Zašto bračni parovi često dele iste mentalne poremećaje: Šta kaže najveća studija do sada

Da li ste primetili da se partneri vremenom počnu ponašati slično, pa čak i deliti slične zdravstvene probleme? Nauka sada ima dokaz da se to dešava i kada je reč o mentalnom zdravlju. Najnovija istraživanja pokazala su da ljudi sa određenim psihijatrijskim poremećajem imaju veću verovatnoću da se venčaju upravo sa nekim ko ima slične simptome – nego sa partnerom koji tih problema nema.

Šta je otkrila studija na 15 miliona ljudi

Studija objavljena u prestižnom časopisu Nature Human Behaviour analizirala je podatke o 14,8 miliona ljudi iz Tajvana, Danske i Švedske. Rezultat je bio iznenađujuće jasan: parovi češće dele isti mentalni poremećaj nego što se dešava da imaju različite.

Preporučujemo

Naučnici su pratili devet dijagnoza, među kojima su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj, šizofrenija, ADHD, autizam, OCD, anoreksija i zavisnosti. Bez obzira na kulturu, generaciju ili zemlju porekla, obrazac se ponavljao – partneri su često imali slične probleme.

Deca su posebno ugrožena

Ono što posebno zabrinjava jeste uticaj na sledeće generacije. Deca koja imaju oba roditelja sa istim poremećajem imaju više nego dvostruko veće šanse da i sama razviju tu dijagnozu, u poređenju sa decom gde je pogođen samo jedan roditelj.

Ovaj trend je naročito izražen kod šizofrenije, depresije, bipolarnog poremećaja i zavisnosti, što dodatno potvrđuje snažan uticaj genetike.

Zašto biramo slične partnere?

Naučnici nude nekoliko mogućih objašnjenja:

Sličnost privlači – ljudi se često povezuju sa onima koji su im slični, jer to donosi osećaj razumevanja i empatije.

Konvergencija – tokom godina, parovi dele okruženje i iskustva, što ih čini sve sličnijima.

Stigma – društvena osuda mentalnih poremećaja može suziti krug izbora partnera, pa osobe sa sličnim iskustvima češće završe zajedno.

Kako ističe profesor Čun Čije Fan, glavni autor studije, “obrazac se ponavlja kroz zemlje, kulture i generacije” – što znači da ovo nije samo slučajnost, već duboko ukorenjen fenomen.

Šira slika: mentalno zdravlje posle pandemije

Statistike pokazuju da je broj ljudi koji traže pomoć za mentalne poremećaje porastao za 40% od perioda pre pandemije. Samo u Engleskoj, više od 2,5 miliona ljudi živi sa ADHD-om, dok gotovo četvrtina dece ima verovatni mentalni poremećaj, što je značajan rast u odnosu na prethodnu godinu.

Posebno zabrinjava podatak da NHS danas leči 55% više dece i adolescenata nego pre pandemije, što ukazuje na duboke posledice izolacije i društvenih promena.

Zaključak: ljubav, genetika i odgovornost

Ova studija menja način na koji posmatramo ljubavne i porodične odnose. Nije reč samo o genetici, već i o društvenim obrascima i emocionalnim vezama koje gradimo. Ako oba partnera imaju slične izazove, to može doneti međusobno razumevanje – ali i povećati rizike za decu.

Stručnjaci zato naglašavaju važnost otvorene komunikacije, pravovremenog traženja pomoći i smanjenja stigme oko mentalnih poremećaja. Ljubav možda bira ono što je poznato, ali svest i podrška mogu napraviti ključnu razliku za buduće generacije.

(Ona.rs/Daily Mail)