On ima invaliditet, 30 kilograma i prikovan je za kolica: Hani niko ne veruje da se za njega udala iz ljubavi

Mnogi ljudi misle da je život sa invaliditetom sudbina gora od smrti, kaže Šejn koji dodaje da ga ljudi žale i da to projektuju na Hanu. Misle da je ona sa njim iz sažaljenja, između ostalog

Ljubavna priča Šejna i Hana počela je pre osam godina kada se Hana javila Šejnu jer je videla priču o njemu u jednom dokumentarcu.

- Volim da mislim da je bila preplavljena mojim šarmom, i to bi moglo biti tačno. Rekla je da je jednostavno samo imala intenzivan osećaj da ćemo biti prijatelji - rekao je on u intervjuu za "Bussines Insider".

Ovo bi bila jedna potpuno obična ljubavna priča, da nije činjenice da je Šejn invalid, koji je težak svega 30 kilograma i ceo svoj život zavisi od tuđe pomoći jer je u kolicima. On ima tešku bolest mišića - spinalnu mišićnu atrofiju (SMA).

Međutim, pomena o invaliditetu od strane Hane nije bilo, pa se Šejn odvažio da je upozna, iako su u tom trenutku živeli preko 1500 kilometara daleko jedno od drugog. On je bio u Pensilvaniji, a Hana na koledžu u Minesoti. Pre toga su četovali i razmenjivali video-pozive i već je bilo jasno da će biti tu nečeg većeg od prijateljstva.

- Od tada smo dokumentovali našu ljubavnu priču na našem "YouTube" kanalu. Kroz veći deo istorije invalidnost je prikazana u veoma negativnom svetlu. Želeli smo da to promenimo borbom protiv predrasuda o životu sa invaliditetom.

Njih dvoje su se venčali u septembru 2020. godine, a zajednički život su počeli nakon dve godine zabavljanja.

Život sa invaliditetom nije grozan

Mnogi ljudi misle da je život sa invaliditetom sudbina gora od smrti, kaže Šejn koji dodaje da ga ljudi žale i da to projektuju na Hanu. Misle da je ona sa njim iz sažaljenja, između ostalog.

- Da, stvarno smo zaljubljeni. Najčešće pitanje ili komentar koji dobijamo odnosi se na to da li smo iskreno zaljubljeni. Da, jesmo. Mislimo da je ovo ukorenjeno u veoma uskoj ideji našeg društva o tome šta znači biti muškarac. Ja sam odrastao čovek koji je težak oko 30 kilograma. Koristim invalidska kolica. Ako je Hana u fizičkoj opasnosti, ne mogu je spasiti. Naš odnos je mnogo više od toga.

Ljudi ne razumeju kako je Šejn mogao da privuče nekoga kao što je Hana, jer se "ne uklapa u njihov stereotip o alfa-muškarcu".

- Voleo bih da vide kvalitete koji su mi pomogli da privučem Hanu umesto onoga što ja nemam.

Hana je ta koja se brine o njemu kompletno, dok on radi sve što može da se završi onlajn a da je vezano za domaćinstvo i zaradu.

I da, njih dvoje imaju odnose!

- Kao i većina drugih bračnih parova, mi imamo seksualni život. To je šokantno za neke ljude koji misle da osobe sa invaliditetom nemaju fizičke želje. Seksualan sam, baš kao i većina radno sposobnih muškaraca. Seks za nas ne izgleda onako kako izgleda u svakom ljubavnom filmu. Ali to ga ne čini manje vrednim, zadovoljavajućim ili ispunjavajućim.

Mnogi ljudi misle da se Hanin život vrti oko brige za njega 24/7.

- To nije slučaj. Briga jeste sastavni deo naših dana, kao kada mi pomaže da se obučem. Ti trenuci ne "troše" našu vezu. U stvari, briga nam je pomogla da izgradimo našu komunikaciju i intimnost. Bili smo u javnosti i pre "YouTube". Na jednom od naših prvih sastanaka, jedna žena je prišla Hani i meni i počela glasno da se moli nada mnom. Drugi put, kada sam predstavio Hanu kao svoju devojku, osoba sa kojom sam razgovarao je samo prasnula u smeh. Hana je u početku mislila da su to jednokratni čudni incidenti. Naš odnos izgleda drugačije od onoga na šta su ljudi navikli, tako da ljudi imaju pravo da ga komentarišu. Barem u našim medijskim prostorima, možemo da kontrolišemo narativ i promenimo način na koji ljudi vide parove poput nas.

Mogu da imaju decu

- Mnogi naši gledaoci su pogrešno pretpostavili da Hana, time što je sa mnom, pristaje na život bez dece i u celibatu. Ova ideja je daleko od istine. Imamo zadovoljavajući intimni život, i oboje smo zainteresovani da u budućnosti imamo zajedničku decu. Osim ako Hana nije takođe nosilac genetskih osobina koje izazivaju spinalnu mišićnu atrofiju (SMA), naša deca neće imati bolest. Ako je ona nosilac, naša deca će imati 50/50 šanse da imaju SMA. U svakom slučaju, jedva čekam da povučem našu decu u vagonu pričvršćenom za zadnji deo mojih invalidskih kolica.

(Ona.rs)