Iz belog mantila u planinarsku opremu: Upoznajte Radojku Opačić, ženu koja osvaja vrhove Balkana

"Samo u planini shvatate da ste tačkica na planeti", govori Radojka za portal Ona.rs

Planinarenje je sport koji dugo čuva zajednicu čoveka i prirode.

Radojka Opačić je medicinska sestra koja je koračala neutabanim stazama planina širom Balkana i osvajala vrhove na koje uvek gleda sa ponosom.

Preporučujemo

Ispričala nam je kako su izgledale početničke staze, kako i sa kojom opremom prelazi divljine koje nude planine.

- Za ovu vrstu aktivnosti me je zainteresovala rođaka koja je članica planinarskog društva. Veoma mi se dopalo njeno iskustvo, jer je sa oduševljenjem pričala da nema ništa lepše od pešačenja u prirodi. Učlanila sam se i ja, pa smo zajedno krenule, doduše početničkim koracima, u lagano planinarenje. Savladavale smo brzo manje zahtevne uspone, viša brda, lakše staze. Vrlo brzo smo poželele veće izazove i duže boravke u prirodi - objašnjava Radojka i uvodi nas u svoje početke.

Planinarenje joj služi da pobegne od svakodnevnog stresa i da napuni baterije za zahtevan posao. Izazovi na poslu su potpuno drugačiji od izazova u planinarenju. Ono što je slično jeste briga za druge, jer i pri planinarenju vodi se računa o onom do sebe, kako opisuje Radojka.

O tome kako je izgledalo njeno prvo planinarenje, te i šta sve donose početni koraci u ovom sportu, opisala je detaljno.

-  Završila sam, naravno, osnovnu planinarsku obuku, tečaj visokogorstva i FERATA obuku, koja podrazumeva savladavanje stena uz sajle. Najkomplikovaniji je tečaj visokogorstva, traje tri meseca, na kraju se polaže i praktični i teorijski deo. Ne smeš u planinu nespreman i neobučen - kaže Radojka i dodaje:

- Imala sam veliku tremu pred prvi petodnevni boravak u prirodi, jer to podrazumeva da ste sami sa sobom, bez ikakvog kontakta sa civilizacijom, bez telefona, interneta, struje. Nisam bila sama, naravno, bilo je još "iskušenika". Organizovali smo se po grupama po dvoje ili više, dešavalo se da druge učesnike ne vidimo po čitav dan. Sretali smo se samo na kontrolnim punktovima, na kojima su nam organizatori "Highlandera", tako se zove to iskustvo. Noću bismo razapeli šatore na mestima koje nam se užine pogodnim, spremimo većeru od onog što imamo i poležemo. Tvrdim da nikad nigde nisam lepše spavala - opisujeRadojka.

Od samog početka se oslanjala na dodeljena uputstva organizatora, kao i na tuđa iskustva. Spremala se za noseći težak ranac na sva pešaćenja, čak i po Adi Ciganliji,jer kako ona objašnjava, kondicija je obavezna i treba biti spreman.

Ranac koji nosi težak je oko 15 kilograma, jer su u njemu šator, vreća za spavanje, prva pomoć, rezervna garderoba i obuća,  pribor za jelo, vodu i nešto hrane. 

Radojka se punim srcem bavi ovim sportom, a kao najlepše sećanje izdvojila je Šar planinu i osvajanje Ljubotena, jer je upravo to bio njen prvi pravi uspeh i iskustvo u visokogorstu, kako navodi. Pre toga, uputila se stazama Zlatibora, Tare, Ovčara, Kablara, Rtnja, kao i Bjelašnice, dok ju je poslednja avantura odvela na Musalu, najveći vrh Balkana, koji je lociran na planini Rila u Bugarskoj. Na redu joj je pohod na Karpate i Triglav, a listi želja nikada kraja.

Sve što možete doživeti kada se okrenete lepotama prirode ostaje na iskustvu.

- Ovakva aktivnost testira sve vaše granice naučite da pobedite sebe, svoje slabosti i nedoumice, a obogati vas nezamislivom radošću u spoju sa prirodom i njenom lepotom. Za to nije dovoljan goli turizam i utabane staze. Samo u planini shvatate da ste tačkica na planeti i da vam je to dovoljno, jer ste deo nečeg velikog i prelepog. Prijateljstva koja steknete u takvim iskušenjima su za čitav život i raduje nas svaka nova zajednička avantura - navodi Radojka.

Osim planinarenja, bavi se i trčanjem i iza sebe ima već četiri zvanična polumaratona. Sport smatra sastavnim delom života, pa joj posebne pripreme nisu neophodne kada je u pitanju planinarenje. Za osvajanje vrhova morate biti fizički spremniji i imati volju, a psihu vam, ionako, planina i priroda dovode u red, kako je to objasnila naša sagovornica.

- To je ono pravo, vi, planina i ništa više. I dovoljno je da vas napuni za celu godinu i sve što vas čeka. Teško je takvo iskustvo opisivati, zato bih vas pozvala da probate, tek onda ćete shvatiti zašto brojimo dane do takvih avantura - zaključuje Radojka.

(Ona.rs)