U 45. godini je doživela srčani udar, nije imala NIJEDAN simptom: Zamalo umrla zbog stanja koje SVI ignorišemo

Pedijatrijska sestra Beki (50) iz jugoistočnog Londona, imala je srčani udar kada je imala samo 45 godina što je bio veliki šok kako za nju tako i za njene najbliže. Kako je sama sebe zvala 'fit i zdrava' osoba, Beki je redovno vežbala, a nije imala poroke, pa joj je ipak dotok krvi do srca iznenada bio blokiran i zamalo je izgubila život.

Šta se desilo Beki?

Beki, inače majka troje dece, se seća kako je sve počelo: u julu 2020. godine, u jeku korona virusa, je otišla do prodavnice da kupi hleb. Kada se vraćala u kola, odjednom se osetila loše.

- Bila sam znojna, preznojavala se i imala snažan, pritisak u sredini grudnog koša. Nekako sam uspela da se dovezem kući, što je trajalo pet minuta, ušla sam pravo u kuću, spustila se na ruke i kolena pored zadnjih vrata i pozvala hitnu pomoć. Ne znam zašto sam bila na sve četiri. Mislim da sam pokušavala da skinem pritisak sa grudnog koša - ispričala je ona.

Prevezena je vozilom hitne pomoći u bolnicu gde je odmah odvedena u kateter laboratoriju i dijagnostikovana joj je spontana disekcija koronarne arterije (SCAD) - srčani udar koji nastaje kada dođe do pucanja zida srčane arterije. Stopa smrtnosti kod ovog stanja može biti i do 70 odsto.

Tokom nedelju dana provedenih u bolnici, saznala je da je stres bio ogroman faktor koji je doprineo napadu koji je mogao da je ubije.

- Sećam se da sam ležala u bolničkom krevetu dok mi je doktor objašnjavao šta se dogodilo. Delovalo je neverovatno, ali sam odmah znala da nešto mora da se promeni. Bila sam zdrava, vežbala sam, nisam pila ni pušila, nisam bila gojazna. Medicinska sam sestra i znala sam da nemam nijedan od uobičajenih faktora rizika za srčani udar, pa je imalo smisla da je stres tome doprineo - kaže Beki.

Iako se Beki potpuno oporavila, kaže da joj je taj događaj zauvek promenio život.

- Kad pogledam unazad, bila sam pod ogromnim stresom. Nisam bila srećna na poslu; tek smo izlazili iz prvog lokdauna, ali škole su i dalje bile zatvorene. Bila sam zaposlena mama sa troje male dece - tada je Metju imao 14, Ivi Rouz 12, a Zak devet godina. Ono što mi se dogodilo bilo je zastrašujuće, ali me nateralo da sagledam stvari iz druge perspektive - i to mi je promenilo život - kaže ova žena.

Posle potencijalno stresom izazvanog srčanog udara, Beki je prošla kroz opsežnu kardio rehabilitaciju. Sada je završila master studije iz oblasti zdravstvene prakse, ali vodi računa da održava stres na niskom nivou.

- Oduvek sam bila organizovana i planirala sve, ali se sada ne opterećujem toliko zbog sitnica. Trudim se da ne brinem zbog stvari na koje ne mogu da utičem ili promenim. Moja cela životna filozofija se u tom pogledu promenila. Pre neki dan sam bila na poslu i jedna koleginica je komentarisala kako sam dobra u tome da posao ostavim na poslu i da se kod kuće isključim. Volim svoj posao, ali ne dozvoljavam mu da me poseduje kao ranije. Vodim računa da više odmaram i bolje spavam. Moj srčani udar mi je u velikoj meri resetovao granice - kaže ona.

Sada je okrenula novi list.

- Stresiram se mnogo manje nego pre i savetujem moju decu koji su sada tinejdžeri da takođe smanje stres. Više uživam u jednostavnim stvarima, vremenu provedenom sa voljenima, boravku u prirodi, a čak sam počela da držim pčele. Znam da moderni život od nas mnogo traži, ali nema ništa vredno da ugrozite svoje zdravlje - pojasnila je Beki.

Veza između stresa i fizičkog zdravlja

Doktorka Andrea Pikering, klinički direktor bolnice, kaže da je veza između stresa i fizičkog zdravlja dobro ustanovljena, ali da je mnogi i dalje ignorišu.

- Ljudi već vekovima povezuju stres i fizičke bolesti, čak su i drevni grčki lekari primećivali kako emocionalna napetost utiče na telo. Ali tek 1930-ih stres je počeo da se naučno proučava kao biološki proces. Istraživanja su pokazala da stres izaziva fiziološke promene, poput naglog porasta hormona i slabljenja imuniteta. Stres nije samo u vašoj glavi, on zaista ostavlja trag na telu. Povezan je sa srčanim problemima, visokim krvnim pritiskom i probavnim smetnjama - rekla je ova stručnjakinja.

Koji su simptomi?

Britanska nacionalna zdravstvena služba navodi 15 simptoma stresa - u rasponu od glavobolja, vrtoglavica i bola u grudima, do problema s koncentracijom i razdražljivosti.

Šta kažu studije?

Jedna studija objavljena u časopisu 'The Lancet' pokazala je da hronični stres (stres na poslu, u porodici, finansijski problemi ili veliki životni događaji) povećava rizik od srčanog udara za 167%.

Istraživanje iz časopisa 'Journal of the American College of Cardiology' pokazalo je da čak 70% pacijenata sa SCAD (spontana disekcija koronarne arterije) može da identifikuje emocionalni ili fizički okidač (svađe, intenzivni trening, veliki stres) u satima ili danima pre srčanog udara.

(Ona.rs/The Sun)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.