Kafa bez kofeina iznenadila naučnike: U istraživanju je poboljšala rezultate na testovima pamćenja

Ako pijete kafu prvenstveno zbog njenog ukusa, a izbegavate kofein zbog njegovog stimulativnog dejstva, nova istraživanja mogla bi da vas zainteresuje. Naučnici su otkrili da kafa bez kofeina možda ima zanimljiv uticaj na mozak, i to na način koji se ne može objasniti samo razbuđujućim efektom ovog napitka.

U manjem eksperimentu, učesnici koji su pili kafu bez kofeina ostvarili su značajno bolje rezultate na dva testa pamćenja. Kod grupe koja je pila običnu kafu sa kofeinom takvo poboljšanje nije zabeleženo.

Preporučujemo

Rezultati ne znače da kafa bez kofeina dokazano poboljšava pamćenje kod svih ljudi. Ipak, istraživanje otvara zanimljivo pitanje: da li na naš mozak utiču i druga jedinjenja iz kafe, kao i način na koji ona deluju na mikroorganizme u crevima?

Istraživanje je obuhvatilo 31 osobu

U eksperimentu koji su sproveli istraživači predvođeni neuronaučnikom Džonom Krijanom sa Univerzitetskog koledža u Korku u Irskoj učestvovao je 31 redovni konzument kafe.

Učesnici su najpre dve nedelje prestali da piju svoju uobičajenu količinu kafe, koja je iznosila između tri i pet šoljica dnevno. Nakon tog perioda, podeljeni su u dve grupe: jedna je dobijala kafu bez kofeina, a druga kafu koja ga sadrži. Učesnici nisu znali koju vrstu napitka piju.

Tokom naredne tri nedelje ponovo su konzumirali kafu, a istraživači su pratili promene u njihovom crevnom mikrobiomu, odnosno zajednici mikroorganizama koji žive u crevima, kao i određene pokazatelje raspoloženja i kognitivnih sposobnosti.

Najviše pažnje privukli su rezultati testova pamćenja. Grupa koja je pila kafu bez kofeina bolje je rešavala pojedine zadatke sa pamćenjem reči i pravila manje grešaka u zadatku koji je podrazumevao pamćenje lokacija.

Kod grupe koja je pila kafu sa kofeinom nije zabeleženo statistički značajno poboljšanje na tim testovima.

Šta bi kafa bez kofeina mogla da radi u organizmu?

Jedno od mogućih objašnjenja povezano je sa polifenolima, biljnim jedinjenjima koja se prirodno nalaze u kafi. Za razliku od kofeina, koji deluje stimulativno na nervni sistem, polifenoli bi mogli da utiču i na mikroorganizme u crevima.

Istraživači pretpostavljaju da ova jedinjenja mogu da podstaknu određene promene u crevnom mikrobiomu, a zatim posredno utiču na procese povezane sa mozgom. Ova mogućnost uklapa se u sve veće interesovanje naučnika za vezu između creva i mozga.

Učesnici istraživanja prijavili su i promene u pojedinim pokazateljima raspoloženja, uključujući doživljaj stresa i depresivnosti, nakon što su ponovo počeli da piju kafu. Međutim, rezultati nisu bili isti za sve vrste kafe i sve posmatrane pokazatelje. Kafa sa kofeinom bila je povezana sa boljom pažnjom i budnošću, što je u skladu sa poznatim dejstvom kofeina.

Važno je naglasiti da istraživači još ne mogu da tvrde da su promene u crevnom mikrobiomu direktno izazvale bolje rezultate na testovima pamćenja. Za takav zaključak potrebna su dodatna istraživanja.

Kafa nije samo kofein

Kafa sadrži veliki broj jedinjenja, a kofein je samo jedno od njih. Zato je moguće da različite komponente ovog napitka imaju različite efekte na organizam, nezavisno od toga da li osećamo njegovo stimulativno dejstvo.

Kafa bez kofeina i dalje sadrži deo prirodnih jedinjenja prisutnih u zrnu kafe, uključujući polifenole, mada njihov sastav i količina mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste zrna i načina obrade.

To je jedan od razloga zbog kojih naučnici proučavaju da li i kafa bez kofeina može da ima određene efekte na kognitivne funkcije i raspoloženje. Ipak, nalazi iz malog eksperimenta ne mogu se automatski primeniti na sve ljude, niti pokazuju da je ovaj napitak način da se spreče problemi sa pamćenjem.

Zašto rezultate treba tumačiti oprezno?

Iako su rezultati zanimljivi, istraživanje je obuhvatilo mali broj ljudi i trajalo je relativno kratko. Zbog toga je potrebno ponoviti slične eksperimente na većim grupama učesnika kako bi se utvrdilo da li se isti efekti javljaju i kod drugih ljudi.

Za sada nije jasno ni koja su jedinjenja iz kafe najviše doprinela zabeleženim promenama, niti da li bi one bile dugotrajne. Istraživači tek treba da razjasne mehanizme koji povezuju sastav kafe, crevni mikrobiom i pamćenje.

Ovi nalazi ipak ukazuju na to da dejstvo kafe može biti složenije nego što se ranije mislilo. Kofein jeste važan deo priče, ali verovatno nije jedini sastojak koji vredi proučavati.

(Ona.rs)