Jedna od najlepših ljubavnih priča sa Balkana počela raspravom: Preživeli su Holivud, razlike, uspone i padove

Postoje ljubavne priče koje svet pamti zbog glamura, skandala ili drame. A postoje i one koje traju tiho, uporno, snažno, toliko snažno da postanu deo kulturne istorije jednog naroda.

Rade Šerbedžija i Lenka Udovički imaju onu ljubav koja pripada toj drugoj, ređoj kategoriji.

Preporučujemo

Njihova veza, koja danas broji više od tri decenije, počela je neočekivano skromno: u hodniku jednog teatra u Subotici, u letu 1990. godine. On, već tada velika zvezda jugoslovenskog glumišta, ispred i iza sebe ogromnu karijeru, slavu i iskustvo. Ona, devojka od 23 godine, tek završena Akademija, željna istraživanja, slobode i umetničke avangarde.

Ali sudbina, izgleda, voli kontraste.

Rade Šerbedžija i Lenka Udovički

Rade je u Subotici radio predstavu Kralj Edip, dok je Lenka došla da sarađuje sa njegovim studentima iz Novog Sada. Srela ga je gotovo slučajno, u hodniku teatra, jer je želela da mu skrene pažnju na jedan problem na probama.

Naizgled bezazlen razgovor postao je trenutak koji će im oboma promeniti živote.

Lenka je godinama kasnije priznala da je u Suboticu došla puna predrasuda. Bila je, kako sama kaže, “u fazonu rušenja priznatih vrednosti”. Privlačila ju je avangarda, nepoznato, nepriznato. A Rade?

On je bio sve suprotno - priznat, voljen, obožavan.

"Nije se uklapao u moje ideje o svetu", pričala je iskreno.

"A onda me je razoružala ta njegova dečačka iskrenost, jednostavnost, ta neka čistoća. Osvojio me je kao čovek."

Rade je, naravno, odmah osetio hemiju. Njegova koleginica Inge Apelt, posmatrajući mladog rediteljskog talenta u Lenkinom liku, dobacila mu je kroz smeh:

"Ovu bi malu mogao da oženiš."

Sudbina je, izgleda, već tada znala svoje.

Razlika u godinama Rada Šerbedžija i Lenke Udovički

On - 43.

Ona - 23.

Za mnoge bi to bila prepreka. Za njih prednost.

Lenka je odrasla u porodici u kojoj generacijska razlika među partnerima nije bila neuobičajena. “Otac mi je bio stariji od majke 18 godina. To mi je delovalo prirodno”, ispričala je jednom.

A muškarci sa iskustvom oduvek su je privlačili:

„Oduvek su mi se sviđali stariji muškarci, koji imaju više životnog iskustva.“

Rade je pak već bio formiran čovek, umetnik i otac dvoje dece iz prvog braka, Danila i Lucije. Ali u Lenki je pronašao nešto što je, kako kaže, dotad retko sretao: autentičnost, hrabrost, duševnost.

Njihova veza razvijala se brzo, prirodno, neobuzdano.

Kao da su se pronašli nakon dugog lutanja.

"I još se čvrsto držimo za ruke."

Venčali su se 26. juna 1991. godine u Beogradu, u trenutku kada se svet oko njih ubrzano menjao, a region ulazio u burna vremena.

Ono što je njima ostalo bilo je jedno drugo.

Godinama kasnije, za 30. godišnjicu braka, Rade je napisao poruku koja je dirnula hiljade ljudi:

„Menjali smo gradove i države. Rodili troje dece. Napravili smo sopstveni teatar na najlepšem ostrvu na Jadranskom moru. Imamo divnu porodicu, prave prijatelje. I još se čvrsto držimo za ruke.“

U tih nekoliko rečenica sadržan je njihov ceo život:

lutanja, putovanja, stvaralaštvo, porodica, istrajnost.

Od Beograda do Holivuda, pa do Brijuna

Početak njihovog braka obeležile su selidbe, novi projekti i rad u različitim delovima sveta. Rade je gradio internacionalnu karijeru, glumio u velikim holivudskim produkcijama, dok je Lenka razvijala svoj rediteljski glas, hrabar, inovativan, scenski prepoznatljiv.

Onda su zajednički stvorili nešto što će obeležiti njihove profesionalne živote - Teatar Ulysses na Brionima.

Ostrvo.

More.

Teatar pod zvezdama.

Bio je to zajednički san koji su izgradili iz nule, zajedno sa prijateljima i kolegama. Tamo su nastale neke od najemotivnijih predstava na našim prostorima.

Lenka je postala umetnička direktorka Ulisa i kasnije suosnivačica glumačkog odseka na Riječkom univerzitetu.

Rade će često reći da bez nje ne bi bilo Ulisa.

Što je, u suštini, priznanje koliko je njihova ljubav prožeta i umetničkim partnerstvom.

Porodica kao temelj

Rade i Lenka imaju tri ćerke, Ninu, Vanju i Milicu. Lenka je više puta istakla koliko je posvećen otac i partner, neko ko zna da podrži, ali i da se povuče kad treba.

Rade o Lenki govori samo najlepše:

„Srećan sam što starim uz takvu ženu, humanu, saosećajnu, poštenu. Ona sve što ima daje drugima. Odlična majka, mudra, strpljiva. Oduvek sam joj se divio.“

U svim intervjuima, bez izuzetka, vidi se jedno: oni zaista vole da žive zajedno.

Ne savršeno, ne idealizovano, nego životno, bogato, stvarno.

"I svađamo se i volimo."

Lenka je jednom rekla:

„Na dnevnoj bazi ima svega, i svađamo se i volimo.“

To je, možda, i ključ njihove dugovečnosti.

Umetničke duše, oba jaka karaktera, oba strastvena, ali uvek spremna da se vrate jedno drugom.

Da razgovaraju.

Da pokušaju ponovo.

Da se drže za ruke, kako Rade stalno ponavlja.

Trema iz ljubavi

Jedan od najlepših detalja njihovog odnosa je Lenkin odnos prema Radeovim koncertima.

Ne ide na njih, od treme!

„Ima tremu kad pevam“, rekao je Rade kroz smeh.

„Misli: šta ako ispadnem iz ritma?“

To je ta vrsta ljubavi: ona koja se brine, živi, diše, strepi, gura napred.

Zašto je njhova ljubav fascinantna i danas?

Zato što je stvarna.

Zato što je trajna.

Zato što nisu bežali jedno od drugog kad je bilo teško, nego su zajedno gradili i porodicu i umetnost i život.

Zato što, posle 30 godina braka, Rade može da kaže:

„I još ću 30. S njom nikad nije dosadno.“

I zato što Lenka, u svakoj izjavi, u svakoj reči, negde između redova kaže isto: da je u Radetu pronašla svoj dom.

(Ona.rs)