„Nisam mogao da verujem – ja sam kardiolog“: Lekar preživeo infarkt i upozorio na simptome koje mnogi ignorišu

Simptomi infarkta koji se često zanemaruju mogu biti ključni za prepoznavanje ove opasne situacije, a na to je nedavno upozorio i jedan američki kardiolog – iz ličnog iskustva.

Dr Vilijam Vilson, lekar iz bolnice Parkview Health u saveznoj američkoj državi Indijana, preživeo je infarkt u 63. godini iako je, kako kaže, bio u „izvanrednom zdravstvenom stanju“. Nije pušio, redovno je vežbao, nije imao vidljive faktore rizika – i bio je uvereni primer zdravog načina života. Ipak, u januaru 2018, tokom jutarnjeg treninga sa suprugom, sve se promenilo.

Preporučujemo

„Osećao sam se sjajno, nisam forsirao, ali mi je odjednom bilo čudno“, ispričao je Vilson u video-snimku objavljenom na Jutjubu. Za razliku od tipičnog bola u grudima, njegov simptom bio je blaži i podmukliji.

„Nije to bilo ono klasično bam, kao udar. Više kao neprijatan pritisak u grudima, bez oštrog bola, samo nelagodnost – potiskujuća i neprijatna.“

Nedugo zatim pojavio se još jedan klasičan simptom – znojenje. „Za nivo aktivnosti koji sam imao, bukvalno sam se znojio kao da sam trčao maraton“, rekao je.

Treći znak bio je osećaj neobjašnjive, snažne teskobe: „Osjećaj propasti, kao panika – što NHS (Britanska nacionalna zdravstvena služba) prepoznaje kao tipičan simptom infarkta.“

Ipak, jedan simptom posebno ga je iznenadio: snažna potreba da ode u toalet.

„To se dešava mnogima tokom infarkta – potreba za hitnim odlaskom u WC. To je deo reakcije autonomnog nervnog sistema“, objasnio je.

U tom trenutku, suočen sa mogućnošću da umire, jedino što je mogao bilo je – da se pomoli.

Uprkos svom znanju i dugogodišnjoj praksi, dr Vilson je narednih 10 minuta proveo u poricanju.

„Pokušavao sam da se ubedim da to nije to. Govorio sam sebi: 'To se meni ne dešava, ja sam kardiolog.'“

Kada je konačno izašao iz toaleta, rekao je supruzi da ima infarkt. „Reagovala je sjajno – pozvala je hitnu pomoć i pomogla mi da što pre stignem u bolnicu.“

Dodaje da je brz dolazak do stručne pomoći bio presudan za njegov oporavak. „Ključ je – stići u bolnicu što pre. Tada stručni tim preuzima stvar.“

Imao je sreće, ističe. Ishod je lako mogao biti drugačiji.

Prema podacima Britanske fondacije za srce, svakog dana oko 270 ljudi u Velikoj Britaniji završi u bolnici zbog infarkta. Godišnje u toj zemlji od bolesti srca i krvotoka umre oko 175.000 ljudi – više od 480 dnevno. U SAD-u infarkt doživi jedna osoba svakih 40 sekundi, a godišnje ih bude oko 800.000. Više od 700.000 ljudi u Americi umre svake godine od bolesti srca, što ovu grupu oboljenja čini vodećim uzrokom smrti.

Stručnjaci upozoravaju da se u poslednje vreme broj infarkta među mlađima povećava, što se dovodi u vezu s porastom gojaznosti, pušenja i konzumacije alkohola.

Simptomi infarkta koji se ne smeju ignorisati:

Bol, pritisak ili nelagodnost u grudima

Znojenje bez jasnog razloga

Kratkoća daha

Mučnina ili povraćanje

Vrtoglavica

Kašalj, sviranje u grudima

Intenzivan osećaj teskobe ili panike

Iznenadna potreba za pražnjenjem creva ili mokrenjem

Ukoliko prepoznate ove simptome kod sebe ili nekoga u blizini, odmah pozovite hitnu pomoć. Dok čekate pomoć, preporučuje se da osoba uzme aspirin – jer može poboljšati protok krvi ka srcu.

Brza reakcija spašava živote. Dr Vilson je preživeo da bi posvedočio – i podsetio sve da ni lekarsko znanje, ni „dobro zdravlje“, nisu garancija.

(Ona.rs)