Zamalo da umre kad su joj lekari stavili kocku leda na ruku: Ona život živi sa najluđom alergijom na svetu

Zamislite da vas najobičniji sladoled ili hladan gutljaj vode mogu poslati direktno u bolnicu. Zvuči kao scenario iz nekog lošeg horor filma, zar ne?

Svi kukate kada dune severac ili kada se živa u termometru opasno približi nuli, ali za jednu ženu svaka, pa i najmanja promena temperature nosi ozbiljnu opasnost o kojoj većina vas nikada ne bi ni razmišljala dok ležerno ispija limunadu iz frižidera.

Preporučujemo

Sve je počelo sasvim bezazleno davne 2012. godine, kada je Šona Kastanjer imala 37 godina. Tada je primetila da joj prsti postaju otečeni i crveni čim u ruci drži hladno piće, a ubrzo se ista stvar dešavala i kada bi dirala hranu iz frižidera. Prvi instinkt joj je bio da ruke stavi pod toplu vodu, ali joj je to samo pogoršalo stanje.

Dugo je mislila da je to samo čudna i bezopasna reakcija njenog tela, posebno zato što je bila prezauzeta podizanjem svoje troje dece. Međutim, situacija je počela ozbiljno da se komplikuje kada su reakcije zahvatile i druge delove tela.

Nije mogla ni da sanja da joj običan sladoled radi o glavi

Jednog dana, dok je jela sladoled, unutrašnjost njenih obraza je počela da otiče, a jezik joj se čudno ukrutio. Bilo je to više nego zastrašujuće iskustvo koje ju je konačno nateralo da potraži pomoć lekara.

U proleće 2014. godine otišla je na pregled kod lekara opšte prakse, odakle je upućena specijalisti za alergije. Tamo je prošla kroz nesvakidašnji test: alergolog joj je stavio kocku leda u metalnu posudu, prislonio je na ruku, pokrio i ostavio da odstoji 10 minuta. Upravo u trenutku kada se ruka ponovo zagrevala, pojavili su se plikovi i otoci.

- Alergolog je potvrdio da imam hladnu urtikariju, retku bolest, što znači da ste alergični na hladnoću, i da je to teška alergija, što znači da bih mogla imati anafilaktičku reakciju - objašnjava Šona.

Lekar joj je prepisao EpiPenove i napomenuo da antihistaminici ne pomažu uvek. Tada još uvek nije bila svesna koliko će joj se život iz korena promeniti.

Kad vam je 22 stepena granica života i smrti

Nakon što se priključila grupi podrške na Fejsbuku, čitanje tuđih priča unelo joj je strah u kosti. Shvatila je da hladna urtikarija pogađa ljude na različite načine. Neki je imaju genetski, dok su se drugi, poput nje, s njom suočili bez ikakvog očiglednog razloga.

Temperatura vazduha je samo jedan od okidača, jer joj smetaju i rashlađene prostorije unutar zgrada, ali i hrana i piće. Zbog toga je morala u potpunosti da savlada nove navike u kuhinji.

- Ne mogu da jedem ili pijem bilo šta direktno iz frižidera ili zamrzivača. Naučila sam kako da skinem hladnoću sa stvari, a da ih ne napravim vrućim i groznim. U mikrotalasnoj zagrevam jogurt pet sekundi, pa još pet ako mi se i dalje čini previše hladnim - kaže Šona.

Tokom godina utvrdila je da joj je temperaturni prag oko 22,8 stepeni Celzijusa. Ukoliko je spolja malo hladnije, ali sija jako sunce, uspeva nekako da izdrži, ali joj vetar pravi ogroman problem čak i kada je toplije. Zbog toga u svakoj prostoriji u kući drži merila temperature, a na telefonu ima instalirane četiri različite vremenske aplikacije.

Kardigan po najvećoj žegi i strah od infuzije

Stanovnica je sunčanog grada Sakramenta u Kaliforniji, ali za nju period od sredine oktobra do aprila predstavlja pravi izazov. Iako zime tamo nisu ledene, u jeku sezone mora žestoko da se utopljava. Leto pak donosi svoje muke zbog klima-uređaja, pa po kući nosi kardigan, pije vruću kafu i beži od otvora za klimatizaciju.

Posebno poglavlje su tuširanja, jer što duže traju, to postaje toplija, što stvara preveliku temperaturnu razliku između tela i vazduha, a brze promene temperature su joj najveći okidač.

Zbog svega toga sa sobom uvek nosi dva EpiPena i toplu kafu, dok se deo o nošenju termos-boce viskija ne preporučuje kao zdravstveni savet - alkohol može stvoriti osećaj toplote, ali ne predstavlja pouzdan način zagrevanja tela i može imati neželjene efekte.

Ona takođe nosi medicinsku narukvicu na kojoj piše da ima anafilaksiju izazvanu hladnoćom, iz straha da ikada padne u nesvest i da joj u bolnici daju hladne intravenozne tečnosti koje bi mogle predstavljati rizik.

Zbog glupih komentara okoline, poput onih "i ja mrzim hladnoću", "i ja sam alergičan", potpuno je prestala da priča ljudima o svojoj bolesti, jer želi da je shvate ozbiljno.

Zbogom foto-aparatu i igri sa decom

Ova čudna bolest joj je promenila svaki aspekt svakodnevice. Morala je da se odrekne uspešne karijere fotografa i postane roditelj koji je stalno kod kuće, a najteže joj pada to što je ograničena u igri i zabavi na otvorenom sa svojom decom.

- Ne bih poželela ovu alergiju nikome. Često sanjam da je nestala i da jedem sladoled ili da šetam po svojoj omiljenoj plaži. Hladna urtikarija može da se popravi ili da nestane, ali uglavnom je progresivna. Ne gajim nadu da će proći, ali cenim vreme provedeno napolju na način na koji ranije nisam. Za mene osećaj sunca na licu onog prvog dana kada je dovoljno toplo da stanem spolja i udahnem punim plućima svaki put deluje kao nešto što menja život - zaključuje Šona Kastanjer.

(Ona.rs / The Guardian)