Kada je muž zatražio razvod, nisam mogla da verujem: A evo zašto sam bila ponosna na njega

Jedna od najtežih životnih prekretnica kroz koju mnogi ljudi prolaze jeste razvod. Često donosi bol, tugu, ali i priliku za novi početak i lični rast. Iako je razvod braka emotivno iscrpljujući proces, ponekad je upravo iskrenost i spremnost na promenu ono što nam može pomoći da pronađemo mir i sebe ponovo.

Tako je jedna žena podelila svoju priču o razvodu, kako je na nju on uticao ali i da je na kraju priznala sebi da je ponosna na muža jer je to predložio.

"Šetali smo kroz Epping šumu 2017. godine kada mi je muž rekao da želi razvod. Bilo je tiho i vlažno, rana jesen, drveće je tek počelo da dobija zlatnu boju. Nije bilo drame, nije bilo vike niti javnog sloma. Samo tihi zvuk naših koraka po sloju lišća, i onda reči koje nisam očekivala da čujem.

Sećam se da sam se okrenula ka njemu i rekla: 'Ti to zaista želiš, zar ne? Tražiš razvod'. On je klimnuo glavom", kaže ona.

Njihova emotivna veza je krenula ubrzanim tokom

"Zemlja kao da je nestala ispod mene. Prva misao mi je bila: kako može to da uradi sada? Naša ćerka je tek trebalo da krene u srednju školu. Naš sin se spremao za svoje završne ispite. Ali moja druga misao bila je teža za priznati. Možda je bio u pravu.

Posmatrajući sa strane, naš brak je delovao idealno. Bili smo zajedno od naše 21. godine, upoznali smo se na fakultetu 1991. godine. Zaprosio me je dva meseca nakon što smo se upoznali - dok smo igrali bilijar, ispustio je kuglu, sagnuo se da je podigne i rekao: 'Dok sam već dole, hoćeš li da se udaš za mene?'. Bilo je impulsivno i romantično. Odmah sam rekla 'da' - rekla je ona.

Nisu odmah odlučili da odu pred matičara.

"Bili smo vereni 17 godina, što sada zvuči apsurdno, ali tada nam je odgovaralo. Radila sam, potom se usavršavala, pa podizala decu. Bili smo stabilni, i brak nam je delovao kao nešto što ćemo 'jednog dana' uraditi.

Sina smo dobili 2001. godine, ćerku 2007, i tek tada smo se i venčali. Ljudi su mislili da smo 'zlatni par', ali istina je bila mnogo složenija.Organizovali smo godišnje žurke, svi su govorili da je naš dom topao i prijatan, i u mnogim aspektima, to je zaista i bio. Takav smo ga svesno gradili - jer sam odrasla u haosu", dodaje ova žena.

Osvrnula se na brak njenih roditelja

"Brak mojih roditelja se raspao kada sam imala sedam godina, posle godina provedenih na brodu, ploveći između zemalja. Uvek smo bili u pokretu.

Ta rana iskustva su me oblikovala, i zaklela sam se da ću, kada se udam, stvoriti drugačiji život - stabilan i pouzdan. Mislila sam da je održati porodicu na okupu najvažnija stvar koju roditelj može da uradi.

To uverenje bilo je toliko duboko ukorenjeno da ga nikada nisam dovela u pitanje. Sve dok nisam morala.

Naravno, između mog muža i mene oduvek je bilo problema, čak i pre nego što smo se venčali. Svađali smo se oko običnih stvari: novca, kućnih ljubimaca i vaspitanja dece. Gledajući unazad, delovalo je kao da se borimo za istu ulogu: da budemo onaj razuman, onaj koji uvek zna najbolje.

Nismo znali da razgovaramo. Naša komunikacija bila je reaktivna, napeta i puna izbegavanja", kaže ona.

Zbog te situacije, morali su da potraže pomoć stručnjaka

"Godinama smo išli na terapiju nekoliko puta, ali te seanse nam nikada nisu dale alate da krenemo dalje. Govorili smo o svojim detinjstvima kao da to objašnjava sve, ali ništa nam nije pomoglo da se slušamo drugačije ili da bolje rešavamo konflikte.

Mislili smo da će nas brak možda 'popraviti'; i jeste bio prelepa proslava, puna ljubavi. A onda smo se vratili kući i svi isti problemi su nas čekali na vratima.

Često sam se osećala usamljeno. Više nismo posezali jedno za drugim - ne samo fizički, već ni emocionalno ni u razgovoru. Bilo je večeri kada bih pričala, a on ne bi ni podigao pogled. Prestala sam da pokušavam. Zauzela sam se majčinstvom, poslom, vođenjem domaćinstva", prepričava njihov zajednićki život.

Bila je šokirana kada je od njega čula reč 'razvod'.

"Kada je izgovorio reč razvod, nisam bila potpuno zatečena. Imala sam osećaj ... samo nisam sebi dozvolila da zamislim da to može postati stvarnost. Celo svoje samopouzdanje izgradila sam na 'ostajanju'. Na tome da sve funkcioniše. Verovala sam da sam ja lepak. Ona koja drži porodicu na okupu. Nisam shvatala da me taj lepak pretvara u nešto lomljivo.

Posle tog razgovora u šumi, tiho smo se vratili kući i skuvala sam čaj.

Ne sećam se da li sam plakala te noći. Mislim da sam samo sedela za kuhinjskim stolom - šokirana. Bila sam slomljena, bila sam besna. Osećala sam se napušteno, odbačeno, razbijeno. A ipak, negde ispod tog bola, osećala sam još nešto. Osećala sam olakšanje. Kao da su se neka vrata otvorila.

Neko vreme smo i dalje živeli u istoj kući. On se kasnije preselio u stan u blizini, ali je dolazio dvaput nedeljno da bude s decom. Tih dana sam se trudila da 'nestanem'. Pogrešno sam verovala da, kako bi deca bila zaštićena, sve mora da izgleda lako i bez napora. Mislila sam da će, ako ja sve držim pod kontrolom, i oni biti sigurni", rekla je ona.

Završili su na sudu

"Medijacija nije uspela, postala je napeta i puna odbrane pa smo na kraju sami zastupali sebe na porodičnom sudu.

Prošli smo kroz ceo proces do poslednjeg saslušanja, kada je sudija odlučivao o podeli svega. Bilo je dugo, iscrpljujuće i duboko nepersonalno. Sećam se da sam gledala tog stranca koji je držao naš život u rukama i pitala se: 'Kako se ovo desilo nama?'.

U istini, najteži deo se nije dešavao u sudnici. Najveći posao čekao me je napolju - da razložim priču koju sam godinama pričala sebi: da sam ja bila ta koja se najviše trudila, da sam bila povređena i izigrana.

Trebalo je vremena, ali počela sam da uviđam i svoj deo odgovornosti. Videla sam gde sam se zatvorila. Gde sam grčevito držala kontrolu. Gde sam se plašila istine, čak i kada mi je bila nežno ponuđena.

Ta šetnja promenila mi je život. Danas radim kao kouč za razvod i prekide veza - pomažem ljudima da se izbore s onim delom razvoda na koji ih niko ne pripremi: emocionalnim lavirintom. Tamo gde za istim stolom sede identitet, tuga, strah i stid", kaže ona.

Razvod nije kraj

"Ono što sada znam jeste: Razvod nije kraj tvoje priče. To je početak novog poglavlja.

Moj muž je izgovorio nešto što ja sama nisam mogla da kažem - i danas sam mu na tome duboko zahvalna. Izgovorio je svoju istinu. Rekao je da nije srećan. U tom trenutku nisam mogla da ga čujem. Sada vidim kolika je to hrabrost bila.

Bio je u pravu. Morali smo da se pustimo - da bismo mogli da rastemo. I jesmo", rekla je za kraj ova žena u svojoj ispovesti.

(Ona.rs/Metro)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.