Parkinsonova bolest ne počinje u mozgu: Novo otkriće ukazuje na neočekivani organ

Postoji trenutak kada jedno naučno otkriće promeni način na koji razumemo čitavu bolest. Parkinsonova bolest je decenijama važila za tipično neurološko stanje koje počinje u mozgu - u nervnim ćelijama, u nakupljanju toksičnih proteina, u promenama koje se polako, ali neumitno šire kroz centralni nervni sistem. Međutim, novo istraživanje, objavljeno tek nedavno, otvara pitanje da li je mozak zaista prvo mesto gde Parkinson počinje da se razvija.

Ovo otkriće dolazi iz pravca koji do sada niko nije ozbiljno razmatrao - iz bubrega.

Preporučujemo

Upravo zato se sve intenzivnije postavlja pitanje: šta ako se Parkinsonova bolest ne rađa u mozgu, već mnogo ranije, u organu čija uloga u neurologiji do sada gotovo nije spominjana?

Naučnici iz Vuhana pronašli prvi trag - u bubrezima, a ne u mozgu

Tim istraživača Univerziteta u Vuhanu analizirao je uzorke pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i otkrio nešto što bi moglo potpuno da preokrene dosadašnje razumevanje bolesti. U bubrezima tih pacijenata pronađene su abnormalne naslage alfa-sinukleina (α-Syn) - istog proteina koji je godinama poznat kao ključni pokretač neurodegeneracije u mozgu.

Prema navodima vodećeg autora studije, dr Džentao Džanga, iznenađujuće visoke koncentracije α-Syn proteina u bubrežnom tkivu uočene su čak i kod pacijenata koji još nisu imali jasne neurološke simptome.

Ovo otkriće prvi put otvara mogućnost da bubreg može biti početna tačka patološkog procesa.

Eksperimenti na životinjama dodatno su potvrdili sumnje

Kada su istraživači prešli na modele miševa, dobili su još jasniju sliku:

zdravi bubrezi uspešno odstranjuju toksične proteine iz organizma

kada se bubrežna funkcija naruši, alfa-sinuklein počinje da se gomila i putuje ka mozgu

upravo tada se uočavaju prvi znaci neurološkog oštećenja

Kod miševa kojima su ubrizgani alfa-sinukleinski fibrili direktno u bubreg, pokrenut je niz promena u mozgu nalik onima kod Parkinsonove bolesti. Posebno je zanimljivo da se taj proces može usporiti ili blokirati uklanjanjem bubrežnog nerva, dela autonomnog nervnog sistema koji povezuje bubrege i mozak.

Čak i genetski modifikovani miševi, kojima nedostaje alfa-sinuklein u krvnim ćelijama, pokazali su znatno blaže promene u mozgu.

Sve to upućuje na zaključak da bubreg nije pasivna žrtva, već potencijalni izvor patološkog signala.

Bubrezi kao tihi „rezervoar“ toksičnih proteina

Istraživači su identifikovali nagomilane α-Syn proteine i kod ljudi koji imaju ozbiljna oštećenja bubrega, ali nemaju nikakve neurološke tegobe. Ovaj nalaz ukazuje da bubrezi mogu funkcioniati kao rezervoar α-Syn proteina, dugo pre nego što Parkinson postane klinički vidljiv.

Ako bubrezi izgube sposobnost filtriranja, višak proteina se može početi kretati prema centralnom nervnom sistemu - što potencijalno predstavlja inicijalni okidač za nastanak bolesti.

Dr Džang smatra da hronična bubrežna oboljenja možda imaju mnogo veći uticaj na neurodegenerativne procese nego što se do sada pretpostavljalo.

Ako se ovo potvrdi - pred nama je najveća promena u razumevanju Parkinsona u poslednjih 50 godina

Iako je istraživanje još u ranoj fazi i obuhvata ograničen broj uzoraka, njegove implikacije mogle bi biti revolucionarne:

otvaraju se potpuno nove mogućnosti za ranu dijagnostiku, pre nego što se pojave simptomi

bubrezi bi mogli postati jedinstvena meta za nove preventivne terapije

nadgledanje bubrežne funkcije možda će postati jednako važno kao i neurološki pregledi

Tim iz Vuhana zaključuje da bolest i dalje ostaje neurološka, ali verovatno ne počinje u nervnom sistemu.

Ako buduća istraživanja u Evropi i SAD potvrde ove nalaze, pred nama je možda jedan od najvažnijih pomaka u razumevanju Parkinsonove bolesti u proteklih pola veka.

Šta je Parkinsonova bolest – objašnjenje ukratko

Parkinsonova bolest je progresivno neurološko stanje u kojem određene moždane ćelije polako odumiru. Iako konkretan uzrok nije u potpunosti objašnjen, poznato je da bolest najčešće uključuje:

• drhtanje
• usporene pokrete
• ukočenost mišića

Dodatni simptomi mogu uključivati probleme sa ravnotežom, poremećaje sna, vrtoglavice, bol, gubitak čula mirisa, pa čak i poteškoće sa gutanjem.

Dijagnoza se postavlja klinički, a terapija - najčešće uz levodopu, dopaminske agoniste ili MAO-B inhibitore - može ublažiti simptome, iako može doneti i neželjene efekte.

(Ona.rs / Politika)