Cigarete se vraćaju u modu, ali po koju cenu: Koliko je opasno kad zapalite samo ponekad

Ne kupujete cigarete svakog dana, možete nedeljama bez njih i ne smatrate sebe pušačem, ali uz čašu vina, izlazak ili razgovor koji se oduži ipak zapalite poneku. Upravo u toj povremenosti lako nastaje uverenje da nema razloga za brigu, jer nekoliko cigareta tokom vikenda deluje zanemarljivo u poređenju sa paklicom dnevno.

Istovremeno, fotografije poznatih, scene iz serija i nostalgija za devedesetim i ranim dvehiljaditim mogu da predstave cigaretu kao poželjan detalj, deo atmosfere ili znak neopterećenosti. U takvoj slici posledice po zdravlje uglavnom ostaju van kadra.

Preporučujemo

Ipak, to što neko puši samo u društvu ne znači da je izbegao rizik. Povremeno pušenje podrazumeva manju izloženost duvanskom dimu nego svakodnevno, ali bezbedna količina cigareta ne postoji.

Šta se dešava u organizmu i kada zapalite samo jednu

Duvanski dim sadrži više od 7.000 hemijskih supstanci, među kojima su stotine štetnih i najmanje 69 koje mogu da izazovu rak. Čak i mala izloženost dimu može biti štetna, zbog čega pauza između dve cigarete ne čini povremeno pušenje bezopasnim.

Nikotin brzo stiže do mozga i može da izazove kratkotrajan osećaj budnosti i prijatnosti. Istovremeno, ubrzava se rad srca, krvni pritisak raste, a krvni sudovi se sužavaju. Dim nadražuje disajne puteve, pa mogu da se jave kašalj, grebanje u grlu i osećaj nedostatka vazduha.

Kod nekih osoba, naročito onih koje nisu navikle na nikotin, mogući su vrtoglavica, mučnina i nelagodnost u stomaku. To što neko nema ove simptome ne znači da cigareta ne utiče na njegov organizam.

Poseban problem predstavlja mogućnost da povremeno pušenje postane redovno. Cigareta se najpre vezuje za izlazak, zatim za kafu, stresan dan ili pauzu na poslu, pa se broj prilika u kojima deluje neophodno postepeno povećava.

Dugoročni rizici nisu ograničeni samo na ljude koji puše svakodnevno. Istraživanje objavljeno 2020. godine, koje je obuhvatilo više od pola miliona odraslih, pokazalo je da su osobe koje su tokom života pušile, ali nikada svakodnevno, imale oko 82 odsto veći relativni rizik od smrti tokom praćenja u odnosu na one koje nikada nisu pušile. Povećan rizik zabeležen je i kod potrošnje od šest do deset cigareta mesečno.

Važno je, međutim, pravilno razumeti te brojke: povećanje od 82 odsto odnosi se na celu posmatranu grupu doživotnih povremenih pušača, a ne posebno na sve koji zapale šest do deset cigareta mesečno. Takođe, reč je o relativnom povećanju rizika, a ne o verovatnoći od 82 odsto da će pojedinac umreti.

Procenu dodatno otežava to što povremeno pušenje nema jedno, svuda prihvaćeno značenje. Neko zapali nekoliko cigareta mesečno, a neko puši svakog vikenda i tokom tih večeri potroši mnogo više. Za zdravlje su važni i količina i trajanje takve navike.

Kada cigareta u društvu počinje da postaje potreba

Zavisnost ne mora da počne jutarnjom cigaretom ili kupovinom paklice svakog dana. Jedan od ranih signala može biti to što sve češće razmišljate kada ćete ponovo zapaliti, tražite priliku za pušenje ili vam druženje bez cigarete deluje nepotpuno.

Pažnju zaslužuje i trenutak u kojem počinjete da pušite sami, iako ste ranije cigaretu vezivali isključivo za izlaske. Slično važi ako planirate da zapalite jednu, a redovno završite sa nekoliko, ili nastavljate iako ste odlučili da prestanete.

Kada se razvije nikotinska zavisnost, izostanak cigarete može da prati razdražljivost, nemir, lošije raspoloženje, otežana koncentracija, problemi sa spavanjem i pojačan apetit. Tada pušenje sve manje predstavlja usputni izbor, a sve više način da se ublaži neprijatnost koju stvara nedostatak nikotina.

Za nekoga ko puši retko i nema razvijenu zavisnost, prestanak može da počne izbacivanjem cigareta iz situacija u kojima ih obično pali. To podrazumeva i prepoznavanje okidača, poput alkohola, određenog društva ili navike da se svaka pauza provodi uz dim.

Ako se javljaju jaka želja za cigaretom, simptomi odvikavanja ili ponovljeni neuspešni pokušaji prestanka, pomoć lekara može da olakša proces. Savetovanje, nikotinska zamenska terapija i drugi lekovi koriste se u odvikavanju, uz izbor koji odgovara zdravstvenom stanju i stepenu zavisnosti.

Manji broj cigareta znači manju izloženost, ali potpuno odustajanje od pušenja donosi najveću korist za zdravlje. Povremena cigareta i dalje je cigareta, čak i kada dolazi samo uz omiljeno piće i dobro društvo.

(Ona.rs / Health)