Jedno "sredi se" ne pomaže mami sa postporođajnom depresijom: Dr otkriva simptome koje ne smemo ignorisati

Rađanje deteta je često predstavljano kao jedan od najsrećnijih trenutaka u životu jednog bračnog para, a pre svega žene. Međutim, za mnoge majke taj period donosi i neočekivane izazove, a o kojima se malo pominje i ne ističe u prvi plan. U pitanju je postporođajna depresija, stanje koje pogađa veliki broj žena posle porođaja, a koje ostaje neprepoznato i nedovoljno diskutovano.

Postporođajna depresija može doneti osećaj tuge, iscrpljenosti, anksioznosti, pa čak i krivice, uprkos radosti koju donosi novo rođenje. Razumevanje simptoma, uzroka, a ponajviše podrške okoline i najbližih ključno je za njeno uspešno prevazilaženje.

Preporučujemo

Psihoterapeut pod supervizijom Natalija Đurić govorila je o specifikaciji ovog stanja ističući da je to stanje o kojem treba mnogo više da se priča.

Za početak, otkrila je koji su to rani znaci postporođajne depresije koje treba prepoznati.

- Za razliku od tzv. baby bluesa, koji je prolazan i traje do dve nedelje, postporođajna depresija traje duže i značajno ometa svakodnevno funkcionisanje majke. Obično se javlja u periodu od dve do osam nedelja posle porođaja, ali može nastupiti i u prvih godinu dana od rođenja deteta. Najčešće se ispoljava kroz duboku tugu, plačljivost i osećaj praznine, ali i kroz izraženu anksioznost, razdražljivost i nervozu. Mame često imaju problema sa spavanjem, gube apetit ili se, prejedaju, osećaju hronični umor i gubitak energije. Javlja se i osećaj krivice ili nesposobnosti (misli poput "nisam dobra mama"), kao i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije prijale, uključujući kontakt sa bebom, partnerom ili prijateljima. Mogu da se jave teškoće u povezivanju sa detetom, povlačenje u sebe ili preokupiranost mislima da će se "nešto loše desiti". Partneri ove promene često pripisuju umoru, dok zapravo žena emocionalno tone. Zato je od ključnog značaja na vreme prepoznati simptome i potražiti stručnu podršku - rekla nam je na početku Natalija Đurić.

Razni faktori su uključeni u "put" razvijanja postporođajne depresije i vrlo je važno da se zna šta je u pitanju.

- Postporođajna depresija nastaje kao posledica kombinacije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Nije uzrokovana samo "hormonima" ili samo stresom. Posle porođaja dolazi do naglog pada nivoa hormona estrogena i progesterona, što može uticati na raspoloženje i emocionalnu stabilnost. Dodatni rizik postoji kod žena koje su ranije imale epizode depresije, bilo postporođajne ili u nekom drugom periodu života. Veliku ulogu ima i nedostatak podrške. Kada majka nema dovoljno pomoći partnera, porodice ili bliskih osoba, oseća se usamljeno i preplavljeno obavezama - kaže stručnjak i dodaje:

- Partnerski problemi, fizička iscrpljenost, komplikacije tokom trudnoće ili porođaja, kao i stresni životni događaji (poput gubitka posla, bolesti u porodici ili finansijskih teškoća) dodatno povećavaju rizik. Zbog toga je važno da okolina razume koliko podrška, razumevanje i briga o majci, ne samo o bebi, mogu biti ključni u prevenciji postporođajne depresije - rekla je psihoterapeut pod supervizijom.

Dalje, naša sagovornica približava i načine na koje najbliži novopečenoj mami mogu da pomognu, što je od izuzetne važnosti posle uočavanja problema i prisutnosti postporođajne depresije.

- Najvažnije što porodica može da pruži jeste praktična i emocionalna podrška. Ženi sa postporođajnom depresijom nije potrebna kritika ni saveti tipa "sredi se" ili "raduj se, imaš zdravu bebu", već razumevanje i priznanje da prolazi kroz teško, ali stvarno i lečivo stanje. Podrška počinje time da je ne osuđujemo, već da joj damo prostor da govori o svojim osećanjima bez straha. Potrebna joj je i konkretna pomoć - da neko preuzme deo brige o bebi i kućnim obavezama, omogući joj da se naspava i odmori. I male stvari, poput vremena da se istušira, obuče i nakratko izađe iz kuće, mogu imati veliki značaj. Važno je i ohrabriti je da potraži stručnu pomoć, ponuditi da zajedno pronađete terapeuta ili je pratite na pregled. Partner, porodica i prijatelji igraju ključnu ulogu: svojim razumevanjem, strpljenjem i prisutnošću mogu napraviti ogromnu razliku u njenom oporavku - ističe važnost ovog segmenta naša sagovornica.

Kada mama bude svesna stanja u kom se našla, kada ima podršku porodice i prijatelja, sledi logično pitanje - kada je pravo vreme da se žena koja ima postporođajnu depresiju obrati stručnjaku.

- Stručnu pomoć treba potražiti ako simptomi postporođajne depresije traju duže od dve nedelje, ako se pogoršavaju ili ako počnu da ometaju svakodnevni život i odnos sa bebom. U slučajevima kada se pojave misli o samopovređivanju, povređivanju deteta ili znaci postporođajne psihoze (poput halucinacija, sumanutih ideja ili naglih promena ponašanja), potrebno je reagovati odmah i potražiti hitnu stručnu pomoć. Tretman postporođajne depresije zavisi od intenziteta simptoma, ali je u većini slučajeva vrlo uspešan. Najčešće se kombinuje: Psihoterapija (individualna ili grupna), farmakoterapija (primena antidepresiva kada je to potrebno), podrška porodice i savetovanje (koje pomaže majci da se bolje snađe u novoj ulozi, unapredi odnos sa bebom i ponovo uspostavi ravnotežu u svakodnevnom životu) - rekla nam je ona.

Kako se postporođajna depresija javlja, nažalost, sve češće, ostaje da se zapitamo da li je možemo sprečiti na vreme ili da li je kojim slučajem nasledna.

- Postporođajna depresija se ne može u potpunosti sprečiti, ali se njen rizik može značajno smanjiti ako se o njoj razmišlja unapred. Edukacija o mogućim simptomima i planiranje podrške pre porođaja mogu mnogo pomoći. Važno je da žena zna kome može da se obrati i ko će joj biti podrška u prvim mesecima nakon dolaska bebe. Žene koje su ranije imale depresiju ili se smatraju rizičnim, mogu se preventivno obratiti terapeutu ili lekaru već tokom trudnoće ili neposredno posle porođaja. Rana podrška je često ključna - kaže nam sagovornica i ističe jednu bitnu stvar.

- Što se tiče naslednosti, postoji određena genetska sklonost ka razvoju depresivnih stanja. Žene koje u porodici imaju slučajeve depresije, naročito postporođajne, imaju nešto veći rizik da se i same suoče sa sličnim problemom. Međutim, genetika ne znači da će se depresija sigurno razviti. Uz pravovremenu podršku i brigu o mentalnom zdravlju, taj rizik se može znatno umanjiti - rekla nam je psihoterapeut pod supervizijom.

Kako ovo stanje mnogi smatraju 'modernim' problemom, one možda starije generacije i ne prihvataju u potpunosti njegovo prisustvo, ali pak, postporođajna depresija postoji. Zato nas je zanimalo da nam Natalija Đurić objasni koji su to mitovi i zablude vezani za ovo stanje.

- O postporođajnoj depresiji i dalje postoje brojne zablude koje često sprečavaju žene da potraže pomoć na vreme. Evo nekoliko najčešćih:

"To su samo hormoni, proći će samo od sebe".

- Istina je da hormoni igraju ulogu, ali postporođajna depresija nije samo prolazna faza. Reč je o ozbiljnom stanju koje, ako se ne prepozna i ne leči, može trajati mesecima i ostaviti posledice i na majku i na dete.

"Dobra majka ne bi bila depresivna".

- Ovo je jedan od najštetnijih mitova. Postporođajna depresija nije znak da majka ne voli svoje dete niti da je loša majka. To je mentalna bolest, a ne lični neuspeh.

"Ako priznam da se loše osećam, oduzeće mi dete".

- Naprotiv, iskrenost i traženje pomoći su pokazatelj odgovornosti. Stručnjaci su tu da pruže podršku, ne da kažnjavaju.

"To se dešava samo nekim ženama".

- Postporođajna depresija je češća nego što mnogi misle: pogađa između 10 i 15 odsto majki, bez obzira na godine, obrazovanje ili životne okolnosti.

"Proći će čim se naspavam".

- Odmor svakako pomaže, ali ako tuga, bezvoljnost ili anksioznost traju duže od dve nedelje, potrebno je obratiti se stručnjaku.

Razbijanje ovih mitova je ključno, jer upravo stigma i pogrešna uverenja često sprečavaju žene da potraže podršku kada im je najpotrebnija - jasna je u svom zaključku naša sagovornica psihoterapeut pod supervizijom Natalija Đurić.

(Ona.rs)