Giht: Simptomi, lečenje i novi pristupi u borbi protiv ‘najstarije bolesti na svetu’

Giht, koji se često naziva i „najstarijom bolešću na svetu“, vrsta je artritisa koja nastaje kada se u zglobovima nakupe kristali mokraćne kiseline. Mokraćna kiselina je proizvod razgradnje purina, materija prirodno prisutnih u mnogim namirnicama koje jedemo. Kada telo ne razgradi ili ne izbaci dovoljno mokraćne kiseline, ona se može kristalisati u zglobovima, što dovodi do bolnih upala, stvaranja bubrežnih kamenaca i blokada u bubrezima. Ako se ne leči, giht može prouzrokovati i trajna oštećenja bubrega.

Simptomi gihta

Akutni napadi gihta počinju iznenada i praćeni su jakim bolovima u zahvaćenom zglobu, uz toplinu, oticanje, crvenilo i izrazitu osetljivost. Najčešće je pogođen mali zglob u bazi palca na nozi, ali giht može napasti i zglobove gležnjeva, kolena, ručnih zglobova, prstiju ili laktova. Kod nekih ljudi bol je toliko intenzivan da čak i dodir pokrivača izaziva neprijatan osećaj. Napadi obično traju od nekoliko sati do nekoliko dana, uz ili bez lekova, ali ponekad mogu potrajati i nedeljama. Većina obolelih doživi više epizoda tokom godina.

Preporučujemo

Ko oboleva od gihta

Giht je poslednjih dvadesetak godina u porastu. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, pogađa oko četiri odsto populacije – što je približno 8,3 miliona ljudi. Češći je kod muškaraca nego kod žena, a kod žena se napadi obično javljaju nakon menopauze. Genetika igra značajnu ulogu: ako neko u porodici ima giht, rizik je veći.

Faktori rizika

Poznati faktori rizika uključuju:

prekomernu telesnu težinu, naročito u mlađem uzrastu

prekomeran unos alkohola

visok krvni pritisak, dijabetes, smanjenu funkciju bubrega

sniženu funkciju štitaste žlezde (hipotireozu)

ishranu bogatu purinima, posebno iz namirnica životinjskog porekla

Genetski faktori su takođe veoma značajni – istraživanja su identifikovala više regija DNK povezanih s povećanim rizikom za razvoj gihta.

Kako izgleda giht

Palac na nozi: Najčešće pogođen zglob, postaje izrazito bolan, otečen, vruć i crven.

Prsti ruku: Kristali mokraćne kiseline mogu se nataložiti i u zglobovima prstiju, što izaziva bol i oticanje.

Lakat ili koleno: I ovi zglobovi mogu biti zahvaćeni, ponekad sa vidljivim otokom i izbočenjima.

Dijagnoza gihta

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu kliničke slike i ponovljenih napada bolnog artritisa, naročito u bazi palca, kolenima ili gležnjevima. Najpouzdaniji test je analiza zglobne tečnosti – lekar uzima tečnost iz obolelog zgloba i pod mikroskopom traži kristale mokraćne kiseline. Krvna analiza se radi radi merenja nivoa mokraćne kiseline u krvi; kada je nivo povišen, stanje se naziva hiperurikemija.

Prevencija napada

Da bi se smanjio rizik od novih napada gihta, preporučuje se:

dovoljan unos tečnosti, kako bi bubrezi efikasnije izbacivali mokraćnu kiselinu

ograničen unos alkohola, naročito piva i jakih pića

smanjenje namirnica bogatih purinima (iznutrice, određene vrste ribe, morski plodovi), izbegavanje previše šećera i zaslađenih napitaka

ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mlečnim proizvodima s niskim sadržajem masti

održavanje zdrave telesne težine i redovna fizička aktivnost

Neka istraživanja pokazuju da veći unos višanja, vitamina C i mlečnih proizvoda s malo masti može pomoći u smanjenju učestalosti napada gihta.

Lečenje

Za ublažavanje simptoma koriste se:

nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen, naproksen)

kolhicin

kortikosteroidi, ako drugi lekovi nisu dovoljni ili su napadi previše jaki

Dugoročno se koriste lekovi koji snižavaju nivo mokraćne kiseline u krvi, poput alopurinola, febuksostata i probenecida, kako bi se sprečili novi napadi, zaštitili zglobovi i sprečilo stvaranje tofa – naslaga mokraćne kiseline u tkivu.

Najnovija otkrića

Nedavna istraživanja otkrivaju da genetika ima veću ulogu nego što se ranije mislilo. Velike studije sa milionima učesnika pronašle su stotine genetskih regija povezanih sa gihtom. Takođe, istražuju se načini da se ponovo aktivira enzim urikaza, koji kod ljudi više nije funkcionalan, a kod mnogih životinja razgrađuje mokraćnu kiselinu. Ovi pristupi su još u eksperimentalnoj fazi.

(Ona.rs/Živim.hr)