Nikola Tesla je godinama praktikovao ovu besplatnu naviku: Tvrdio je da mu je sačuvala mladost tela i uma

O Nikoli Tesli napisane su hiljade knjiga i tekstova, ali pojedini delovi njegovog privatnog života i dalje su manje poznati. Osim što je bio jedan od najvećih pronalazača svih vremena, Tesla je pokazivao veliko interesovanje za duhovnost, samodisciplinu, meditaciju i istočnjačku filozofiju.

Pojedini autori zbog toga su ga opisivali kao svojevrsnog jogija moderne nauke. Tesla je mnogo šetao, planinario i plivao, nije pušio niti pio kafu, živeo je u celibatu i veliku pažnju posvećivao kontroli sopstvenih navika. Verovao je da čovek, kako bi ostvario svoj puni potencijal, prvo mora da nauči da upravlja sobom.

Preporučujemo

Tesla je verovao da čovek najpre mora da savlada sebe

Tesla je odrastao u pravoslavnoj svešteničkoj porodici i smatrao se vernikom, ali je istovremeno pokazivao poštovanje prema različitim religijama i filozofskim učenjima. Posebno ga je zanimala Vedanta, jedna od škola hinduističke filozofije, kao i odnos između materije, energije i ljudske svesti.

Još u mladosti je, prema sopstvenim zapisima, počeo da vežba samokontrolu. Ono što je u početku zahtevalo veliki napor vremenom je postalo deo njegovog karaktera. Tvrdio je da je zahvaljujući disciplini uspeo da ovlada strastima i porivima koji bi, kako je govorio, mogli da unište i veoma snažnog čoveka.

Teslin prijatelj i biograf Džon O’Nil pisao je i o njegovom odnosu prema dubokom disanju. Tesla je još kao dečak primećivao da se posle dubokih udaha oseća lakše i poletnije. Kasniji autori povezivali su tu naviku sa pranajamom, jogijskom tehnikom kontrole daha, iako ne postoje jasni dokazi da je Tesla u mladosti koristio upravo taj naziv.

Pored vežbi disanja, bio je poznat po izuzetnoj sposobnosti koncentracije. Njegov prijatelj Kenet Svizi opisao ga je kao čoveka koji je mogao satima da bude potpuno zadubljen u svoje misli. Ipak, iza te naizgled hladne usredsređenosti nalazila se snažna empatija i osećaj povezanosti sa živim svetom.

Tesla je smatrao da umerenost nije kazna, već način da čovek sačuva snagu. Govoreći o svojim navikama, jednom je objasnio da je godinama vežbao kontrolu čula i sklonosti, verujući da mu je upravo to pomoglo da ostane mlad u telu i razumu.

Susret sa Svamijem Vivekanandom promenio je njegov pogled na svet

Teslino interesovanje za vedsku filozofiju postalo je još izraženije nakon susreta sa Svamijem Vivekanandom, jednim od najpoznatijih indijskih duhovnih učitelja tog vremena. Upoznali su se tokom poslednje decenije 19. veka, kada je Vivekananda boravio u Sjedinjenim Američkim Državama i držao predavanja o Vedama i jogi.

Njih dvojicu povezala je potraga za odgovorima na ista pitanja, ali iz različitih uglova. Tesla je pokušavao da svet objasni eksperimentima i zakonima fizike, dok je Vivekananda polazio od drevnih filozofskih učenja. Indijskog učitelja oduševio je Teslin rad sa elektricitetom, dok je pronalazača privuklo vedsko tumačenje energije i materije.

Tesla je kasnije povremeno koristio sanskrtske pojmove poput "prane" i "akaše". Prana se najčešće prevodi kao životna energija ili dah, dok akaša označava prostor, etar ili osnovu iz koje nastaje materijalni svet. U tim idejama Tesla je, prema pojedinim tumačenjima, prepoznavao dodirne tačke sa sopstvenim razmišljanjima o univerzumu ispunjenom energijom.

Prepiska sa prijateljima pokazuje da je čitao knjige o hinduizmu i budizmu, ali i da o svom interesovanju za duhovna pitanja nije često javno govorio. Bio je svestan da bi priče o neobičnim sposobnostima mogle da zasene njegov naučni rad, zbog čega je takve teme uglavnom zadržavao za uzak krug ljudi kojima je verovao.

Tvrdnje da je Tesla posedovao vidovitost, telepatiju ili druge natprirodne sposobnosti pripadaju kasnijim duhovnim interpretacijama njegovog života i nisu naučno dokazane. Ono što jeste dobro poznato jeste njegova neverovatna sposobnost mentalne vizualizacije. Tesla je govorio da je mašine mogao da konstruiše u mislima, pokrene ih i posmatra kako rade pre nego što bi napravio fizički model.

Za njega duhovnost i nauka nisu morale da budu suprotstavljene. Verovao je da će čovek tek početi da razume prirodu kada se oslobodi predrasuda i prihvati da mnoga pitanja još nemaju konačan odgovor.

Teslin život zato nije bio obeležen samo genijalnim izumima, već i neumoljivom disciplinom. Kretao se, kontrolisao navike, vežbao koncentraciju i pokušavao da sačuva bistar um čak i u dubokoj starosti. Njegova poruka bila je jednostavna: najveća pobeda nije ovladavanje prirodom, već ovladavanje samim sobom.

(Ona.rs)