mu je aparat za širenje nepca, i činilo se da se stvari konačno popravljaju.

- Sve je bilo bolje neko vreme - kaže Kortni.

- Pomislili smo: eto nas na cilju.

Zastoj u rastu i novi krug sumnji

Ali tada je Kortni primetila da Aleks više ne raste. Otišli su kod pedijatra, koji je pretpostavio da je pandemija negativno uticala na njegovo fizičko i emocionalno sazrevanje. Kortni se nije složila, ali je ipak zakazala ponovni pregled početkom 2021. godine.

- Porastao je malo - priznaje ona.

Pedijatar je tada uputio Aleksa na fizikalnu terapiju, jer je uočio nesklad u pokretima između njegove leve i desne strane tela.

- Kretao se desnom nogom, dok je levu samo vukao za sobom - objašnjava Kortni.

Glavobolje, iscrpljenost i lavirint specijalista

Pre nego što je terapija i počela, Aleks je već dobijao jake glavobolje, koje su vremenom postajale sve intenzivnije. Otišli su kod neurologa, koji je dijagnostikovao migrene. Dečak se, osim toga, borio i sa stalnim umorom, pa su ga vodili i kod otorinolaringologa da bi proverili da li ima probleme sa disanjem u snu, uzrokovane sinusima ili disajnim putevima.

Bez obzira na broj pregleda, svaki lekar je gledao isključivo svoj domen, kaže Kortni.

. Niko nije bio spreman da sagleda širu sliku. Niko nije čak ni pokušao da nas uputi na pravi trag.

Roditelji su sve češće slušali iste rečenice: "To je možda zbog pandemije", "Možda su to migrene", "Moguće da je problem sa disajnim putevima". Jedan terapeut je čak pomenuo Arnold-Kijarijevu malformaciju, retku deformaciju baze lobanje, ali bez konkretnih rezultata.

Noćna smena sa veštačkom inteligencijom

Iscrpljena i frustrirana, Kortni je jednog dana - gotovo iz očaja - otvorila nalog na ChatGPT-u. Satima je unosila sve što je znala o sinovljevom stanju, doslovno prepisujući nalaze sa magnetne rezonance.

- Pisala sam red po red, čak sam navela i to da ne može da sedi u turskom sedu. Meni je to bio ključan znak da nešto strukturalno nije u redu.

Na osnovu svih podataka, ChatGPT je predložio dijagnozu: tethered cord sindrom (TCS), ili sindrom privezane kičmene moždine. Kortni se odmah priključila Fejsbuk grupi roditelja čija deca imaju isto stanje - i njihove priče bile su zastrašujuće slične Aleksovoj.

Lekarka koja je videla ono što drugi nisu

Nakon toga, zakazali su pregled kod nove neurohirurga. Kada je pogledala Aleksov snimak, rekla je: "Evo ovde je spina bifida occulta, i ovde je mesto gde je kičmena moždina vezana".

Sindrom nastaje kada je moždina abnormalno pričvršćena za okolna tkiva - može biti tumor, koštani izdanak ili masno tkivo. Ova "zakačenost" sprečava prirodno istezanje moždine, što dovodi do bola, problema s hodanjem, mokrenjem i varenjem.

Kod spine bifide occulte, koja je "skrivena" forma defekta, dete može delovati spolja potpuno normalno - Aleks nije imao otvor na leđima, samo nešto što je izgledalo kao beleg iznad zadnjice. Imao je i pomeren pupak - znak koji su mnogi prevideli.

Dijagnoza koju nisu prepoznali ljudi, već robot

Doktorka Holi Gilmer, dečiji neurohirurg iz Mičigena koja je preuzela slučaj, kaže da se ovi znaci često previdi: "Dlačica, crvena tačka, udubljenje - to su signali. Kada se propuste, sve zavisi od simptoma da bi se dijagnoza postavila".

Aleks danas ima dijagnozu. Ima i šansu. Operacija i terapije su sledeći koraci. Ali ono što ostaje kao zapanjujuća poruka jeste činjenica da se, u 21. veku, odgovor na trogodišnju ljudsku patnju nije krio ni u kabinetima specijalista, ni u laboratorijama – već u algoritmu.

Ova priča je, nažalost, svedočanstvo i upozorenje: kada sistem zakaže, znanje se može pronaći na mestima gde ga najmanje očekujemo.

Iako ChatGPT može biti koristan alat za dijagnostiku, posebno kada pacijenti imaju složene zdravstvene probleme, on ne može zameniti stručnost ljudskog lekara. Korišćenje ChatGPT-a u medicinske svrhe može biti korisno kao "super moćni pretraživač", ali, kako pokazuje njegov tendenciju da "fabrikujte" informacije, postoji ozbiljan rizik u pogledu tačnosti i verodostojnosti podataka, što može biti posebno problematično u oblasti zdravstva. Stručnjaci upozoravaju da je neophodna opreznost u primeni AI u medicini, dok se ne obezbede odgovarajuće kliničke provere i garancije sigurnosti za pacijente. Iako AI ima potencijal da pomogne u smanjenju administrativnog opterećenja lekara i da pruži podršku u složenim dijagnostičkim procesima, ljudska ekspertiza ostaje ključna u donošenju konačnih medicinskih odluka.

(Ona.rs)